16. јун 2010.

Сумрак америчког сна

Најновији допринос истини о свету који ужурбано хита уназад, даје детроитски синеаста Ал Профит, филом „Котрљање – Пад аутомобилске индустрије и успон економије наркотика у Детроиту“, који приказује суноврат некадашње светске престонице капиталистичког сна, раскоши и просперитета, а затим неславног рекордера по убиствима, мафијашким обрачунима, броју наркомана, сиромашних и унесрећених

Како је мало потребно да се чувени амерички сан о најраскошнијем благостању и најидеалнијем друштву које је икада створено на овој планети распрши као мехурић од сапунице и претвори се у најстрашнији кошмар. Доказ за то је судбина једног од најмоћнијих, најбогатијих и најнапреднијих градова модерне западне цивилизације, односно индустрије, америчког града Детроита.

До краја шездесетих и почетка седамдесетих година прошлог века Детроит је био симбол америчког индустријског благостања, односно њихове економске и сваке друге моћи оличене у напредној аутомобилској индустрији. Детроит је био центар света што се тиче производње кола. Седиште Форда, Џенерал моторса и Крајзлера. Био је он у то време и музички центар света пошто је у срцу овог града основана најчувенија етикета црне музике, „Мотоун“, за коју су радили најбољи и најпопуларнији „обојени“, како су се тада називали, музичари (сви од Стивија Вондера, Дајане Рос, „Плетерса“, „Темптејшнса“, до „Џексонс фајва“ и Марвина Геја). Детроит је родно место и суперстара реп музике Еминема, град у коме је рођена техно-музика, у коме је живео и стварао симбол делта-блуза Џон Ли Хукер и соул дива Арита Френклин. Детроит је један од ретких америчких градова који има прволигашке клубове у сва четири за Американце главна спорта. Његова речна обала је као из бајке супермодерног потрошачког, светлуцавог капиталистичког мегалополиса. Он је добио свој универзитет, најразвијенији здравствени систем (за богате, наравно), силне школе и велике судске установе.

Кошмар великог сна

Овакав напредак овај град дугује искључиво аутомобилској индустрији. На врхунцу просперитета ове делатности Детроит се напрасно и убрзано повећавао. У њега су пристигле десетине хиљада свакојаког „обојеног становништва“, америчког и увозног, али и бројни припадници арапског света. Детроит је зато данас и буквално престоница арапског живља у САД, са највише становника арапског порекла. Јасно, била им је потребна јефтина радна снага која ће да ринта у аутомобилским фабрикама. Због тога је и настао овакав демографски етнички преокрет. Идила је трајала до прве велике рецесије која је погодила америчку привреду седамдесетих година прошлог века. Наравно, рецесија прво и најснажније погађа ауто-индустрију, јер у немаштини људи се прво одричу куповине аутомобила. Нова америчка финансијска криза крајем 2008. погодила је најпре Детроит, и овај град је доживео класичан нокаут, разорним директом. Одједном, после масовних отпуштања, град од бајке уснуле у амерички сан постаје престоница најгнуснијег криминала, безакоња сваке врсте, насиља и дроге. Разуме се и корупције.

Један човек, рођен у овом граду, који се представља под именима Алан Бредли и Ал Профит, је решио да посвети добар део свог живота и рада не би ли из свих могућих углова осветлио тај страшни период у регресивном развоју свог града узрокованог економским кризама. Зато је недавно објавио и свој трећи документарни филм који је посветио управо последицама урушавања аутомобилске индустрије у Детроиту. Профит је потписао филм „Котрљање – Пад аутомобилске индустрије и успон економије наркотика у Детроиту“ који је последњих недеља прави хит на интернету, међу публиком која је схватила да ће истину о свом животу и земљи једино, понекад, моћи да пронађе у алтернативној стварности, у сајбер простору.

Опомињуће целулоидне слике из наводно савршеног западног света немогуће је видети у ударним медијима, па тако и овај филм сигурно никада неће бити виђен на некој од „великих“ телевизија. Да се „раја“ не узнемири. Град Детроит је одраз својих бивших градоначелника, гуврнера и корумпираних управа. Ауто индустрија је у великом опадању и хиљаде људи напуштају град у потрази за послом на неком другом месту, али га и тамо нема. Некада симбол америчке индустријске моћи, највећи део Детроита сада је запуштен, напуштени и у незаустављивом распадању.

Амерички истинозборци и они који се тако представљају, који покушавају да победе свеприсутни ембарго над информацијама који су успоставили богаташи, доспевају до све већег броја људи управо и једино путем интернета. Ту је своје место последњих година заузео и детроитски синеаста Ал Профит. У поменутом новом остварењу он је аргументовано, врло уверљиво, занатски када је реч о овом филмском жанру врло упечатљиво, описао судбину Детроита после прве велике економске кризе пре четири деценије.

Његов родни град се више никада није опоравио. Радничка насеља која су била уредна, потпуно нова и за ту врсту популације веома комфорна, претворила су се у сламове сиромашних, налик афричким или бразилским. У њима, претежно црно становништво, почело је да се масовно одаје дрогама и алкохолу, изгубљено у беспосленом безнађу, потпуно без перспективе. Брзо су те четври постале Елдорадо за банде и мафијаше, а Детроит је скоро преко ноћи ушао у криминалне анале Сједињених Држава као град са највише убистава, што је потом био неколико година за редом. И данас, када је стопа криминала унеколико, барем статистички, смањена, овај град је у врху најнесигурнијих места за живот и то не само у Сједињеним Државама већ и када је реч о светској конкуренцији.

Овај филм требало би да буде занимљив и за оне наше раднике којима моћни успешно продају јефтине илузије и лажи, баш као што су то некада сервирали „шљакерима“ Детроита.

Капитализам мафије

У Профитовом филму уз помоћ статистичких података и интервјуа оригиналних чланова младих банди које су у то време харале, али и изјава полицијских агената који су покушавали да их ухвате, као и једног веома занимљивог адвоката који је ухваћене мафијаше бранио, гледалац лако стиче језиву слику овог града огрезлог у најстрашније облике криминала и корупције власти. Од светлуцаве метрополе аутомобилске индустрије Детроит се трансформисао у престоницу мафијаша, бандита, наркомана, убица, безочних, несрећних и разочараних људи. У деценијама потпуног хаоса и владавине терора криминалаца Детроит је престао да буде милионски град. Његово се становништво смањило за неколико десетина хиљада житеља. А руиниране бивше радничке четврти које су претворене у застрашујуће гетое сиромаштва су на крају, пре неколико година, исељене и разрушене багерима. Власти су морале да признају пораз и да напросто и дословно преору своју срамотну прошлост. Нова, актуелна, рецесија изазвана још тежом економском кризом, не даје наде да ће се овај град икада поново уздићи до макар приближно сличног нивоа на коме је био пре пола века.

Филм Ала Профита је поучан, информативан и опомињући. Делује као школско штиво. Он учи о пролазности и крхкости живота, неизлечивој кризи модерне цивилизације, али и о неправедности капитализма који се, слично суров и неправедан, управо инсталира и код нас. Зато би овај филм требало да буде занимљив и за неке наше раднике којима моћни продају јефтине илузије и лажи, баш као што су то некада сервирали шљакерима Детроита. Има пуно опомињућих слика из тог наводно савршеног западног света. Њих је, наравно, немогуће видети у ударним медијима. Тако и овај филм сигурно никада неће бити виђен на некој од „великих“ телевизија. Да се „раја“ не узнемири…
 

Пише: Владислав Панов

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->