<%@ Language=JavaScript %> SRPSKA POLITIKA
 
   Политички коментари 30. јануар 2010.
 

------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Преваром грађана Србије Тадић и Влада Србије убрзано се крећу ка признању Косова!

Српски манастири под албанском заштитом!

Пошто се Тадић само декларативно залаже за искључиво мирну и политичку одбрану Космета а чим се камере склоне он Косово и не спомиње, НАТО генерали су схватили да тај проблем могу и другачије да „реше“. Тако је италијански генерал лепо рекао: колико ви (Србија) војника пошаљете у Авганистан, толико ћемо ми војника распоредити око ваших манастира (на Косову)


Ко би помислио да Фицџералд планира да очисти Србе са Косова, а тако је добар пријатељ са Шутановцем
Адмирал Марк Фицџералд командант Јужне здружене команде НАТО-а и „наш“ министар одбране Драган Шутановац у Београду

Нешто ће се, изгледа, дешавати око Косова. Адмирал Марк Фицџералд јавио се ових дана из Напуља са занимљивом поруком: „да су паралелне структуре српске власти на северу Косова претња безбедности у региону и да нису у складу с Резолуцијом УН 1244″. Фицџералд је командант Јужне здружене команде НАТО-а. Наше власти се уопште нису узбудиле. Нико се није питао ни откуд том војнику сад идеја да се позива на резолуцију којом годинама брише ципеле. Адмирал је „наш пријатељ”.

„Наши пријатељи” су и италијанске јединице на Косову. Чувају наше светиње, доле. Многи Срби су се о томе крајње похвално изражавали. Од монахиња до Председника. Ваљда је зато наша јавност и остала ускраћена за причу коју су објавиле једино франкфуртске „Вести”.

Наиме, италијански бригадни генерал Роберто Д’Алесандро је пред Нову годину, на састанку „са представницима српске Владе и Српске православне цркве поручио владици Теодосију да СПЦ утиче на Владу у Београду да пошаље војнике у Авганистан”, јер у супротном италијански војници од следеће, тј. од ове 2010. године више „неће обезбеђивати српске манастире и цркве, већ ће обезбеђивање српске културне баштине бити препуштено локалним Албанцима”.

То је лепа идеја. Албанцима ће се свакако допасти. Примопредаја би могла да се организује 17. марта. Није баш нека јубиларна годишњица, али згодно је што је сада командант КФОР-а немачки генерал. Јер Немци су се 2004. године, у догађајима 17. марта, највише истакли. И Бундестаг је расправљао о понашању својих војника пред којима је албанска гомила опљачкала и спалила призренски манастир Светих архангела из 14. века. Из једног извештаја: „Све призренске цркве и објекти СПЦ су уништени између 17. и 18. марта. Наредних дана је било додатних напада, пљачке и уништавања. Храм Богородице Љевишке (14. век) запаљен изнутра, фреске из периода од 12-14. века тешко оштећене, олтарски простор оскрнављен, часна трпеза поломљена; Храм Христа Спаса (14. век) запаљен; Саборни храм Св. великомученика Георгија (1856) спаљен и миниран; Црква св. Николаја (Тутићева црква, 14. век) запаљена изнутра; Црква св. Георгија (Руновићева црква, 16. век) запаљена изнутра…” И тако се то телеграфски извештавало тог марта. А не знам да ли у богатој историји разарања хришћанске Европе постоји пример тако фантастичног учинка у дисциплини уништавања хришћанских храмова - у два дана и на тако малом простору: „од 17. до 19. марта на Косову су укупно, према саопштењу УНМИК-а, запаљене или миниране 33 цркве, а још 11 је озбиљно оштећено”. Требало би  проверити, али то би лако могао бити - европски рекорд!

Додуше, тешко да су игде били створени тако повољни услови да се рекорд оствари, јер „од доласка НАТО-а на Косово тамо је уништено 112 цркава, највећи број у Метохији, у троуглу Глоговац-Ђаковица-Призрен”. Све под будним оком НАТО-трупа – односно у немачкој зони одговорности и пред до зуба доро наоружаних и опремљених немачких војника.

Иначе, идеја да се „српске светиње” после „Милосрдног анђела” дају Албанцима на чување није од јуче. Баш почетком те 2004. године, немачки генерал Холгер Камерхоф је „процењивао ситуацију у овом граду (Призрену) као „стабилну” и „инсистирао на смањењу снага КФОР-а и распуштању контролних пунктова”. И онда се у дану ту нашло у пламену „осам цркава о којима је наводно требало да брине Косовска полицијска служба”.

То што није успело Камерхофу успеће генералу Бентлару. „Према незваничним, али добро обавештеним изворима” пишу „Вести”, на састанку одржаном пред Нову годину, поред поменутог бригадног генерала Роберта Д’ Алесандра „били су и командант Кфор-а немачки генерал Маркус Бентлер, шеф Унмик-а италијански дипломата Ламберто Занијери, српски министар за Косово и Метохију Горан Богдановић и епископ Липљански и игуман манастира Дечани владика Теодосије”. Богдановић је после тврдио да он није био „и да би о томе требало питати (игумана) Теодосија”. Али, кад је већ кроз питање новинара „сазнао” да се то десило „није му пало на ум” да то испита и обавести јавност. Влада ваљда зна. Али то су „наши пријатељи” – па како да их сада узнемиравати таквим питањима кад „идемо“ у ЕУ. Од јавности то свакако треба сакрити јер поред толиких штрајкова треба сада још и Косметске проблеме износити. Јавност ће о томе ионако сазнати тек када тих још неколико манастира одлете у ваздух. За Владу и Тадића најбоља је позиција свршеног чина – он се труди, али ето опет нови погром се десио.

Српским представницима је, на том састанку, предочено да ће „планираним смањењем броја војника Кфор-а са 12.600 на 10.000, до краја јануара, доћи и до промене структуре снага које ће обезбеђивати манастире СПЦ у Покрајини”. Снаге Кфор-а ће отићи из камп-базе “Спарта”, која се налази у близини Дечана, и “Ловачког дома” код Пећке патријаршије. „Према том плану, бригу о безбедности манастира Девич и Газиместана преузеће Косовске полицијске снаге (КПС), а Пећку патријаршију и манастир Високи Дечани тзв. Косовске безбедносне снаге, односно косовска војска.”

Владика Теодосије се, нормално, забринуо кад је чуо ко ће „преузети бригу о безбедности” и „подсетио да ‘рокада’ коју најављују није по Резолуцији 1244 и да ће имати узнемиравајући ефекат код српског народа и верника. Само манастир Девич је у последњој деценији два пута спаљен од шиптарских сецесиониста (1999. и марта 2004. године), а да за тај вандализам нико није одговарао. Не треба сумњати да су неки од оних који су учествовали у паљењу српских светиња сада део тих такозваних косовских безбедносних снага.”

И шта? Представници „међународне заједнице” нису се дали збунити тим толико пута понављаним чињеницама. Онда је италијански генерал лепо рекао: колико ви Срби војника пошаљете у Авганистан, толико ћемо ми војника распоредити око ваших манастира.

Кад је у септембру 2009. године долазио генерал Бентлер (дошао после италијанског генерала Ђузепе Емилија Гаја), већ помињани адмирал Фицџералд је јасно гледао унапред: „Мисија НАТО се концентрисала на безбедно окружење и као резултат тога, демократске институције јачају пружајући могућност свим грађанима да учествују у изградњи будућности.” А логично је да у том „чину изванредном” поред монаха треба да учествује и прост народ - зато се адмирал осврнуо и на „случај Северне Митровице”. Зато је одлучено и да се српском министру за Косово и Метохију више не дозволи да вршља доле и да „иде код својих пријатеља”, како је он покушао пред ТВ-камерама да објасни свој посао неком озбиљном момку, који је са воки-токијем изгледао тако да би могла да му се преда Пећка патријаршија на управљање. Можда чак и да се монахиње, које не буду хтеле да пређу у ислам, повуку у Србију.

Наша Влада ће онда обелоданити шта је генерал Д’Алесандро рекао. Да види наша јавност како некад није лако са „нашим пријатељима”. Али то нас неће омести да, не обазирући се на тешкоће, наставимо свој пут прогреса – наравно ка Европској унији. Ништа и никакво Косово нас у томе не може спречити.

Сад ће Тадић да им очита лекцију у УН

Заузимање севера - како ће то бити и хоће ли ти Срби онда право за Београд? Шта ћу онда с њима у Београду, а како их зауставити да до Београда не дођу. Зато Борис Тадић путује за Њујорк – да своје пријатеље упозори на све ово. Само се бојимо да са оштрином не претера?

Председник Србије Борис Тадић је доста неочекивано донео одлуку да оде у Њујорк, на сутрашњу седницу СБ УН. У околини шефа државе тврди се да је његова одлука да стане на чело српске делегације реаговање на покушаје специјалног представника ЕУ на Косову Питера Фејта да промени реалност на терену. Та „реалност на трену“ је за нас одлична па је ваља сачувати?!?

У Србији се ове промене третирају управо као покушај дестабилизације ситуације на северу Космета. Што је и разумљиво. Гос. Фејт је обећао да ће применити стратегију интеграције северног дела Косова путем стварања тамо косовских, тј. албанских, институција власти. Изгледа да је то исти онај „пријатељ“ Фејт из ЕУЛЕX-а коју је Тадић мимо резолуције 1244 Савета безбедности прихватио да замени УНМИК. Пријатељи су чудо….

О томе како је покушај увођења албанских институција изгледао у Штрпцу разговарали смо са председником ове општине Звонком Михајловићем, а који нам је укратко објаснио да је у општини Штрпце дошло до међусрпских подела. Сада имао два руководства, једно које изабрано на локалним изборима које је расписала Србија и сада још једно руководство које је изабрано на општинским изборима а које је расписала непризната држава Косово - и које смо ми по препоруци Београда бојкотовали. Неки Срби су самим изласком на изборе које расписала држава Косово тиме ту нелегалну државу признали, али су на такав потез били привучени добрим платама која су им за места општинских функционера понуђена. ЕУЛЕX и гос. Фејт сматрају да је то једноставна а добра стратегија за разбијање српских општина која се у Штрпцу показала делотворном – јер Београд нема јасну стратегију како би каве расколе спречио. Стога косовске власти по препоруци ЕУЛЕX-а намеравају да ускоро распишу изборе за локалне органе управљања и на северу Косова како би се кроз поменути модел разбио тај најбројнији део Срба на Космету.

Београд све то само посматра, надајући се да ће кривицу за те расколе моћи да пребаци на локалне Србе на Космету. Вероватно да му такав начин одвијања догађаја одговара да би Косово и Метохију Албанцима предао у руке а да он наводно није крив јер је то била одлука самих Срба који на Космету живе. Да је другачије Београд би лако могао да „уразуми“ поједине минорне српске шићарџије да се на изборе које расписује нелегална држава Косово не сме излазити – али таквог јасног деловања од стране српских власти нема. Сличног мишљења су и остали председници српских општина или енклава – а са овом констатацијом се слаже и потпредседником општине Зубин поток Срђан Ђуровић с којим смо на ову тему разговарали.

Очекивања на Космету од посете Тадића Њујорку и дискусије у СБ УН су никаква, јер се то питање неће решити у УН већ првенствено у договору председника са косовским Србима где ће се стриктно поставити правила њиховог понашања али и јасне обавезе Београда како би се Срби на Космету заштитили од притисака ЕУЛЕX-а и косовских институција. Ако је Тадић мимо резолуције 1244 и одлуке Савета безбедности УН ипак прихватио ЕУЛЕX на Космету сада је обавезан и да ту фантомску организацију Европске уније као и њихове представнике обузда да од Косова и Метохије стварају нову државу Косово по плану Ахтисарија куји ни у СБ УН није добио зелено светло.

Опасно: Фејтова стратегија за север Косова

Фејтова стратегија је врло проста: Економска криза у Србији, додају аутори, представља погодан тренутак за реализацију плана о реинтеграцији јер је влада Србије у буџету смањила издвајања за косовске Србе а ми ћемо их за нове буџетске кредите жестоко условити.

Неколико дана пошто су Међународни цивилни представник на Косову Питер Фејт и влада у Приштини објавили да раде на стратегији за успостављање контроле над северним делом Косова, у јавност су процурели неки детаљи тог плана. Детаље је објавио лист "Глас Југа" који излази у српској енклави Грачаници, а извор из мисије ЕУ на Косову, који није желео да му се помиње име, потврдио је за ББЦ аутентичност тог текста.

У документу који носи наслов "Стратегија за север Косова" стоји да је децентрализација, односно формирање засебне општине Северне Косовске Митровице, најважнији корак у настојању Приштине да успостави власт над севером. Идеја аутора је да се Србима у том делу Косова покаже да ће имати користи од децентрализације, односно да се акценат стави на "практичне користи" од децентрализације, како би се превазишао највећи проблем, то јест "доживљај да оснивање нове општине Северна Митровица означава и прихватање независности Косова". У тексту се такође наводи да би Приштина требало да "снажно подржи Србе вољне за сарадњу" и да обезбеди средства којима би ојачала "умерене политичке факторе на северу Косова".

Постепени улазак на север
Према замисли владе у Приштини, општина Северна Косовска Митровица требало би да заживи након избора за њену скупштину који су планирани за мај. Документ предвиђа да одмах почну припреме за конституисање те општине тако што ће Међународна цивилна канцеларија именовати припремни тим за ту општину и отворити његову канцеларију у насељу Бошњачка махала у северном делу Митровице, где живе и Срби и Албанци.

У истим просторијама, како се додаје, требало би отворити и канцеларију за заједнице Владе Косова и прећи у постепено проширивање овлашћења ових тела. "Стратегија за север" такође предвиђа појачано присуство Косовске полицијске службе на северу Косова, оснивање судова и потпуно преузимање контроле над два царинска пункта према Србији.

Аутори документа наводе да би после успешног формирања општине северне Косовске Митровице и њене интеграције у систем Косова, сличан механизам био примењен и за интеграцију постојеће три општине на северу у којима Срби чине већину - Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока.

Криза у Србији као шанса
У тексту се каже и да највећу препреку за реализацију ове стратегије представља званични Београд, "који подржава паралелне институције и врши притисак на косовске Србе да не учествују у косовском систему". Економска криза у Србији, додају аутори, представља погодан тренутак за реализацију плана о реинтеграцији јер је влада Србије у буџету смањила издвајања за косовске Србе.

Наводи се и да српске "паралелне" институције, које не признају владу у Приштини треба маргинализовати и истовремено затворити канцеларије УНМИКа, а појачати ангажман Европске уније, преко Еулекса. У документу се каже да би Еулекс требало би да отвори канцеларије на северу и ангажује већи број преводилаца, возача и другог особља из редова косовских Срба, како би се појачали контакти са српском заједницом.

Срби револтирани
ББЦ-јев дописник из северног дела Косовске Митровице Тања Вујисић каже да је тешко замислити да стратегија коју су припремили влада Косова и Канцеларија међународног цивилног представника буде примењена на миран и безболан начин. Она подсећа да су Срби на северу бурно реаговали прошле године када је полиција УНМИК-а покушала да заузме зграду суда у северном делу града и да је дошло до жестоких сукоба у којима је погинуо један украјински полицајац. Покушај владе у Приштини да успостави контролу над појединим институцијама на северу би, према њеним речима, вероватно изазвао још јачи револт Срба.

Текст припремило уредништво
Српске политике

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->
 

 
Предходна страна
 

.


     © 2002 Српска политика