Рашчишћавање нагомиланих проблема у Српској православној цркви, или уклањање неугодног владике на путу „продаје“ Косова и Метохије

Освета Тадића или решавање проблема у СПЦ

Одлуком Свети архијерејски синод СПЦ је привремено разрешио владику Артемија управљања Рашко-призренском епархијом, а за администратора епархије одредио умировљеног епископа Атанасија (Јевтића). Ова одлука Синода СПЦ о привременом разрешењу епископа рашко-призренског Артемија, довела је до физичког сукоба две групе монаха у порти манастира Грачаница.

Поводом одлуке Синода СПЦ о разрешењу владике Артемија, патријарх српски Иринеј изјавио је како је уверен да ће СПЦ наћи најбоље решење за превазилажење проблема у Епархији рашко-призренској. "Епископ Артемије је добар и честит човек, али је послове био превише препустио другима који су га компромитовали" - изјавио је патријарх српски Иринеј

Туча монаха у Грачаници!

Како јављају званични медији - група монаха која подржава епископа Артемија покушала је да након доласка владике Атанасија за администратора уђе у манастир Грачаницу са намером да, како су рекли, „заштите разрешеног епископа Артемија“, јавио је репортер КиМ радија, који је био на лицу места. После неколико неуспешних покушаја, двадесетак монаха предвођених црноречким калуђерима физички су насрнули на монахе који подржавају одлуку Синода СПЦ.

Ова констатација је више него дискутабилна, јер ко је на кога насрнуо лепо се види на свим видео снимцима емитованих ових дана. Једини који су песницама покушали на капији манастира Грачаница да спрече монахе да у порту манастира уђу били су Теодосијеви монаси из Дечана и цивили (младић у плавој јакни) који песницом удара и обара једног од монаха. Чији су ти обучени батинаши затварали улаз у манастир засад је непознато.

У гужви која је настала дошло је до физичког обрачуна на главној манастирској капији. Док су припадници косовске полиције само покушавали да раздвоје групе. До интервенције косовске полиције није ни дошло јер за то према саопштењу КПС-а није било потребе. Извор из манастира наводи да је неколико шведских војника Кфора „збуњено ситуацијом - физички реаговало и за кратко време оборило неколико монаха на земљу“ – то се ни на једном снимку не види.

Администратор Епархије рашко-призренске владика Атанасије претходно је са владиком липљанским Теодосијем служио литургију у манастиру Грачаница. Владика Артемије је за време литургије, али и касније током инцидента, био сам у својој келији. Он се повиновао одлукама Синода и, како нам је речено, не излази из своје келије у коју се затворио после доласка из Београда. Одбија сваки контакт са медијима, а његов мобилни телефон већ данима је искључен.

Док је владика Атанасије обављао епископске дужности, како нам је речено у Грачаници, досадашњи помоћни епископ владици Артемију епископ липљански Теодосије јуче је претраживао просторије архимандрита Симеона Виловског настојећи да у њима пронађе доказе којима би Артемијевог секретара могао предати на гоњење судским органима у Србији. Виловски се већ дуже време налази у Грчкој на стручном усавршавању, а за његове пословне подухвате везују се злоупотребе које су резултирале сменом владике Артемија.

Истрагом Синода било је обухваћено трошење новца на грађевинске радове на порушеним црквама, као и донације за ту намену, токови новца за хуманитарну помоћ, плате за монаштво и новац за манастире из буџета Србије, издавачка делатност, постављање оптичког кабла од стране епархије, продаја картица и допуна за мобилне телефоне и други послови. Према многим мишљењима, све то не би био довољан разлог за овако радикалну акцију против владике Артемија да уз то није ишла и његова политичка неподобност. Под ту неподобност сматра се чести критиковање председника Тадића да се за Косово недовољно залаже, да су његови иступи у СБ УН о Косову искључиво намењени домаћој политичкој сцени, а да се он у суштини не бори за очување Косова и Метохије као саставног дела Србије. Председник који се само политичким и правним средствима бори за интегритет своје државе се у ствари за њу и не бори – наглашавао је у више наврата владика Артемије.

Неколико чудних ствари

Према речима извора агенције Бета, у манастиру Грачаница налазе се тројица епископа, Артемије, Атанасије и владика липљански Теодосије, али су они у одвојеним просторијама и међусобно не комуницирају. Тренутно је ситуација у манастиру Грачаница мирна а обезбеђују га уобичајене снаге Кфора. Манастир је отворен за вернике.

Епархија рашко-призренска данас је на свом сајту, за који је благослов дао владика Артемије, оценила да епископ Атанасије, као администратор, у епархији "спроводи чистке на бруталан и безобзиран начин". У саопштењу епархије се напомиње да су епископ Атанасије и епископ липљански Теодосије стигли у Грачаницу само сат времена после одлуке Синода СПЦ о разрешењу владике Артемија. Напомиње се још да је епископ Атанасије из Београда долетео хеликоптером МУП-а Србије за шта је било потребно посебно овлашћење КФОР-а које за лет нашим летелицама није давано ни када је председник Тадић то тражио.

Новопостављени администратор Епархије рашко-призренске, епископ Атанасије служио је у манастиру Грачаница Свету архијерејску литургију, чиме је формално преузео нову дужност, пошто је са те дужности разрешен владика Артемије. Оно што је на тој литургији забележено као необично било је то да су литургији коју је јутрос у Грачаници служио владика Атанасије присуствовали су само "Срби који су изашли на недавне изборе Хашима Тачија" – осталих верника из Грачанице и околним села није било.

До рашчишћавања нагомиланих проблема, разних видова злоупотреба, олаког и расипничког трошења новца, као и фараонском луксузу појединих владика, у СПЦ је најзад морало доћи. Стога и привремено разрешење владике Артемија прихватамо као део тог укупног рашчишћавања у СПЦ, али се на томе Црква не сме зауставити. Има још много владика који би имали шта да се приупитају, па вам у том правцу нудимо текст „Политике“ који о свему томе говори.

Други и знатно осетљивији део који свако мора доћи на ред у сређивању СПЦ је део који се односи на служење литургије, а онај задњи или први треба да буде однос наших владика према Ватикану. Све је више оних који су чешће у Ватикану на поклоњењу Папи, него са својим верницима и у црквама своје епархије. Та проватиканска струја такозваних реформатора и осавремењивача СПЦ исувише постаје гласна, а овај народ би хтео своју Православну Цркву без увлачења под скуте Папе и Ватикана који нас је крој историју задужио потоцима крви. Сарадња са Ватиканом треба да постоји али сарадња није ишто што и прихватање поданичке улоге у односу на Ватикан. Поданика западу и ти, наших „пријатељима“ је у политици превише, који су се овом народу смучили до повраћања, зато нека бар СПЦ сачува достојанство своје и овог народа.

Ако се сво рашчишћавање и сређивање Цркве заврши само на удаљењу владике Артемија онда ће свима бити јасно да је ово била само Тадићева политичка освета из наслова, у којој је СПЦ одиграла најпрљавији део игре. У такву Цркву верници и они који стварно верују у Бога неће залазити.

Многе црквене афере и даље отворене

Пре „случаја владике Артемија” јавност је упозната с раскошним двором епископа Василија, писмом владике Григорија, суђењем Пахомију… – Литургијско питање изазивало је и туче у храмовима

Неправилности у финансијском пословању епархије, неизвршавање одлука Светог архијерејског сабора и Синода, организациона решења у епархији, према образложењу „црквене владе“, довели су до тога да владика рашко-призренски Артемије буде привремено разрешен епархијских дужности, као и да се покрене поступак за утврђивање његове канонске одговорности пред Сабором.

Дужи низ година, како је новинарима образложио одлуку Синода владика бачки Иринеј, воде се полемике између владике Артемија, с једне, и Сабора и Синода, с друге стране, око питања обнове светиња на Космету и неких организационих решења у епархији.

Сабор је више пута умољавао епископа рашко-призренског да прими на коришћење цркве и друге објекте који се обнављају према Меморандуму из 2005. године који су потписали патријарх Павле, Унмик и привремене институције Косова, на шта је он одговарао да цркве не могу да обнављају „они који су их рушили“, да се обнова спроводи без уважавања њега као надлежног епископа и, уз све то – да је цела обнова лоше спроведена.

Осим тога, Сабор је од епископа рашко-призренског тражио да разреши свих црквених дужности свог личног секретара протосинђела Симеона, игумана манастира Бањска.

Незванично се тврдило да је отац Симеон преузео на себе и надлежности које припадају самом епископу. Владика Артемије није испунио ни ову одлуку, тврдећи да се ради о клеветама против игумана.

„Случај владике Артемија” је последња у низу афера које су последњих година потресале СПЦ. Непосредно уочи изборног сабора крајем јануара, медији су нашироко извештавали о велелепном владичанском двору епископа зворничко-тузланског Василија у Бијељини, опремљеног стилским намештајем и бројним позлаћеним украсима. Тај случај подсетио је на куповину луксузних возила за потребе неких епархија, изградњу велелепних владичанских дворова, од којих се за неке тврдило да су опремљени несвакидашњим луксузом попут ђакузија .

О „гресима” сабраће архијереја проговорио је и владика захумско-херцеговачки Григорије у писму упућеном свим владикама после заседања Сабора у новембру 2008. године, а које је без његовог знања објављено у јавности. Епископ Григорије ређао је доказе „очигледне немоћи“ Цркве: „јавни несрећни скандал са епископом врањским“, „раскол у Америци који не зацељује“, Храм Светог Саве који се гради „као Скадар на Бојани“…

Овај потез владике захумско-херцеговачког није наишао на разумевање неких архијереја, а критиковали су га и поједини требињски новинари, активисти невладиних организација. Не само због тог писма – уз увреде на рачун владике Григорија, они су писали и о летњиковцима и имањима које је епархија наводно добила од премијера Републике Српске Милорада Додика, али и о разним пословима којим се владика Григорије бави. Због тога су у марту прошле године двојица активиста невладиних организација привремено изопштена из црквене заједнице одлуком црквеног суда Епархије захумско-херцеговачке. Владика Григорије, који је председавао Црквеним судом, недавно их је под притиском ипак помиловао.
 

Велику пометњу, која се понекад завршавала и немилим сценама у цркви или порти изазвало је и „литургијско питање“, односно полемика око тога како треба служити литургију. Будући да богослужење није било исто чак ни у суседним епархијама или градовима који су удаљени један од другог свега десетак километара. Тако је питање литургије престало да буде само теолошка ствар и постало је нешто што збуњује вернике и ствара поделе у Цркви. Сабор је у неколико наврата истакао да се литургија мора служити „у духу вековног литургијског предања наше Цркве“, али су тумачења шта је то „вековно предање“ допринела да богослужење и даље не буде јединствено.

У Шумадијској епархији, у селу Тулеж, на Павловдан 2006. године дошло је до вербалног разрачунавања између владике шумадијског Јована и верника за певницом, а кошкања је било и почетком прошле године у порти Старе цркве у Крагујевцу где је дошло до размирица између свештенства и верника. Сличан инцидент догодио се и у цркви у селу Душковцима и то у присуству владике жичког Хризостома.

Вероватно најтежи потрес који је нарушио углед СПЦ био је судски процес против владике врањског Пахомија који је окривљен да је извршио блудне радње над четворицом дечака. Суђење је трајало од 2003. до 2006. године. Оптужбе које су се односиле на двојицу дечака су „пале” због застарелости, док за оне против друге двојице малолетника – није било доказа. После ове пресуде, тадашњи министар правде Душан Петровић тражио је да судија која је донела пресуду буде разрешена дужности, али је Високи савет правосуђа Врховног суда Србије тај захтев одбио.

Повремено се у јавности поједине владике повезују с политичким странкама и њиховим лидерима. Неки су погрдно називани „црвеним епископима“, други „демократама“, а неки су и јавно подржавали политичаре који су им наклоњени. Најпознатији случај те врсте десио се 2000. године, уочи председничких и парламентарних избора у тадашњој СР Југославији, када је владика милешевски Филарет јавно подржао Слободана Милошевића и то после деценије његове власти, бомбардовања, повлачења српске војске и полиције с Космета и у време оштре политичке подељености у Србији. Подршка овог епископа није наишла на разумевање дела бирача, а нешто касније дошло је до петооктобарских промена у Србији.

Јелена Беоковић

Текст припремило уредништво

Српске политике

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->