Ових дана је стидљиво
објављено да национални дуг
САД расте за близу милион долара сваког минута,
или по 1,4 милијарде
долара
сваког дана.
Империја на низбрдици
Упозорења
економских ауторитета да неконтролисано задуживање грађана и државе
озбиљно угрожавају Америчку економију као да нико и нечује. Осим тога
велике позајмице у иностранству представљају ризик не само за економију
него и за националну безбедност
земље
 Вашингтон
- децембар 2007.
Божићни и новогодишњи празници су у Америци време великих
куповина.
И та традиција неће бити изневерена ни овог децембра. Наравно куповаће
се све и свашта, а подразумева се да ће највише куповати они који имају,
за оне друге питање је. „Амерички сан“ у земљи благостања и овог
децембра оствариће само одабрани, они остали мораће да сањају знатно
скромније снове. А око 35 милона бескућника своје снове морају драстично
да редуцирају и сведу их бар на то да се за Божић добро наједу.
Америчка
економска елита има већ одавно врло кошмарне снове, па се трошкаџиском
месецу уопште не радују. Не зато што укућанима и себи не могу да приуште
лепе божићне поклоне већ су по сталном пресијом а шта ће бити сутра???
Дуг
САД расте по милион долара сваког минута,
или
по
1,4 милијарде
долара
сваког дана.
Тако брз и неконтролисан раст задуживања, како државе тако и грађана,
прети да повуче за собом у банкротство хиљаде мањих банака, због
немогућности грађана узете кредите редовно враћају. Оне би у ланчаној
реакцији угрозиле ликвидност и великих банака, што би уз стални пад
вредности долара, потпуно разори монетарни систем САД. Таква
монетарно–кредитна „ланчана реакција“ је јача од било које атомске бомбе
или „терористичког напада“, која би иза себе оставили пустош.
Још једна тривијалност непријатно све Американце подсећа на ово.
Таква
вртоглавост
у задуживању
угрожава и мерне могућности „часовника националног дуга”, који у Њујорку
откуцава свако овдашње упадање у све већу „булу”.
Својеврсни таксиметар дуга,
направљен 1989. године, има тринаест подељака, што
очигледно
неће бити довољно да региструје најављену четрнаесту
цифру.
Поменути
државни амерички
дуг достигао је, како данас обелодањује АП, износ од 9,13 билиона
(више од девет хиљада милијарди УС$),
а предвиђа се да ће
убрзо
достићи 10.000.000.000.000 долара, и то пре одласка Џорџа Буша с чела
државе у јануару 2009.
„Таксиметар” сурово одбројава и индивидуална стања,
у држави
склоној
задуживању. Износ националног дуга указују
стручњаци расте невероватном брзином па се
рачуна да сваки овдашњи становник - од новорођенчади до најстарије
генерације - дугује
у просеку
по 30.000 долара.
 Американци
су навикли да много троше, а од тог њиховог обичаја, који
врло
често премашује и њихове иначе импозантне приходе, добрим делом зависи и
стање на глобалном тржишту. Њихове набавке робе - навео је недељник
„Тајм” - чине „19 одсто
укупне
светске економске активности”.
Да подсетимо да САД чине тек 4,16
одсто
укупне светске популације од 6,640 милијарди становника наше планете.
Али раст потрошње из презентираног графикона се не смањује, чак се у
периоду 2004-2007 још драстичније повећао.
Државни апарат је такође трошаџијски расположен. Прогноза о 14 цифара
сведочи да ће се национални дуг
САД
готово удвостручити у Бушова два четворогодишња мандата, од којих је
први почео кад су такве обавезе износиле 5,7 билиона долара.
Бреме су повећале оружане интервенције у Ираку и Авганистану као и
остали елементи „глобалног рата против тероризма”. Национални дуг је
тако достигао забрињавајућих 65 процената вредности домаћег бруто
производа, прецизирају познаваоци, уз напомену да је тај постотак био
једино
већи у време Другог светског рата - 120 одсто.
Али је тада Америка била главни кредитор и снабдевач наоружањем ратних
савезника, које је каснијих година дебело наплаћивала. Сада она нема од
кога шта да наплати већ искључиво од својих грађана који су по основи
личног задуживања ионако дебело презадужени.
Поређење с кошмаром четрдесетих година
прошлог века није утешно. „Ако се настави садашњи курс, до средине овог
века ће национални дуг износити чак 350 одсто бруто домаћег производа”,
упозорава Дејвид Вајс, водећи економиста агенције „Стандард
енд пурс”.
Иако су се често изјаловљавале прогнозе да ће САД доживети рецесију,
сада тај ризик од назадовања изгледа
више него
реално, сматрају експерти. Систем
су додатно
уздрмали
чести „колапси берзи“
стамбеног тржишта
уз драстичан пад цене некретнина испод границе процењене вредности на
основу чега су банке давале стамбене кредите грађанима. Ситуацију
погоршавају и честа
колебљивост берзе
осталих берзанских послова,
велико
поскупљење нафте, слабљење долара,
као и
опадање поверења домаћих потрошача…
Овдашње стратеге посебно узнемирава повећано задуживање САД у
иностранству. Владе других земаља и страни инвеститори и акционари држе
2,23 билиона долара јавног америчког дуга, или - његових 44 одсто.
Главни повериоци су, додаје се, Јапан (586 билиона), Кина (400),
Британија (244), Саудијска Арабија и друге петролејске извознице (123).
Финансијски односи те врсте многима личе на „опасне везе”. Велико
задуживање код Кине и земаља ОПЕК-а „представља ризик не само по
будућност наше економије него и националне безбедности”, каже сенатор
Џорџ Војнович, уз позив да се нађу мере којима би се спречило да „нам
дуг контролише будућност”. Ако једног дана Кинези, Јапанци или Саудијци
кажу да немају више разлога за куповину америчких обвезница „дуг ће
измаћи нашој контроли”, опомиње и Стенли Колендер из консултантске фирме
„Корвис кумјуникејшенс”.
 Ако
то ставимо у раван ДБП (Друштвеног бруто производа) онда је слика
америчког привредно посртања много драстичније.
Америчке девизне резерве пале су на невероватних 19,4 милијарди долара
што је свега 0,13% од око 15.000 милијарди долара ДБП Америке. На другој
страни девизне резерве Русије повећавају невероватном брзином и данас
достижу скоро 460 милијарди долара и представљају 8,8% од око 5.300
милијарди долара руског ДНП. То нису само показатељи стања економије и
задужености већ и питање зависности а и безбедности земље. Управо та
безбедносна тачка највише брине америчке економисте и стратеге па се
многи стратешки планови морају одложити за нека „боља времена“ ако до
њих Америка и дође.
Анкете показују да економске неизвесности представљају другу на табели
највећих брига Американаца, одмах из ирачког рата који подстиче општу
драматизацију доживљаја сложене стварности.
Први пут после дужег времена већина испитаника слути да им је угрожен
„амерички сан” - да свако поколење живи боље од претходног. Међу кључним
изазивачима таквог страха су - превелики дугови, који ће једног дана
доћи на наплату. Иако увиђају да ће им потомци бити преоптерећени
наслеђеним главницама и ратама, Американци и даље претерано троше - како
је приметио један аналитичар - „као да сутра не постоји”… „Процењивали
смо, 2004. године, да ће постојећи сат
(таксиметар)
за мерење националног дуга издржати с подељцима од 13 цифара, још целу
деценију”, каже шеф компаније која га је инсталирала Даглас Дарст. Али
приморан је да му припрема замену - готово у „цајтноту”.
Др. Јован Поповић
|
