09. март 2010.

Отворено писмо посланицима
Скупштине Републике Србије

Поштовани посланици Скупштине Републике Србије!

Центар за изучавање савремене балканске кризе Института за Славистику Руске Академије Наука Вам се обраћа у вези са питањем осуде злочина у Сребреници.

Данас је проблем Сребренице постао предмет политичке спекулације, у коју увлаче Србе, иако се појављује све више података да је Сребреница испланирана и добро изведена операција западних специјалних служби. Лаж о Сребреници се шири по свету огромном брзином и борити се са њом постаје све теже. Муслиманску верзију жртава нико и не покушава да провери, сви је прихватају као аксиом. Ипак, подаци о броју жртава нису потврђени чињеницама, слика догађаја у јулу 1995. године остаје нејасна, подаци противречни, а многе оптужбе – измишљене.

Ми смо у Институту организовали међународну конференцију посвећену Сребреници. У раду конференције су учествовали више од 30 научника из разних земаља. Први пут су правници, историчари, патологоаналитичари, демографи и истраживачи из других области анализирали многе податке, пронашли многе противречности у званичној верзији, приказали су нову методику истраживања броја жртава. Сви догађаји су стављени у историјски контекст, отворени су нови аспекти догађаја који мењају општу слику дешавања. То је дало могућност да се другачије гледа на проблем Сребренице и да се почне са преиспитивањем официјалне верзије.

По нама, журити са признањем своје кривице и са извињењем не треба све до тада док све околности везане за догађаје у Сребреници не буду разјашњене и не постану опште добро јавности. Иначе ће то бити тежак терет и оптужба на плећима целог српског народа, постаће потврда верзије натоваца о кривици Срба за све што се догађало на Балкану 90-их година и оправдање за бомбардовање 1999. године.

Нама се чини, да је сада главни задатак испитати тај сложени период из рата у Босни и Херцеговини, проверити све чињенице, показати нове податке, дати науци, медицини и правној експертизи све обајављене чињенице, спровести анализу докумената, обелоданити узрочно-последичну везу са претходним догађајима везаним за уништавање српског живља и дати свету праведну слику догађаја у Сребреници. Још су живи сведоци, учесници тих догађаја, проговорили су холандски миротворци, објављују своја истраживања научници, између осталог и на Западу. Не треба српски народ да сноси одговорност за то што није урадио. Не треба руководство бесконачно да се извињава, понижава, подривајући тако самопоштовање народа. После тога, сутра нико неће поћи да брани Отаџбину, неће штитити своју земљу и борити се за њену независност.

Центар за изучавање савремене балканске кризе Института Славјановеденија РАН је спреман да уједини снаге са српским научницима и научницима из других земаља да се проучи случај „Сребреница“.

Јелена Гускова

ОТВОРЕНО ПИСМО Срба из Француске

СКУПШТИНА ДИЈАСПОРЕ СРБА У ФРАНЦУСКОЈ
ОДБОР ЗА СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ
Париз, 15. Фебруар 2010.
Број: 10/01

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

поводом предстојећег доношења резолуције о Сребреници

Обзиром да ће почетком марта 2010. године посланичке групе које чине владу Србије (СПС-За европску Србију-Г17), или влада Србије, предати Народној скупштини на усвајање резолуцију о Сребреници, по «позиву »Европског парламента, а у име «јасне поруке будућим генерацијама» којом се осуђују злочини почињени од стране Срба над босанским муслиманима, са могућношћу да се у тексту резолуције употреби и појам геноцид.

Имајући у виду да је српски народ током двадесетог века био жртва, још увек, некажњеног геноцида почињеног у Другом светском рату од стране, такозване Независне Државе Хрватске и уз учешће нацистичке Немачке, као и некажњен злочин геноцида у току сецесионистичког рата од 1991. до 1995. уз учешће појединих држава припадника НАТО-а и да је, по трећи пут у двадесетом веку, злочине међународног карактера над српским народом почињен 1999. у току НАТО агресије на СР Југославију - углавном Србији, а да се Европски парламент у име «јасне поруке будућим генерацијама» није о томе огласио.

Имајући у виду да Влада Србије, осим увредљиве «трговине» тужбама са Хрватском о злочину геноцида, није се залагала да би се утврдила истина о свим злочинима над Србима у току сецесионистичких ратова од 1990 до 1995. године, а да данас поједини њени чланови, занемарујући страдања српског народа, заговарају важност резолуције само о Сребреници «из моралних и политичких разлога» (!!). Имајући у виду да је број жртава и правна квалификација злочина у Сребреници, ма колико је сваки злочин за жаљење и осуду, у великој мери резултат масовне медијске антисрпске пропаганде, а не објективне анализе, те нема упориште у чињеницама и поузданим подацима, што се очигледно види и у тексту резолуције Европског парламента од 18/01/2009, став «Б», Имајући у виду да би одлука Народне скупштине о усвајању резолуције о Сребреници довела у питање даљи опстанак Републике Српске јер би њени непријатељи користили ту резолуцију као доказ да се Република Српска заснива на злочину геноцида и да је као таква неодржива. Поред тога, неуважавајући српске жртве у току сецесионистичког рата на простору данашње државе Хрватске даје јој моралну и политичку подршку за дуготрајну окупацију вековних српских земаља на простору Републике Српске Крајине.

Најзад, имајући у виду да прихватањем такве резолуције о Сребреници, упркос чињеници да је Међународни суд правде донео одлуку да Србија није одговорна за почињене злочине у Сребреници, држава Србија, противно пресуди овог суда, и стављајући се изнад њега, самоубилачки преузима на себе одговорност за непочињено са далекосежним негативним последицама по Србију, Републику Српску и српски народ у целини.

Из навадених запажања:

Сматрамо, да се злочини међународног карактера, укључујући геноцид, не могу изоловано осуђивати, а да се не узме у обзир и узрочни злочин - злочин против мира. Злочин против мира је почињен од стране врхунских политичких личности појединих држава чланица Европске заједнице, довео је до сецесионистичких ратова, и последично, до других злочина на простору бивше Југославије. Међутим, злочин против мира је смишљено изостављен из међународног правосуђа, тако да одговорни за тај највећи међународни злочин неће сносити правну одговорност.

Да, користећи своју парламентарну већину председник Борис Тадић може да удовољи захтеву и уцени Европске заједнице и да Народна скупштина усвоји резолуцију о Сребреници, али нико нема право да оваквом једносмерном одлуком српском народу намеће кривицу за један од најтежих међународних злочина и да га тако сврста у ред нацистичке Немачке која је управо над њим, у току претходних деценија, починила некажњене злочине међународног карактера, укључујући геноцид.

Да се једнострано самооптуживање на штету целокупног српског народа, под притиском Европске заједнице, упркос чињеници да је Србија ослобођена од стране Међународног суда правде у Хагу за злочине у Сребреници, може сматрати као саучешће у злочину над сопственим народом.

Да усвајање резолуције о Сребреници од стране Народне скупштине Србије служи НАТО-у да оправда своје злочине и Међународном кривичном Трибуналу за бившу Југославију да легализује своју неправду против Срба.

Очекујемо да Председник Србије Борис Тадић, Влада и Народна скупштина Србије неће подлећи притисцима и уценама појединих држава Европске заједнице и да на тај начин неће подељени, окупирани и пострадали српски народ изједначити са злочинцима нацистичке Немачке што ће трајно жигосати будуће генерације Срба. Таква одлука би довела до тога да, већ испаћени и осиромашени српски народ, као највећа жртва сецесионистичких ратова, плаћа одштету од више милијарди долара.

Позивамо, Србе и српске организације у свету, да манифестују подршку Народној скупштини да не прихвати резолуцију о Сребреници јер је заснована на антисрпској пропаганди и диктату Европске заједнице.

Апелујемо на посланике Народне скупштине Србије да, у светлу својих часних предака и будућих генерација, одбију:

1.      Резолуцију Европског парламента од 19. 01. 2009. јер је заснована на пресуди Међународног суда правде од 28. 02. 2007. којом Србија није осуђена али јој се ставља на терет неангажовање у спречавању злочина. Тај суд је, међутим, користио архиву лажних сведочења и тајних сведока Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, као и нетачне податке узете из дневне штампе познате по својој антисрпској пропаганди и лажима. Доношењем такве једне резолуције неће допринети ни истини, ни правди, нити помирењу међу народима бивше Југославије. Српски је народ одбацује.

2.      Предлог резолуције о Сребреници јер почива на политичкој уцени и неистини, а не на правди и истини, те као таква, не сме бити прихваћена од Народне скупштине Републике Србије у име свих њених грађана у отаџбини и расејања.

Синиша Благојевић,
председник Скупштине дијаспоре Срба у Француској

Видоје Пурић,
потпредседник Скупштине дијаспоре Срба у Француској

Сима Мраовић, председник Одбора за националне интересе

Предислав Јанковић,
потпредседник Скупштине дијаспоре Срба у Француској

Чланови одбора:

Драган Павловић
Зоран Радовановић
Јованка Ђорђевић
Петар Милић

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->