16. јун 2010.

Динар све слабији а изјаве бомбастије тако улазимо у фазу - ма кажи шта год хоћеш, а ко не верује нека провери

Динар тањи за трећину

Динар ће и пети дан заредом, наставити да слаби према евру. Биће “лакши” за још 29 пара, и званични средњи курс износиће 102,229 динара за евро. То је нови историјски минимум домаће валуте према монети Европске уније. Али сви предвиђају да се ту неће и зауставити већ да ће се пад вредности динара наставити – до 105, а могуће и 110 динара за евро.

Од Динкића а и од председника Владе Цветковића смо већ у више наврата чули да је Србија изашла из кризе. Цветковић је чак недавно на конференцији за штампу изјавио како је задовољан јер смо у првом кварталу забележили привредни раст од 2% у односу на прошлу годину, да ће до краја године то можда чак да се попне и 2,5% те да се привреда крупним корацима опоравља. Кад погледате званичну статистику ми као и да нисмо били у кризи - а сада се нагло опорављамо само народ то никако и да осети. Влада је задовољна председник и министри су happy а Динар тоне ли тоне.

Динар је једина национална валута у свету која ових дана губи вредност и према евру и према долару. Прави узрок наши званичници не саопштавају јавности, али је бар једна последица јасна: грађани који су узели стамбене кредите, данас плаћају 25 одсто веће рате него пре годину и по дана, а плате су им мање или, у најбољем случају, исте.

Из дана у дан наша валута је све ближа провалији. Да ли ће се задржати на самој ивици и ухватити за неку “грану” са потпуном сигурношћу нико више не процењује. Највећи оптимиста и даље је Народна банка Србије, која је у последњих недељу дана, гасећи пожар на девизном тржишту, потрошила из девизних резерви 200 милиона евра. Централна банка и даље остаје при ставу да евро до краја године не би требало да пређе предвиђени ниво у односу на планирану инфлацију, а то је максималних 105 динара.

С друге стране, тумачења економских експерата врло су различита. Тако су поједини професори Економског факултета веома забринути за судбину домаће валуте и сматрају да ће прећи зацртану границу. Неки, пак, сматрају да је ово још један, тренутни скок евра и да ће се већ за месец дана вратити на 97 динара. Од почетка светске економске кризе динар је ослабио за 31,84 одсто (за око 25 динара), што је највећи пад једне валуте у целом нашем региону.

Иако је готово сва роба у трговинама поскупела, стручњаци указују да је инфлација и даље на доњој граници, и да је мало вероватно да ће пробити планирану пројекцију. Народна банка Србије процењује да ће међугодишњи раст потрошачких цена у јуну износити око 3,6 одсто. У другом тромесечју Централна банка очекује раст потрошачких цена од око два одсто.

- Годишње динар мора да губи пет до десет одсто своје вредности јер је у постојећим околностима то нормално - сматра Никола Фабрис, професор Економског факултета. - Код нас постоји већа стопа инфлације него што је у Европској монетарној унији, затим имамо висок спољнотрговински дефицит, што значи да је велика тражња за девизама, а иза тога не стоји јака привреда.

Слабљење динара је, истиче Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, пожељно с обзиром на то да би у наредном периоду циљ Србије требало да буде опоравак извоза. Добар или уравнотежен курс евра је онај који ће обезбедити Србији да сваки извозни посао буде рентабилнији од увоза.

Према мишљењу Ђорђа Ђукића, Србија се ове године не може надати значајнијим инвестицијама из иностранства, јер је економска криза уздрмала Европску унију, па улагачи тешко да ће одвојити девизе за било коју државу. Ђукић сматра да ће евро наставити да јача у Србији до краја године и да ће прећи планирану границу у односу на инфлацију, односно 105 динара.

- Имамо хроничан спољнотрговински и платно-билансни дефицит, недовољно директних страних улагања, лошу конкурентност привреде, а све то утиче на стабилност економског система - наглашава Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије. - Последично, ствара се раскорак између понуде и тражње за девизама. Државна администрација нам је скупа, а све то захтева додатна задужења.

Шарић крив за привредни колапс – неће више да ради
На све ове високо стручне коментаре наших експерата чаршија прича како је уствари Шарићев нарко клан уздрмао целу српску привреду. Тај клан је годишње остваривао извоз од три милијарде евра наркотика на европско тржиште што му дође скоро половину српског извоза. Мало кокаин из Колумбије, па мало хероин из Авганистана, а било је и домаћих прерађевина па се живело некако. Амери шапнули Дачићу и Тадићу да им Шарићева „индустрија“ озбиљно конкурише и отима тржиште, а наши одмах скочили. Како бре да угрожавају тржиште нашим америчким пријатељима то може да нас доведе да изгубимо њихову подршку и одоше фотеље. Хапси то одмах.

Нису похапсили неке баш важне играче из тог одличног бизниса, Шарића недај Боже, јер могао би човек и да проговори с киме је све диловао, кога је из политичког и државног врха подмазивао, а и које је странке финансирао - па никако да га нађу јер је изгледа побегао чак у Пљевља. То што никако не могу да га нађу чаршији је јасно, али стао посао. Ови им овде плене имовину и људи више неће да раде. Тако ти Србија преко ноћи остаде без најпрофитабилнијег дела привреде, али и великих пара које су улазиле у земљу. Три милијарде евра па то је више него што нам ММФ даје за три године. Ето шта раде фотеље и непромишљено полтронисање Америма. Е сад пошто посла нема могу још који месец да лажу људе како лепо живе. Али кад прође „фарма“ на Пинку и светско првенство у фудбалу, ево их радници са пајсерима на улицу да их приупитају – докле бре више да сечемо прсте и штрајкујемо глађу.

Три стуба
Став Народне банке је да је решење за стабилнији девизни курс у смањењу зависности од евра. То би, како је рекао Бојан Марковић, вицегувернер, допринело да се промена девизног курса прихвати са мање панике међу становништвом и у привреди: - То су они који су се презадужили у валути у којој не остварују приходе. Успешна стратегија деевроизације, на којој треба заједно да раде НБС, Влада, као и српски финансијски сектор, могла би да се заснива на три основна стуба. Неопходно је очувати стабилну и ниску инфлацију и одржив економски развој. Потребно је развити и тржиште динарских обвезница како би се ефикасније искористила финансијска средства која већ имамо на располагању.

Шпекулације и потребе за девизама
Шта је узрок најновијег понирања домаће валуте? Никаквих званичних објашњења још нема, а на ову тему, у принципу, више се оглашавају политичари него банкари и економисти. Тако је Диана Драгутиновић, министарка финансија, оценила да је јачање евра последица шпекулативних радњи. Затражила је да Централна банка спречава нагле промене курса.

Шпекуланте је поменуо и Драган Ђилас, градоначелник Београда. По његовим речима, шпекуланти већ данима руше вредност динара, па је затражио од државе да их сурово казни. Оптужио је банке да су динаре ослобођене из депозита, искористиле за куповину евра, уместо да их преусмере за давање кредита и нагласио да је то злочин, којим се упропашћава живот грађанима.

Банкари, у принципу, не реагују на овакве оптужбе, већ тврде да је све што се дешава са нашом валутом ствар уобичајеног тржишног понашања, односно кретања на финансијском тржишту. Ни економисти не желе много да коментаришу тезу о шпекулантском рушењу динара. Они најпре указују да је свака валута на тржишту подложна шпекулацијама, како оне најјаче, тако и слабије. Ранија дешавања са доларом, а сада и са евром, доказ су за то.

По мишљењу економиста, суштина невоље са којом се суочава домаћа валута нису шпекулативне радње, иако и оне утичу, већ чињеница да се у Србији не ствара нова вредност, односно да нема свежег новца. Како због слабе привреде, тако и због изостанка прилива страног капитала. Улагања странаца су готово пресахла од избијања светске финансијске кризе, девиза нема више ни од великих приватизација. А потребе за девизама су велике, па све што се изнесе на наше финансијско тржиште плане. Еври се траже, скаче им вредност, динари се троше колико је год потребно, и ту се затвара круг.

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->