Predhodna strana

Vrše se intenzivne pripreme za uklanjanje Putina kako bi zapadne kompanije mogle doći do ruskih prirodnih resursa

Lov na ruskog kapitalca

Smeniti diktaturu bez prolivene kapi krvi, recept koji je uspešno primenjen protiv Miloševića u Srbiji postao je, posle oktobra 2000, vrlo tražen i uspešan srpski izvozni "brend". Već pet godina metod delovanja mladih, nenaoružanih srpskih "Gevara" uspešno se primenjuje u borbi protiv postkomunističkih nedemokratskih režima, od Gruzije i Ukrajine, do Kirgizije, Moldavije i Belorusije.

Talas spontanog narodnog nezadovoljstva zbrisao je Miloševića, Ševarnadzea, Kučmu, Akajeva; preti Nazarbajevu i Lukašenku. U prvom junskom broju francuskog časopisa "Nuvel opservater", u tekstu pod naslovom "Proizvođači revolucija", postavlja se, međutim, pitanje da li su mirne revolucije, koje su započeli mladi, nenasilni protivnci postkomunističkih režima bile sasvim spontane, ili su bile dobro organizovane i, često, dugo vremena pripremane izvan zemalja gde vladaju diktatori.

Nezadovoljstvo građana bilo je veoma očigledno i realno u Srbiji, ljudi su spontano izašli na ulice da izraze revolt, fitilj masovnog besa je bio zapaljen u trenutku kad su dokazane izborne manipulacije i krađa, ali koja ruka je zapalila taj fitilj? - pita francuski nedeljnik. U svim revolucionarnim promenama izvedenim u istočnoj Evropi posle beogradskog oktobra, vidi se jedan isti rukopis, jedno isto revolucionarno "uputstvo za upotrebu", koje u prvi plan ističe veoma mlade ljude, sledbenike i naslednike srpskog "Otpora". Mladi ljudi, zagovornici nenasilne revolucije, krstare danas širom istočne Evrope, od Minska i Kijeva, do Bakua, Krima i Moskve, piše "Nuvel opservater". "Ovi neobični misionari su Srbi, Slovaci, Ukrajinci, Gruzijci, i svi imaju zajedničke i prepoznatljive karakteristike, nezavisno od nacionalnosti: oni zagovaraju gandijevsku teoriju nenasilne borbe protiv diktatora, govore perfektno engleski, imaju najbolje univerzitetske diplome (često američke) i pokroviteljstvo međunarodnih nevladinih organizacija (najčešće američkih). Neki od njih nose titulu "champions od freedom", kojom ih je častio lično Džordž Buš.

Iz razgovora sa nekolicinom veterana ovih "demokratskih internacionalnih brigada", koji su razradili suptilnu strategiju borbe u kojoj se mešaju nenasilje, menadžment i fund raising (prikupljanje novca), saradnici francuskog nedeljnika sklopili su mozaik njihovog delovanja protiv autokratskih režima, koje se odvija u nekoliko etapa.

Najstariji među sagovornicima "Nuvel opservatera", Slovak Pavel Demeš, jedno vreme i ministar spoljnih poslova, imao je već 45 godina kada je 2000. došao u Beograd kao koordinator inostrane pomoći za obaranje Miloševićevog režima. Prošle godine je, kao rukovodilac vrlo uticajne američke nevladine organizacije „German marshall Fund“, pomagao aktiviste u Ukrajini. Po njegovim rečima, prva etapa borbe protiv diktature počinje u predizbornom periodu. "Svaki postkomunistički diktator ima jednu slabu tačku: izbore. Oni jure na izbore jer žele da na njima steknu legitimitet, ali pri tom ne mogu da se uzdrže od mahinacija i izbornih prevara svake vrste. Tu počinje delovanje "otporaških" organizacija, one budno prate svaki potez vlasti, skreću pažnju domaće i svetske javnosti i medija na najmanji prekršaj. Već na dan izbora, posle zatvaranja biračkih mesta, aktivisti imaju podatke o izbornim prevarama i veoma brzo ih saopštavaju javnosti. Po pravilu, obmanuti birači izlaze na ulice, zauzimaju javne institucije, policija ne puca i smena režima se obavlja na gandijevski način", objašnjava Demeš.

Novi poslovi koji čekaju međunarodne demokratske brigade su, po pisanju francuskog časopisa, obimni i teški. Krajem godine ih čekaju izbori u Kazahstanu, gde treba pokušati sa svrgavanjem korumpiranog lidera Nazarbajeva. Tu je i vrlo težak protivnik, predsednik Belorusije, Lukašenko, protiv koga je već propala pobuna 2001. godine. Ali i Lukašenko se priprema za izbore sledeće godine: nedavno je uhapsio petoricu aktivista, uhapsio je i proterao iz zemlje srpskog i slovačkog aktivistu. Zbog toga se beloruski otporaši pripremaju van zemlje. Međunarodni republikanski institut, organizacija koju finansira američki Kongres formira mlade revolucionare u Litvaniji.

Najveća ambicija svih mladih „Gevara“ je da skinu s vlasti najmoćnijeg lidera zemalja bivšeg SSSR, samog Vladimira Putina. To je njihov vrhunski cilj. Fondacija Freedom House je 2004. svrstala Rusiju među zemlje gde nema slobode. Ali svrgavanje prvog čoveka Rusije nije laka stvar. Pored toga što drži čvrsto policiju i tajne službe, Putin je, po pisanju "Nuvel opservatera", osmislio veoma lukavu strategiju da sabotira aktiviste. U Rusiji je vlast nedavno formirala Omladinski pokret, koji predstavlja vernu kopiju srpskog "Otpora", "Kmare" i ostalih režimu nesklonih organizacija: koriste se iste majice, isti slogani, dvosložni naziv organizacije (Naši), mladi članovi su nasmejani, učtivi, govore engleski. Ali njihov politički govor ih odaje, on je violentan i nacionalistički, među članstvo su se uvukli pripadnici tajne policije.
Devetnaestovekovni recept po kojem je zloglasna "Obznana" provaljivala revolucionarne grupe, nije do danas zaboravljen.

Prema "Nuvel opservateru", Beograđanin Srđa Popović, poseduje uspešan recept za svrgavanje diktatura i važi kao organizator prvog revolucionarnog pokreta XXI veka - "Otpora". Popović je otvorio "ekspertski kabinet za proizvođenje revolucija", nevladinu organizaciju „Canvas Group“ i veoma je tražen kao savetodavac, širom planete, čak i u Zimbabveu.

Na pitanje kolika je zarada u njegovoj NVO odgovara lakonski da je to "poslovna tajna".

U razgovoru za "Nuvel observater" Popović kaže da je tajna uspešne revolucije u parafraziranom Lenjinovskom geslu: organizacija, organizacija i samo organizacija. Najvažnije od svega je, po njemu, imati u toj organizaciji vrlo mlade ljude zato što su "hrabri, entuzijasti i što policija nema nikakvog uticaja na njih“. Mladi nemaju decu, posao, ništa da izgube i čuvaju. Osim toga, "kad god se neki diktatorski režim reši na obračun sa decom, on navlači na sebe strahovit bes njihovih roditelja, baba i deda, ujaka i ujni, prijatelja... jednom rečju, mnogo ljudi, čak i među dotadašnjim pristalicama režima", kaže Popović.

Uspela revolucija odvija se po scenariju koji je precizan kao neki informatički program. Kad se nađu mladi motivisani ljudi, sledi traženje imena pokreta, koje će biti njegov zaštitni znak. Ime, po pravilu, mora da bude kratko i efektno, da se pamti lako kao Levi’s ili Coca. Tako su od "Otpora", do danas, pokreti mladih revolucionara imali isključivo dvosložna imena sa jasnim porukama: "Otpor", "Kmara" (dosta, na ukrajinskom"), "Pora" (vreme je, na slovačkom), "Zibr" u Belorusiji (što znači bizon-simbol ove zemlje).

Publikacija o nametanju USA „demokratije“

Srbi nisu patentirali ni kajmak ni ajvar, ali su na dobrom putu da postanu poznati kao narod koji zna kako se pruža otpor režimu bez korišćenja nasilja. Šestog septembra, u Vašingtonu, predstavnici Centra za nenasilni otpor predstaviće knjigu „Nenasilni otpor - ključnih 50 tačaka“ predstavnicima američke administracije, ali i studentima Džordžatun univerziteta.

  Štampa