Предходна страна

Како возити по Европи и шта је у тим земљама обавезно имати у колима

Како аутомобилом у Шенген

После укидања виза за грађане Србије на подручју „Белог Шенгена“ односно земаља ЕУ неко ће у иностранство кренути и колима. Стога није на одмет да бар нешто више сазнате о томе како се треба понашати на путевима Европе како вам то путовање колима не би потпуно испразнило џепове јер полиција у земљама ЕУ сигурно неће бити толерантна према возачима из Србије.

Од 19. децембра грађани Србије могу у Европу са новим, црвеним, пасошем, а могуће је да ће велики број похрлити аутомобилом у земље ЕУ, што у шопинг, што да посете своју родбину и пријатеље. Вестионлине вам доносе практично упутство на шта све треба да обратите пажњу уколико се одлучите да својим колима кренете на овакво путовање.

Да би Србија стигла до Европске уније мора да поштује правила европске "мапе пута“, а то подразумева и усклађивање са европским законодавством у шта спада и нови закон о саобраћају. Све европске континенталне земље имају мање-више сличне саобраћајне прописе и правила, што је последица усклађивања закона земаља Европске уније како би се олакшао проток људи, робе и новца. Међутим, и поред тога свака земља је задржала право да неке ствари уреди у складу са својим специфичностима. Управо ти "детаљи“ могу да праве највеће и веома скупе проблеме на путу.

Када су казне у питању, и ту је свака земља самостална у процени колико ће да толерише (наплати) неки прекршај, мада је опште мишљење да су казне на друмовима земаља белог шенгена прилично високе и оштре. Још један "детаљ“ везан за казне је да не постоји тачан пропис колико неки прекршај "вреди“ ако вас у томе ухвати полиција. Наиме, постоји скала од-до, а на лицу места се процењује колико је један исти прекршај угрозио саобраћај у датом моменту. Ту већ доста тога зависи од самог полицајца, а оно што се могло прочитати из интернет блогова и постова "оштећених“ туриста са свих страна је да су страци увек у горем положају, тј. оштрије кажњавани.

Заједнички саобраћајни прописи земаља шенгена

Документа која су вам потребна за путовање било којом страном земљом су иста:

1. међународна возачка дозвола која се издаје у Ауто-мото савезу Србије, а чији је рок важења три године. Уз њу морате имати и важећу националну возачку дозволу, јер међународна дозвола није ништа друго до превод националне у међународно препознатљивом формату. Оне се увек морају показивати заједно.

Да би вам АМСС издао међународну дозволу, потребно је доставити следећа документа:
- захтев (добија се у АМК, овлашћеном за издавање)
- возачка дозвола на увид
- фотокопија националне возачке дозволе (обе стране)
- две фотографије димензија 3,5 x 4,5 цм
- лична карта или пасош на увид
- цена је око 2.000 динара

2. Зелени картон (зелена карта), без кога не можете да уђете у било коју страну земљу, је доказ да имате уредно осигурање код осигуравајућег друштва у матичној земљи. Издаје је осигуравајуће друштво и важи до истека полисе обавезног осигурања. Зелена карта важи за територије земаља са којима наша земља има потписан интербиро споразум, а то су у овом тренутку све европске земље осим Русије. За зелени картон треба да доставите осигуравајућем друштву полису обавезног осигурања на увид и саобраћајну дозволу. Цена зелене карте је око 1.000 динара.

3. Дозвола за управљање туђим аутомобилом је неопходна ако сте на пут кренули возилом које није у вашем власништву. Таква дозвола се добија у АМСС и за њу је неопходно:

- присуство власника са личном картом или овлашћењем од суда или општине да се тим возилом може управљати у иностранству (судско овлашћење не сме бити старије од 12 месеци, општинско овлашћење може бити старо до шест месеци)
- присуство оног коме се издаје дозвола са пасошем
- саобраћајна књижица возила
- фотокопија саобраћајне књижице
- ако је власник возила правно лице, потребно је овлашћење за корисника на меморандуму фирме, оверено печатом, са потписом овлашћеног лица
- цена 1.500 динара

Ограничења брзине су у Европи свуда исте, са том разликом што у Немачкој на аутопуту постоје деонице на којима не постоји ограничење, мада се препоручује максимална брзина од 130 км/х. Када на немачком аутопуту видите знак којим се укида ограничење брзине, до следећег можете возити брзином којом желите, наравно са претпоставком да поштујете безбедност у саобраћају. Осим када постоји знак да је ограничење другачије због специфичних услова пута, ограничења су оваква:

Насељена места - 50 км/х
Регионални путеви - 80-100 км/х
Аутопут - 130 км/х

Када је коловоз мокар, ограничење се на свим путевима спушта за 10 км/х.

Саобраћајна правила су такође, мање-више иста. Возачи и остали путници у аутомобилу морају бити везани и на предњем и на задњем седишту. Сем у Аустрији, свуда је обавезна вожња са упаљеним светлима током целог дана. Деца која имају мање од 12 година или су нижа од 150 цм морају седети на задњем седишту. Бебе и мала деца морају бити везана у специјалним седиштима за децу.

- Употреба мобилног телефона током вожње је строго забрањена, осим ако то не радите уз коришћење хендсфри уређаја. Француска и ту има малу зачкољицу. Било која врста слушалица је забрањена, могу се користити само уређаји који се повезују са аудио-системом у колима! Строго је забрањена употреба уређаја за ометање сигнала радара. Мотоциклисти и бициклисти обавезно морају да носе кациге.

- Пешаци су неприкосновени и увек имају предност, осим када је трамвај у питању. Оног момента када возач види дете, старију особу или инвалида да се приближио коловозу мора да скине ногу са гаса и буде спреман за кочење.

Обавезну опрему у аутомобилу ћете имати ако поштујете наш нови закон о саобраћају. Флуоресцентни прслук мора да стоји у колима, а пожељно је имати га за све путнике у случају да морају да изађу из кола. Троугао, прва помоћ, зимске гуме на сва четири точка током зимског периода су обавезне, а ланци када се изађе из насељених места на отворени пут. Резервне сијалице за фарове и противпожарни апарат нису обавезни, али се препоручују. Морате да имате на задњем делу аутомобила налепницу са ознаком земље из које сте.

Вињете су непознаница за многе наше возаче који нису имали прилике да возе изван Србије и на њих треба обратити посебну пажњу током пута. То су налепнице које се стављају на ветробранска стакла аутомобила, а које су доказ да сте за одређени временски период платили коришћење аутопутева у тој земљи. Купују се на бензинским пумпама, у локалним аутомото друштвима и на граничним прелазима. Најбоље је купити их на самој граници јер су казне за коришћење аутопута без њих огромне. Како су земље ЕУ уклониле границе возачи су склони да туда пројуре, неочекивано се нађу у другој земљи где их километар од границе прати, саобраћајац заустави и саопшти да немају вињету и цифру коју морају да плате. Због тога ипак треба стати на граници и купити вињету на време, јер не постоји начин да се узму у нашем аутомото савезу.

Словенија, Аустрија, Швајцарска, Чешка и Мађарска имају вињете као начин плаћања аутопута. У Хрватској, Италији, Француској и Шпанији путарина се плаћа на наплатним рампама као код нас, а Немачка уопште не наплаћује коришћење аутопутева. Цене вињете за путничка возила:

Аустрија
• годишња: 73,80 евра
• двомесечна: 22,20 евра
• десетодневна: 7,70 евра

Словенија
Годишња за возила до 3,5 тоне: 95 евра
Месечна за возила до 3,5 тоне: 30 евра
Недељна за возила до 3,5 тоне: 15 евра
Годишња за мотоцикле: 47,50 евра
Шестомесечна за мотоцикле: 25 евра
Недељна за мотоцикле: 7,5 евра

Швајцарска
Годишња: 26,5 евра

Чешка
Годишња: 37,7 евра
Месечна: 12,44 евра
Недељна: 8,28

Мађарска (од 2008. године нема вињету у правом смислу. При уплати коришћења аутопута уноси се број регистрације који се очитава када се пролази кроз рампе, а за сваки случај као доказ о уплати треба чувати признаницу)
Годишња: 135 евра
Месечна: 15 евра
Недељна: 9 евра
Четвородневна: 5 евра

Казне за кршење саобраћајних прописа у земљама су веома ригорозне и често подразумевају комбинацију новчане казне, казнених бодова, а понекад и одузимање дозволе. Постоји могућност да казнени бодови које зарадите у некој од земаља шенгена пренесете и када дођете у Србију, тј, они се преписују. Да ли ће се то и десити зависи од закона конкретне земље и билатералних односа са нашом полицијом. Слична ситуација је и са казнама које стижу на кућну адресу. Када су Швајцарска и Италија у питању сасвим је вероватно да ће стићи, јер су те земље веома ригорозне када треба наплатити казне. Из Аутомото савеза Србије смо сазнали да постоји и могућност да вам локална полиција неке земље заплени пасош и тиме спречи излазак из земље док не платите своју казну. Све зависи од земље до земље, њених прописа, односа са Србијом и тежине прекршаја који је учињен.

Зелени картон је један од услова уласка на територију стране земље. Он је гаранција за случајеве када ви (као страни држављанин) направите удес да ће моћи да се наплати одштета. Међутим, када ви треба да наплатите удес који је неко други направио, то можете учинити код своје осигуравајуће куће тек када се вратите у Србију. Због таквих ситуација Аутомото савез Србије препоручује каско осигурање када се крене на дужи пут. Постоји још један начин да осигурате себе на путу кроз Европу аутомобилом. То је учлањење у Ауто-мото савез Србије, што вас годишње кошта 2.000 динара. Са њиховом "чланском картом солидарности“ где год у Европи да вам се деси незгода имате бесплатне услуге шлеп-службе до прве радионице, бесплатну поправку ако траје до једног сата рада, а ако вам се деси већа хаварија, обезбеђен је превоз возила од Европске уније до места пребивалишта, као и возача и чланова породице.

Поред ових општих прописа који важе углавном у свим земљама белог шенгена, што је последица усклађивања закона земаља Европске уније како би се олакшао проток људи, робе и новца, свака земља је задржала право да неке ствари уреди у складу са својим специфичностима. Управо ти „детаљи“ могу да праве највеће и веома скупе проблеме на путу.

Када су казне у питању, и ту је свака земља самостална у процени колико ће да толерише (наплати) неки прекршај, мада је опште мишљење да су казне на друмовима земаља белог шенгена прилично високе и оштре. Још један "детаљ“ везан за казне је да не постоји тачан пропис колико неки прекршај "вреди“ ако вас у томе ухвати полиција. Наиме постоји скала од-до, а на лицу места се процењује колико је један исти прекршај угрозио саобраћај у датом моменту. Ту већ доста тога зависи од самог полицајца, а оно што се могло прочитати из интернет блогова и постова "оштећених“ туриста са свих страна је много, а стоји и чињеница да су странци увек у горем положају, тј. оштрије кажњавани.

Вестионлине су издвојиле шест земаља за које се процењује да ће људи из Србије најпре посетити, што због родбинско-пријатељских веза, што туристички. 1. Немачка 2. Аустрија 3. Швајцарска 4. Италија 5. Чешка 6. Француска

Бели шенген саобраћајна несрећа Саобраћајни прекршај Немачка Аустрија Швајцарска италија Француска Чешка Аутомобилом у Шенген

Бели или сиви Шенген?

Ко је помислио да ће од Светог Николе моћи да се почасти кафицом у Бечу користећи благодети белог шенгена, грдно се преварио! Јер, како сада ствари стоје, за пут у већину земаља ЕУ, поред црвеног биометријског пасоша биће неопходно да се понесе и гомила додатне документације. Без ње, готово је извесно да ћете бити враћени са границе!

„Што се тиче самог уласка у Европску унију, биће потребан само пасош„! Ово је, између осталих званичника, средином новембра тврдио и Дражен Маравић, шеф Бироа за међународну сарадњу и европске интеграције Министарства унутрашњих послова. Али, кад смо га јуче позвали и суочили га са аргументима да је за улазак у већину земаља ЕУ потребна и додатна документација, Маравић није желео да то разјасни правдајући се да данас има састанак с конзулима!

Да на пут нећете моћи да кренете без гомиле папира, Куриру је јуче потврђено у амбасадама Немачке, Италије, Француске, Чешке, Данске, Шведске, Белгије, Пољске, Грчке, Мађарске и Словеније. Службеници у конзуларним одељењима нагласили су, додуше, да ништа од додатних докумената не треба доносити у амбасаде, већ се она показују на граничним прелазима, уколико то буде затражено. Једино би вас шпански и словачки граничари пустили да уђете у њихове земље само на основу путне исправе. Сви остали траже и додатну документацију, малтене идентичну оној која је била потребна за добијање укинутих виза!

То, конкретно, значи:

1.  Да мора да се прибави гарантно писмо, уколико идете у посету рођацима или пријатељима, или барем позивно писмо.

2.  Ако путујете туристички, неопходно је да уз себе имате и резервацију хотела у коме ћете одсести, као и резервацију туристичког аранжмана.

3.  Обавезно путничко здравствено осигурање.

4.  Потребан је и доказ да за време боравка можете себе да финансирате, било у кешу, било преко банковних картица, и то од 40 до 150 евра дневно, у зависности од тога у коју државу улазите!

5.  За пословно путовање у Немачку потребна је потврда фирме са седиштем у тој земљи, позив на конгрес, семинар или састанак с пословним партнерима.

6.  За приватно путовање то је позивница пријатеља или рођака код које идете а која има пребивалиштем у овој земљи – овај документ може да се извади само у немачким уредима за странце.

7.  Да докажете да можете да финансирате путовање у Немачку, потребна је готовина (45 евра по дану боравка), путнички чекови или гарантно писмо.

Грађанима Србије од 19. децембра за улазак у земље ЕУ неће бити довољан само црвени пасош, потребна и гомила пропратних папира! Занимљиво је су домаћи званичници јуче занемели, пошто нико од најзаслужнијих за добијање белог шенгена није имао коментар. У кабинету потпредседника за европске интеграције Божидара Ђелића, као ни у Министарству спољних послова, нису нам обезбедили одговоре до закључења овог броја, иако смо претходно добили обећање да ће то учинити.

Српска политика

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->