Питер Фејт, шеф Међународне цивилне канцеларије, тражи

Или ЕУ или Косово!

Питер Фејт уценити Србију: Ако Србија жели у Европску унију, мораће да се одрекне Срба са севера Косова, наводи се у тајној Фејтовој стратегији. Власт у Србији одбацује овакву уцену и поручује да се Србија никада неће одрећи Косова.

Нова претња Србији због Косова... Питера Фејта
Шеф Међународне цивилне канцеларије на КиМ Питер Фејт тражи од Европске уније да уцени Србију! Фејт, наиме, у „стратегији за север Косова", коју је спремио заједно са владом у Приштини, предлаже међународној заједници да наставак европских интеграција наше земље услови престанком подршке Београда „паралелним структурама", односно Србима на северу КиМ. Фејт и привремена косовска Влада замислили су „стратегију" као „део процеса децентрализације КиМ" и не крију да је циљ „преузимање контроле над северним делом Косовске Митровице".

Двосмислена одлука МСП-а
Међународна заједница треба директно да веже европске перспективе Србије за смањење подршке Београда паралелним структурама на северу Косова. То треба учинити уз решење по коме ће Београд сачувати образ, али и смањити и коначно обуставити своју подршку паралелним структурама, уз истовремено приближавање Србије ЕУ. Од власти у Београду на исти начин треба изнудити да престану да обесхрабрују Србе на Косову да гласају на изборима које расписује Приштина. Међународна заједница мора да осигура да Србија заузме барем неутралан став у погледу децентрализације на северу и да се уздржи од мешања у тај процес - наводи се у документу у који је увид имала агенција Тањуг.

Јањић: Фејт је лобиста оних који су признали КиМ
Председник Форума за етничке односе Душан Јањић каже да Питер Фејт представља лобисту дела међународне заједнице која је признала независност КиМ. - И државе ЕУ које су признале Косово, а њих је већина, желе да се случај Косова што пре реши да не би губиле свој новац. Фејт је њихов лобиста, бори се за јачање утицаја Приштине на целу територију Косова и његова „стратегија" је део тих њихових напора. Београд не треба да се бави Фејтом, да подиже рејтинг као некад Џејмсу Лајону, већ да коначно отвори дијалог са Бриселом о КиМ. Србија мора да се избори да се Косовом бави Европска комисија, а не Фејт, како се не би остварила његова претња да услов уласка Србије у ЕУ буде признавање Косова - тврди Јањић.

Творци овог документа рачунају и на то да ће одлука МСП-а о легалности проглашења независности КиМ бити двосмислена и да ће после ње Београд неминовно морати да промени став према Косову. - Београд може и даље да настави са конфронтацијском политиком, која наизглед има за циљ поделу Косова, као и вршењем притиска за неку врсту нових преговора. С друге стране, Србија би могла и да употреби одлуку МСП-а као основу за смањење своје подршке паралелним структурама и раду са међународном заједницом - пише у документу.

Реагујући на овај скандалозан захтев Фејта да међународна заједница брутално уцени Србију, у Влади Србије кажу да Фејт „није позван да говори о путу Србије у ЕУ". - Његова „стратегија" ни у ком случају не може угрозити наше европске интеграције. Ми нисмо званично добили тај документ да бисмо званично реаговали. Али, наш одговор садржан је у говору председника Бориса Тадића пред Саветом безбедности УН у Њујорку. Јасно је речено да је непримерена било каква активност према северу Косова, онако како то предвиђа Фејтова стратегија. Не може се говорити о паралелним структурама на северу Косова, јер паралелне структуре су у Приштини - рекли су за Пресс у Влади. Они додају да је охрабрујућа недавна Фејтова изјава да се без договора са Београдом не могу предузимати никакви конкретни потези на Косову и Метохији.

Тројански коњ
Супротно објављеном документу, министар за КиМ Горан Богдановић тврди за Пресс да Фејтов план није повезан са европским интеграцијама Србије?! - Ниједна стратегија не може зауставити наш пут у ЕУ. Више пута је поновљено да нам нико никада није условио пут у ЕУ признавањем независности Косова. Друго, тај Фејтов план је неспроводив. Не могу међу Србима на северу Косова пронаћи „тројанског коња" за спровођење тог плана. Нити га могу применити без сагласности Срба због опасности сукоба на северу - оцењује Богдановић.

Б. Бојић

Европска перспектива за смањење подршке Београда северу Косова

(Тањуг)

Опасно: Фејтова стратегија за север Косова

Економска криза у Србији, додају аутори, представља погодан тренутак за реализацију плана о реинтеграцији јер је влада Србије у буџету смањила издвајања за косовске Србе

Неколико дана пошто су Међународни цивилни представник на Косову Питер Фејт и влада у Приштини објавили да раде на стратегији за успостављање контроле над северним делом Косова, у јавност су процурели неки детаљи тог плана. Детаље је објавио лист "Глас Југа" који излази у српској енклави Грачаници, а извор из мисије ЕУ на Косову, који није желео да му се помиње име, потврдио је за ББЦ аутентичност тог текста. 

У документу који носи наслов "Стратегија за север Косова" стоји да је децентрализација, односно формирање засебне општине Северне Косовске Митровице, најважнији корак у настојању Приштине да успостави власт над севером. 

Идеја аутора је да се Србима у том делу Косова покаже да ће имати користи од децентрализације, односно да се акценат стави на "практичне користи" од децентрализације, како би се превазишао највећи проблем, то јест "доживљај да оснивање нове општине Северна Митровица означава и прихватање независности Косова". 

У тексту се такође наводи да би Приштина требало да "снажно подржи Србе вољне за сарадњу" и да обезбеди средства којима би ојачала "умерене политичке факторе на северу Косова". 

Постепени улазак на север
Према замисли владе у Приштини, општина Северна Косовска Митровица требало би да заживи након избора за њену скупштину који су планирани за мај. 

Документ предвиђа да одмах почну припреме за конституисање те општине тако што ће Међународна цивилна канцеларија именовати припремни тим за ту општину и отворити његову канцеларију у насељу Бошњачка махала у северном делу Митровице, где живе и Срби и Албанци.

У истим просторијама, како се додаје, требало би отворити и канцеларију за заједнице Владе Косова и прећи у постепено проширивање овлашћења ових тела. 

"Стратегија за север" такође предвиђа појачано присуство Косовске полицијске службе на северу Косова, оснивање судова и потпуно преузимање контроле над два царинска пункта према Србији. 

Аутори документа наводе да би после успешног формирања општине северне Косовске Митровице и њене интеграције у систем Косова, сличан механизам био примењен и за интеграцију постојеће три општине на северу у којима Срби чине већину - Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока. 

Криза у Србији као шанса
У тексту се каже и да највећу препреку за реализацију ове стратегије представља званични Београд, "који подржава паралелне институције и врши притисак на косовске Србе да не учествују у косовском систему". 

Економска криза у Србији, додају аутори, представља погодан тренутак за реализацију плана о реинтеграцији јер је влада Србије у буџету смањила издвајања за косовске Србе. 

Наводи се и да српске "паралелне" институције, које не признају владу у Приштини треба маргинализовати и истовремено затворити канцеларије УНМИКа, а појачати ангажман Европске уније, преко Еулекса. 

У документу се каже да би Еулекс требало би да отвори канцеларије на северу и ангажује већи број преводилаца, возача и другог особља из редова косовских Срба, како би се појачали контакти са српском заједницом. 

Срби револтирани
ББЦ-јев дописник из северног дела Косовске Митровице Тања Вујисић каже да је тешко замислити да стратегија коју су припремили влада Косова и Канцеларија међународног цивилног представника буде примењена на миран и безболан начин. Она подсећа да су Срби на северу бурно реаговали прошле године када је полиција УНМИК-а покушала да заузме зграду суда у северном делу града и да је дошло до жестоких сукоба у којима је погинуо један украјински полицајац. Покушај владе у Приштини да успостави контролу над појединим институцијама на северу би, према њеним речима, вероватно изазвао још јачи револт Срба.

ТРАГОМ - Поједине чланице Европске уније инсистираће ове године на „кооперативнијем“ односу Србије према властима у Приштини

 Косовски чвор за српску кандидатуру

Брисел, Београд - Став представника званичног Београда да европске интеграције нису и неће бити повезиване с проблемом статуса Косова могао би ове године бити доведен у питање због настојања појединих држава ЕУ да Србија може добити статус кандидата за чланство у Унији уколико буде „кооперативнија“ према властима на Косову, пре свега у вези са ситуацијом на северу Покрајине и учешћа косовских званичника на регионалним скуповима.

Како наводе добро обавештени извори блиски српским властима и званичницима у Бриселу, од Београда нико неће тражити да призна независност Косова због статуса кандидата, али ће Србија морати да промени политику према Покрајини, на шта је обавезује и Европска комисија инсистирањем на добросуседској сарадњи. Београд би пре свега морао да промени свој став према такозваним паралелним институцијама у региону Косовске Митровице, на чему се инсистира и у Стратегији за север Косова, у чијем су писању учествовали, поред Канцеларије међународног представника Питера Фејта, и званичници САД, Велике Британије, Немачке, Француске и Италије. Српске власти би требало да буду и „флексибилније“ када је реч о присуству представника Приштине у регионалним иницијативама, попут ЦЕФТА, а неопходно је и да додатно ојачају сарадњу са Еулексом.

Овај пакет услова, како објашњавају Данасови саговорници, неће бити испоручен Београду методом „уцене“ или „грубих притисака“, већ у блажој форми, како би Србија могла и да „сачува образ“ и да испуни оно што се од ње тражи. Условљавања Косовом углавном ће бити неформална и под геслом „регионалне стабилности и сарадње“, најчешће и мимо званичних органа ЕУ, већ билатералним и мултилатералним акцијама појединих земаља, с обзиром на чињеницу да пет држава чланица Уније одбија да призна косовску независност.

Стратегијом за север Косова предвиђа се подршка „међународне заједнице“ у директном везивању европске перспективе Србије за смањење подршке Београда паралелним структурама. Нацрт стратегије замишљен је као део процеса децентрализације на КиМ, с циљем да се преузме контрола над северним делом Косовске Митровице. Стратегија садржи процену ситуације на северу и прецизно орочен план активности које би требало да политичким и економским средствима допринесу интеграцији овог дела територије Косова на којем локалну власт држе Срби и где се не признаје и не поштује надлежност власти самопрокламоване косовске државе.

- Стицање статуса кандидата неће бити изричито условљено повлачењем Срба из паралелних институција на Косову, али је сигурно да ће читав даљи ток европске интеграције Србије у пракси бити непрестано прожет очекивањима да се покаже већа флексибилност о питању Косова. То се односи и на функционисање институција на Косову, и на регионалну димензију косовског проблема - каже за Данас Маја Ковачевић, предавач на Факултету политичких наука и некадашња директорка владине Канцеларије за придруживање ЕУ.

Према њеним речима, реч је о дугорочном проблему који ће знатно оптерећивати односе ЕУ и Србије, и у свакој даљој фази интеграције ће се очекивати већа „кооперативност“ Београда, што ће захтевати изузетну умешност наше дипломатије јер су ово питања у којима се не делује постављањем јавних услова, већ вршењем притиска „иза сцене“.

Према речима саговорника Данаса из Београда, који су захтевали анонимност, постојање паралелних институција на Косову је предуслов крхке стабилности у Покрајини и у целој Србији. Уколико међународна заједница иде на варијанту „голог притиска“ на Београд да распусти своје институције на Косову, јавља се опасност од новог избегличког таласа с Косова, који би аутоматски довео до пада проевропске владе, а можда и самог председника Бориса Тадића. Наш извор близак српској влади не верује да ће Америка, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија преузети кораке који би довели до пада власти у Београду како би оствариле решења која желе.

Саговорници Данаса сагласни су да има више фактора који могу да утичу на решење проблема с Косовом, као што су мишљење Међународног суда правде, хоће ли Србија ући у НАТО, политичка стабилност у албанском делу Косова и питање БиХ и референдум у Републици Српској.

Подсетимо да је о овој теми било речи у уторак, на седници сталног политичког дијалога Србије и Европске уније у Бриселу. Министар спољних послова Шпаније Мигел Анхел Моратинос, чија земља председава ЕУ, најавио је, после сусрета са шефом српске дипломатије Вуком Јеремићем, да ће се Унија ангажовати како би се за север Косова нашло „практично решење које ће бити од користи свима“.

Прво ССП, па остало
Министар спољних послова Аустрије Михаел Шпинделегер изјавио је да консензус унутар ЕУ о кандидатури није могућ пре решења питања сарадње с Хагом и одлуке о почетку ратификације ССП, али и да је уверен да ће у наредних неколико месеци то бити могуће. Први је циљ да у Савету министара ЕУ стигнемо до одлуке о ратификацији ССП, јер је та одлука неопходна за следећи корак који се тиче апликације Србије за чланство, рекао је Шпинделегер за новосадски Дневник, истичући да у овом тренутку нико не може да прецизира када ће се то догодити.

Аутор: Л. Валтнер

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->