ИНТЕРВЈУ: Његова светост Патријарх српски господин Иринеј (Гавриловић)

Срби ће уз веру преживети све поделе

Његова светост господин Иринеј (Гавриловић) у свом првом интервјуу од устоличења за патријарха упутио је преко "Вести" свој први благослов свештенству и српском народу у расејању на свим континентима.

Са новоустоличеним поглаваром Српске православне цркве разговарали смо о српској дијаспори, Косову и Метохији, српском народу у Хрватској, Републици Српској, као и о црквеним питањима у Црној Гори и Македонији, и наравно о спекулацијама у вези са могућим доласком папе у Србију.

Ваша светости, наш лист је намењен дијаспори, па зато овај разговор почињемо улогом Цркве у опстанку нашег расејања.

"Дијаспора је део наше Цркве ма где наши људи живели. Као што је наша Црква у прошлости увек пратила свој народ и ишла са њим, тако то чини и у новијем времену. Једна од великих брига наше Цркве је да удовољи духовним потребама свога народа у расејању. Зато је слала свештенике и епископе и настојала да одржава везе, активне и живе са нашом дијаспором. И даље ћемо чинити све да наш народ не заборави своје порекло и колико-толико сачува свој језик као битан елеменат националности. Јер, прво што се губи, ја то добро знам, губи се језик, а онда вероватно и много штошта друго."

"Зато и апелујемо на нашу Цркву и на наш народ да чува и негује језик свој. Наш народ је интелигентан и неће му бити велики проблем да поред језика средине у којој живи, негује и свој матерњи. Што се Цркве тиче учинићемо све, колико до нас стоји, да тој обавези, том узвишеном задатку удовољимо."

Републику Српску воде паметни људи

Какве су, по Вашој процени, перспективе опстанка Републике Српске?

"Верујем да Републику Српску воде умни и паметни људи. И да ће у овом метежу наћи најбољи пут који одговара нашем народу, али и Федерацији Босне и Херцеговине. Верујем да ће се проблеми решити на обострано прихватљив начин, користан и за наш народ и за све нације које тамо живе. "

Да ли имате добре вести за Србе и друге православне у Македонији пошто је архиепископ Стефан из непризнате Македонске цркве био на Вашем устоличењу?

"Врата наше Цркве су отворена за нашу браћу из Македоније. Ми бисмо се исто тако обрадовали не мањом радошћу него они да се нађе начин да поново ступимо у благодатну заједницу једног народа у Цркви Христовој уз њихову пуну аутономију. И да заиста имамо контакт, пре свега литургијски. Наша врата су за те разговоре отворена, мада су сада проблеми и тешкоће већи него што су били раније. Али, нема проблема који се не може решити уз обострано добру вољу. Може се наћи решење ове заиста болне ране наше Цркве. "

Каква је Ваша порука Србима у Хрватској где се поново јављају тенденције за стварањем тзв. хрватске православне цркве?

"Нажалост, са тим тамошњим народом у Хрватској наш народ има вековне проблеме који се настављају. Тамо је наш народ највише пострадао у недавној и недалекој прошлости. Нажалост, као да су ти апетити у последње време добили нове размере, било за прозелитизмом, било за онемогућавањем живота нашег народа у Хрватској."

"Надамо се да ће нова власт у Хрватској бити више демократска и да ће за овај проблем наћи пута и начина да се превазиђе. И да успостави једну хуману, људску, демократску па на крају крајева једну хришћанску основу и хришћански начин контакта и контекста нашег народа са браћом Хрватима, јер имамо једно Јеванђеље као основу наше вере. И да на бази Јеванђеља нађемо најбоље решење за суживљење."

Срби и Црногорци су један народ

Како гледате на стање у Црној Гори с обзиром да је тамо народ подељен између православне канонске митрополије и тзв. црногорске цркве?

"Морам нешто да вам кажем. Знате, таква деоба која се десила између Црне Горе и Србије је безумна и неразумна ствар. Ми смо један исти народ, ма колико то порицали. И у овом тешком времену за наш народ у целини уместо да смо пришли једни другима, дошло је до поделе која се не може ничим оправдати. Да ли ће то и они увидети? Не знам. Вероватно да тамо постоји неколико моћних људи који можда и руководе и можда то од њих зависи. Ја не могу да схватим да Црногорац не призна српство као своју матицу, као свој народ. И ми се овде у Србији делимо на Шумадинце, Босанце, Војвођане..., али наша матица, наши корени су у једноме народу, српском народу."

Шта бисте у овом часу рекли Србима на Косову и Метохији?
"Нажалост, Косово је најновијом ситуацијом дошло у најтежи положај, у најтеже стање које је икад постојало. Толике патње, толика страдања и толике пропасти оних који су тамо остали, тај народ у историји није запамтио. Трагедија је што то моћници, велике силе, знају, али се праве као да не виде и да им је све то непознато. И стали су на страну оних који нас прогоне пуних 100 година са косовско-метохијских простора. Народ немоћан да се одупре бежао је и постајао све мањи. А они који би се вратили немају никакву сигурност. Како ће кад је тамо такво стање да и они који тамо живе у својим кућама и на својим малим имањима нису сигурни да ће се живи вратити ако се одмакну од своје куће. Трагедија тог народа је највећа трагедија у садашњем свету."

Порука дијаспори и благослов свештенству

Достојно о себи и свом пореклу

Желим овом приликом да поздравим нашу дијаспору, како у Америци и Аустралији, тако и у Европи и на свим другим континентима где наше расејање постоји, да им пожелим свако добро у тој туђој земљи, која постаје и њихова земља. И да им поручим да своје особености сачувају у култури својој, у својој религијској припадности и у неговању и чувању свога језика.

Надам се да наш народ неће изгубити осећај да припада православној српској светосавској цркви на чијем се челу нашао велика личност Свети Сава. И да ће достојно сведочити о себи, свом пореклу и народу коме припада. Да ће током свог живота пренети велико богатство наше културе, која је део европске, византијске средњовековне културе, а која је, као што знамо, била темељ новој култури, новој науци и новом развоју и напретку народа, како европскога, тако и америчкога.

Посебно поручујем нашима у далекој Аустралији да ће Црква увек бити са својим народом и верујем да ће наш народ увек имати пуно поверења и оданости својој нацији и својој Цркви. Ја их све поздрављам и овом приликом шаљем свој први патријарашки благослов свештенству и нашем православном српском народу у целом свету.

Папа у Нишу "златна прилика"

·   С обзиром да предводите Комисију Светог архијерејског сабора за обележавање 1700. годишњице Миланског едикта којим је римски император Константин, Нишлија по рођењу, легализовао хришћанство, да ли је могуће да тад дође до значајног екуменског дијалога и посете папе Бенедикта XВИ Нишу?

"Милански едикт се односи на Цркву и хришћанство, а тиче се и хришћанских држава, хришћанске историје, хришћанске културе. Претпостављам, да ће у Нишу бити централна прослава за нашу земљу. Није искључено, пошто постоји жеља и са стране, да прослава у Нишу буде централна и за остале цркве и државе Европе. У прославу ће се, наравно, укључити и други градови који су везани за цара Константина, посебно Милано, Јорк, Минхен, и други. Укључићемо и источне православне цркве, јер је прогон хришћанства био већи на Истоку него на Западу. Обратићемо се и Јерусалиму, Александрији, Цариграду, Русији, Бугарској, Грчкој..."

"Прилично је вероватно да ће тада у Нишу доћи и до једног од екуменских сусрета. Постоји жеља, колико ми је познато, римског епископа - папе иако није званично саопштена, да и он у томе учествује и овде се сретне са представницима православних цркава, што би Србији дало почасну улогу, јер би то био први сусрет највиших представника источне и западне цркве после великог раскола из 1054. године. Било би добро да до једног таквог сусрета дође баш у граду у којем се родио цар Константин, који је, објективно "преломио" историју. "

"До Миланског едикта свет је ишао једним колосеком, а онда је настала једна нова епоха развоја не само хришћанства, већ читаве хришћанске културе која је оставила изузетно богате плодове човечанству и свету". "Што се папиног доласка тиче, то је ствар Римокатоличке цркве. За нас би ово био долазак с посебним разлогом и Српска православна црква би га поздравила. Јер, то би била прилика, не само за екуменски сусрет, него и за дијалог. Можда и "златна" прилика да се постави питање поновног уједињења и почне разговор, иако је то дуг пут и процес, пошто је много векова прошло од поделе".

Дирљива је нада с којом је на југу дочекана црквена вест из Београда. Дирљива и разумљива

На чијој је страни Свети дух? 

Изненадна, помало ирационална радост, захватила је Нишлије кад су сазнали да су звона Саборне цркве у Београду огласила народу да је за новог патријарха Српске православне цркве изабран владика нишки, господин Иринеј. „Није изабран, него одабран“ - кажу на југу Србије, доказујући то управо религиозним аргументима.

Дакле, ако је и у црквеним правилима записано да, у ствари, воља Светог духа одређује новог патријарха, онда значи да постоје виши разлози због којих је из камилавке извучен баш коверат са именом Иринеја (Мирослава) Гавриловића. Вероватноћа није била 33 посто, него сто посто.

Постоји и занимљива, типично нишка шпекулација (да би постао нешто, мораш неког да победиш): Нишлије сматрају да је недокучиви Свети дух, заправо, одлучивао између митрополита Амфилохија и епископа нишког Иринеја, будући да је епископ бачки ушао у жреб као задовољење процедуре, после два гласања, па стога у очима Светог духа није могао имати неке јаче позиције. Другим речима, Иринеј нишки је победио Амфилохија црногорског. (Нишлије не би биле Нишлије да се на интернету нису одмах појавили коментари у стилу „питајте Амфилохија шта сад мисли о Светом духу“).

Што се тиче дозе ирационалности у збиља искреној радости Нишлија, она лежи у чињеници да су очекивања од новог патријарха велика, и не односе се само на црквене ствари и послове. Упркос томе што се, наравно, зна да верски поглавар нема политичка и економска овлашћења, овде се некако сматра да је избор Иринеја нека врста прекретнице за сиротињски јужни живаљ.

Сматра се да је ово знак: у временима кад су сви заборавили да југ Србије уопште постоји, Свети дух нас није оставио на цедилу. Одабрао је нашег владику за патријарха. У данима када се цео један град (Куршумлија) налази на самрти, на духовно чело Срба дошао је наш владика. И уопште: много се помиње „наш“. Наравно да није „наш“, наравно да је српски. Реч је, заправо, о нади.

Дирљива је нада с којом је на југу дочекана црквена вест из Београда. Дирљива и разумљива: људи у осталим деловима Србије, а поготово у престоници, немају представу колико се грађани југа осећају скрајнути и остављени на милост и немилост чудовишту званом Беда. Они су на ужасној низбрдици која је претила, и још увек прети, да их доведе у очајан свет у којем се не верује ни у шта и ни у кога.

Од прошлог петка, међутим, Нишлије верују да је Свети дух на страни сиротиње. Видећемо.

Српска политика

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->