Предходна страна

Време чуда, лажи и општег неморала над Србијом

Време пропасти и неморала

Кроз два коментара и једну танјг-ову информацију представљавамо вам посрнуће једне дивне земље у којој је изгубљена чак и нит за чисто логичним расуђивањем. Могу се чути коментари који са стручношћу и знањем немају контакта ни у назнакама, па се сви често питамо да ли је наишло неко колективно лудило. Председник и цела владајућа олигархија са својим „стручним“ сатрапима од народа праве колектив лудака, вређајући његово достојанство, моћ расуђивања гурајући га у егзистенцијалну беду и пропаст.

Александар Митић: Опроштајна “журка” Хавијера Солане

Као доскорашњи агенцијски дописник из Брисела позван сам ове недеље на опроштајни пријем Високог комесара за спољне послове и безбедност Европске уније Хавијера Солане. Нисам отишао. Не само зато што нисам био у Бриселу. Бонтон ме учи да када одете на такав догађај ономе ко одлази пожелите успешан наставак каријере. У неку руку, то значи и одавање признања и поштовања према његовој досадашњој каријери. То нисам могао да учиним. Нисам Борис Тадић.

Тадић је, дан пре пријема, последњег радног дана стигао у посету Солани и силно га обрадовао. То је већ трећи пут у последњих годину и по дана да председник Србије одушеви Солану. Негде средином априла 2008. године, згрануо сам се када сам у Европском парламенту чуо обраћање Солане, који је у јеку предизборне кампање за парламентарне изборе у Србији изјавио да ће учинити све да се потпише Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) пре избора 11. маја да би победио Тадић а изгубио тада прокажени Томислав Николић. “Хоћу да 10. маја увече заспим и да ми савест буде чиста да смо урадили све што смо могли, а не да се пробудим 12. маја и да увидим да смо могли да урадимо више… Позивам све да размисле о овоме … ако Николић победи, Младић се неће наћи у Хагу и зато морамо да учинимо све што можемо”, изјавио је тада Солана Спољнополитичком одбору ЕП.

Велика љубав између Тадића и Солане настала је на рушевинама државне заједнице Србије и Црне Горе, након што се председник Србије супротставио премијеру Војиславу Коштуници у његовој намери да, пре признавања референдумских резултата, до краја рашчисти све прљаве работе које “некако” није уочио Соланин изасланик Мирослав Лајчак. Ту блискост није могла да наруши ни чињеница да је управо Соланин кабинет за западни Балкан – а пре свега директор тог кабинета Штефан Лене – био коаутор Ахтисаријевог плана и један од његових кључних промотера.

Уз огромне лобистичке напоре, Солана је издејствовао потписивање ССП и отворио врата изборној победи његовог пулена. Председник Србије му је вратио пар месеци касније, када је дао зелено светло за размештање Еулекса, најамбициозније мисије у историји ЕУ, под директном контролом самог Солане, а по плану Соланиног изабраника на место посредника у преговорима о статусу Косова и Метохије – Мартија Ахтисарија.

Соланин кабинет је коаутор и мутне тезе о одвојености питања статуса Косова и интеграција у ЕУ – односно о томе како без обзира што се из Брисела координира једнострана декларација о независности косовских Албанаца, то не би требало да угрози “европску будућност Србије” – тезе која је касније претворена у маркетиншку крилатицу Демократске странке “И Косово и ЕУ”.

О томе је сам Лене нешто касније рекао: “Спремни смо да дамо статус кандидата Србији али нећемо тражити да формално признаје Косово јер не желимо да јој у овом тренутку нанесемо превише бола. Кад-тад свих 27 држава ЕУ ће признати независност Косова. Уколико Србија уђе пре Косова – што се и очекује – онда ћемо гледати на креативан приступ заснован на предлогу Волфганга Ишингера о « две Немачке ». То је « договор о неслагању» по правном питању, уз договор о сарадњи. То ће Србе припремити за реалност.”

Шта још рећи о Солани? Речи ? Не, довољне су ми слике у глави. Слике деце која горе пред мојим очима широм Косова и Метохије, унакажене бомбама које је он, као генерални секретар НАТО-а, послао на Србију пре десет година. Знао сам да бих Солани на његовој опроштајној «журци » пожелео да их се сети. Знам да ће га прогањати. Ратни злочин не застарева. Макар у сну.

Тадић и Цветковић потписали захтев за ЕУ

17:16 БЕОГРАД, 19, децембра (Тањуг) - Председник Србије Борис Тадић и премијер Мирко Цветковић потписали су данас у име владе захтев за подношење кандидатуре за пуноправно чланство Србије у ЕУ. Тадић и Цветковић су на конференцији за новинаре потписали су захтев и меморандум у вези са пријемом Србије у ЕУ.

Председник Србије је објаснио да одлуку о томе доноси председавајући ЕУ - Шведска. Цветковић је прецизирао да је Влада Србије донела одлуку о подношењу кандидатуре за пуноправно чланство у ЕУ, наводећи да се сада очекује информација од Шведске, када је могуће ту кандидатуру и формално поднети.

Тадић и Цветковић су оценили да је данас велики свечан дан за Србију, јер је одлуком о кандидатури трасиран пут Србије у правцу којим ће се даље кретати. – Да ли они стварно мисле да од њих нешто уопште зависи

Корист привреде од уласка у ЕУ

Укључивање у ЕУ је неминовност јер је то тржиште с којим Србија остварује више од половине укупне размене, оцењују привредници и економисти. У процесу прилагођавања биће гашења неких фирми, отпуштања радника, али ће корист за друштво у целини бити већа.

Док се чека да Влада одлучи када ће поднети званични захтев за кандидатуру, економисти и привредници наглашавају да је укључивање у Европску унију неминовност јер је то тржиште с којим Србија остварује више од половине укупне размене. – Друга половина тржишта вероватно није битна као и повољности садашњег бесцаринског извоза у Русију која ће када се определимо за ЕУ свакако бити укинута. Да имамо шта да извеземо извозили би у Русију.

У процесу прилагођавања, биће гашења неких фирми, отпуштања радника, али ће корист за цело друштво бити већа јер чланство у Унији значи веће инвестиције и бољи стандард грађана. – Само наши владајући генијалци знају како се стандард грађана повећава када се фирме гасе и отпуштају радници.

По конкурентности, Србија је на 93. месту листе Светског економског форума. За конкуренцију у земљи оцена је још лошија - 131. место међу 133 рангиране земље. Приступање Унији требало би да поправи те позиције, али неке би могло да погоди, на пример трговце. – Осталу привреду, нарочито производну, је немогуће и да погодити, јер и не постоји."Наравно да то не представља проблем", тврди Милка Форцан."Делта је већ више пута слала поруке колико је значајно отварање тржишта. Ми смо давно прерасли границе Србије, затвореност тржишта. Делта послује на 7-8 тржишта у региону", рекла је Форцан.

Економиста Дејан Ерић процењује да ће вероватно доћи до смањивања маржи. "Мораће да смање цене због притиска међународне конкуренције али то је добро за потрошаче, а благодет ће осетити сви грађани Србије". Ипак и грађани и привреда морају бити спремни на раст цена јер су оне сада од просечних у Европској унији ниже за 42 одсто, али и на јачање динара. наводи Ерић. – Какав геније је овај Ерић, где га само нађоше. Цене ће и да се смање и да се повећају како би достигли Европу, а плате ћемо да имамо Српске.

Очекивало се да ће и једнострана примена Прелазног споразума ојачати динар, али се то није догодило због светске кризе. Из истог разлога није повећан ни извоз, али је привреда ипак на добитку. – Динар није ојачао не због економске кризе већ због десетогодишњег гашења индустрије и пољопривреде. Што се извоза тиче, нисмо ни имали шта да извеземо, а како је привреда то на добитку, знају само наши експерти попут Динкића.

Татјана Динкић из Канцеларије за ЕУ интеграције наводи да је добит европских компанија од фебруара до октобра 60 милиона евра, а српских, од извоза, 300 милиона евра. "То значи да ми имамо 5 пута веће користи од европских компанија". – Татјана је само заборавила да каже како су те „српске“ а у ствари стране компаније тих, 300 милиона евра од извоза однеле из Србије у своја матична предузећа.

Лоша предузећа немају будућност у ЕУ. "ЕУ инсистира да уђемо што је могуће конкурентнији у Унију и помаже да успоставимо правила која ће омогућити добрима да остваре доходак, а не да се он троши на оне који не могу да зараде, а који онда добијају субвенције", објашњава економиста Михајло Црнобрња. – А која су то, и како се зову та добра а „српска“ предузећа?

У претприступном периоду до 2014. године, Србија би годишње од Уније требало да добија 650 милиона евра, што подразумева већи раст бруто домаћег производа за 1,5 одсто и око 200 милиона евра из претприступних фондова. – А ко ће и одакле да враћа те кредите са којима ће се повећати стандард грађана. У наредних пет година створила би се могућност за 250.000 нових радних места, веће зараде и пензије, али и свест да је радна недеља од само 40 сати прошлост. – То је мање од 300.000 радника који су само ове године изгубили посао, и који свакодневно по негде штрајкују. Што се тиче радног времена они који су имали среће да остану на послу одавно раде и по 60 сати недељно, али изгледа да је и то мало. Наш главни државни адут за привлачење страних инвестиција је јефтина радна снага и одсуство било каве заштите радника – па черечи како ти је воља. .

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->