SRPSKA POLITIKA

ZVONIMIR TRAJKOVIĆ

Politički analitičar Zvonimir Trajković za „Srpsku politiku“ komentariše insistiranje DS-a i Tadića da se izbori za predsednika republike Srbije moraju održati do kraja godine

Tadićeva „odbrana“ Ustava

Izbori se moraju održati do kraja godine - Važno je vladati jer to donosi novac, a kolika i kakva je država, koga to još zanima, kad i u najmanjoj državi oni na vlasti žive udobno.

Šta se u suštini krije iza energičnih zahteva DS-a da se izbori za predsednika Republike Srbije održe do kraja ove godine, što je u novom Ustavu Srbije predviđeno kao poslednji zakonski rok. Treba li predsedničke i lokalne izbore održati bez obzira na sve opasnosti da izgubimo Kosmet ali i Republiku Srpsku ili je fotelja svetinja kojoj je sve podređeno???

Demokratska stranka sve energičnije zahteva da se poštuje novi Ustav Srbije i ustavni zakon kojim je predviđeno da se izbori za Predsednika Republike Srbije i izbori za lokalne organe vlasti moraju održati do kraja ove godine. Gledano iz perspektive poštovanja ustava i ustavnog zakona to je sasvim ispravan stav. Da li to postajemo država koja striktno poštuje zakone i zakonom predviđene rokove ili je to samo pokušaj DS-a da u mutnoj vodi napravi dobar ulov?

Termin održavanja predsedničkih i lokalnih izbora koji ovih dana kruži javnošću, ali i Skupštinom Srbije je nedelja 09. decembar 2007. godine. Lep termin, jer bi se eventualni drugi krug izbora održao 23. decembra. Onda bismo sa novim predsednikom i gradonačelnicima krenuli da slavimo katolički Božić i Novu godinu, pa pravoslavni Božić i Novu godinu i još po koju srpsku slavu. Neposredno pre prvog i drugog kruga izbora slavili bismo Vavedenje Presvete Bogorodice i veliku srpsku slavu Svetog Nikolu. A kad Srbi zasednu da slave neizbežno bi se potanko pretresli kako predsednički tako i lokalni kandidati, utvrdilo za koga treba glasati i još dosta toga….

Bio bi to mesec i malo više slavlja da nije jednog ali. To ali nam sreću kvari, jer su ovi zapadni hohštapleri odredili da se pregovori o statusu Kosmeta završe baš 10. decembra 2007. godine i izveštaj preda SB UN. Šiptare ti pregovori po svemu viđenom mnogo i ne zanimaju, pa jedino čekaju taj 10. decembar, da sami u „Skupštini Kosova“ (Metohiju su davno izbrisali) proglase nezavisnost. SAD su im već više puta sa najvišeg državnog nivoa obećale priznanje samoproglašene nezavisnosti, a tim putem će poći i vodeće zemlje EU. I tako dok će oni jedan po jedan, a možda i grupno, priznavati novu državu Kosovo, mi ćemo voditi predsedničke i lokalne kampanje. Kada se 24. decembra probudimo iz tog izbornog zanosa, a ono ostali smo bez Kosmeta. A kako se stvari odvijaju možda i bez Republike Srpske. Zapad je odluke već doneo i svi će već biti na mini odmoru zbog božićnih i novogodišnjih praznika.

Po svoj prilici biće to mesec slavlja. Šiptari će slaviti novu državu Kosovo, Zapad svoje praznike radosti, a i Srbi će slaviti novog predsednika Beogradskog Pašaluka. Ovo Beogradskog Pašaluka treba pisati velikim slovima jer bi Srbija taj naziv već sad trebalo da usvoji kako stalno ne bismo menjali Ustav, s obzirom da je čekaju još neka otcepljenja, poput „Preševske doline“, Sandžaka, Vojvodine… Mnogi će mi zameriti zašto Rašku oblast nazivam Sandžak ali i u toj terminologiji postoji bitna razlika. Raška oblast ne izražava svoje secesionističke težnje, ali Sandžak – itekako.

Novoizabrani predsednik Tadić bio bi sada sasvim novi predsednik, nove države, jer je izabran posle otcepljenja Kosmeta, i sve što ga je mučilo u onoj prethodnoj državi Srbiji, sada bi bilo „rešeno“. Bar do nekog narednog otcepljenja. O reagovanju na otcepljenje Kosmeta mogao bi da detaljno razmisli, bez žurbe, jer tek započinje predsednički mandat pa za bilo kakvu žurbu i nema razloga. Uostalom predsednik Beogradskog Pašaluka bi bila jedina legitimna institucija nove države, a Koštunica sa DSS-om, kao i ostale stranke bi već morale da se znoje jer bi sada neminovno trebalo raspisati izbore za novu Skupštinu pa tamo negde krajem 2008 na bazi izbornih rezultata sastaviti Vladu Beogradskog Pašaluka. „Demokratsku“ naravno, jer to očekuju naši „prijatelji“ sa Zapada. Tako bi Tadić imao dovoljno vremena za nove juriše na EU i Evro-atlantske integracije, sa dobrim izgledima da mu ovoga puta neće postavljati dodatne teške uslove. Možda samo da zaboravi na postojanje Republike Srpske jer je nekada davno, predsednik Srbije potpisao Dejtonski sporazum, bio garant njegovog sprovođenja i očuvanja RS. Ali pošto je to potpisao mirotvorac Milošević koji je kasnije preimenovan u balkanskog kasapina, to Tadića i ne obavezuje.

Kuckam ja ovaj tekst i sve razmišljam kako čitaocima ovih redova kratko, u jednom pasusu, objasniti zašto smatram da je DS-ov i Tadićev zahtev za održavanjem izbora čak veoma nemoralan, iako je zasnovan na Ustavu i postojećem izbornom zakonu. Malo me kopka da li sam se i ja poveo za trenutnom polemikom i raznim čak i vrlo neodmerenim skupštinskim diskusijama? Možda sam propustio, ali nisam čuo da je neko sa skupštinske govornice ovu trenutnu situaciju uporedio sa Vanrednim stanjem u zemlji, kada se izbori ne mogu održavati. Vanredno stanje de-jure nije, ali de-fakto jeste, jer postoji mogućnost da izgubite 15% svoje teritorije. Šta može biti „vanrednije“ od toga. Stoga je svako DS-ovo insistiranje na izborima u danu „DE“ po Kosovo i Metohiju neprihvatljivo jer se to ni ustavom ni izbornim zakonom nije moglo predvideti. Iako je cela igra oko izbora isuviše providna da bi se mogla sakriti iza paravana „poštovanja“ ustava i zakona, treba je pogledati kroz prizmu uskostranačkih i ličnih interesa DS-a i Tadića.

Kada taj dosta providan paravan sklonimo lako je uočljivo da su DS i Tadić zapeli da se izbori održe do kraja godine jer je to idealno vreme za lov u mutnom. Mada se DS trudi da celu stvar zaogrne plaštom poštovanja zakona, nanizaću nekoliko najbitnijih stvari tog lova u mutnom, pa sami procenite. S obzirom da bi Tadić bio angažovan u svojoj predsedničkoj kampanji, Koštunica bi sa svojim ministrom Samardžićem i savetnikom Simićem vodio bitku za odbranu Kosmeta. Vuk Jeremić (jedini iz DS-a) bi tu više statirao pa kad Kosmet budemo izgubili, biće svima jasno da su ga Koštunica i DSS izgubili. „Siroti“ Tadić nije u tome ni učestvovao pa mu se ne može ništa ni zameriti. Osim toga Koštunica je svojim oštrim izjavama o poštovanju povelje UN naljutio Amere i EU, mada mu je Tadić stalno govorio da se njima treba fino i što poniznije obraćati. Ali Koštunica ne samo da ne sluša, nego još šuruje sa Rusima, daje izjave da neće u Nato, da neće priznati nikakvo šiptarsko samoproglašenje nezavisnosti…. I šta je tu Tadić kriv?

Druga važna činjenica na koju DS računa je „demokratska“ koalicija sa DSS i G17. Oni normalno treba da podrže Tadića jer su koalicioni partneri. Sve drugo bilo bi stvarno nekorektno. Kad tome dodamo Čedine (LDP) i šiptarske glasove sa juga Srbije, pa ceo Sandžak, Kasu, Čanka i ostale zagovornike autonomnije Vojvodine - eto glasova na pretek. Što se same kampanje i medijske buke tiče tu će „naši srpski i slobodni“ mediji odraditi dobar deo posla, kao i dosad. Bilo bi krajnje nelogično favorizovati nekog drugog, već svog demokratskog kandidata. Može se samo zamisliti kako će svojski na posao da prionu B-92, Pink, a i RTS kao „javni servis“ evropske Srbije. A ko je više za Evropu od Tadića? Pa ako se još malčice pokrade kroz biračke spiskove i tamo gde radikalske kontrole nema, pobeda je već osigurana. Umalo da zaboravim moćnu podršku iz inostranstva. Zamislite samo: Solana, pa Oli Ren, Merkelova, Sarkozi, a možda i lično Kondoliza Rajs… pa to se ne može ni nabrojati, a sve naši osvedočeni „prijatelji“.

Ali zbunjeni Koštunica neće. Da li je preko noći razabrao šta mu Tadić sprema ili ga je neko ipak na vreme obavestio - ali neće. Oće da se oko Kosmeta, a sad i oko RS, sa Tadićem krčka u istom loncu. Ako gubimo Kosmet da ga izgubimo zajedno. To od Koštunice stvarno nije korektno, jer što bismo uvećavali broj gubitnika kad ih već ionako imamo na pretek. Prisetih se da sam onomad u „Ogledalu“ napisao članak „Somovi se love na bućku“ gde sam Koštunicu neukusno uporedio sa somom, zašto je uopšte i pravio koaliciju sa Tadićem pa bih sada malo da se korigujem. Kao da sada sve više pokazuje osobine jegulje – bar kad je vlast u pitanju. No, slabi su mu izgledi da se iz ove Tadićeve mreže izvuče. Mreža je vrlo zakonito postavljena i ako radikali ne priskoče u pomoć Koštunici, Dulić će izbore raspisati. Pa - ko došo, dobro došo. I to je potpuno zakonito, jer je Dulić predsednik Skupštine i on raspisuje izbore, bar tako Ustav kaže. To što je Dulić i Tadićev potrčko, to u Ustavu ne piše.

Radikali su vazda bili mimo normalne logike, pa je vrlo nejasno kojem će se oni jatu prikloniti. Zasad im je najvažnije pitanje - zašto njihov predlog o odlaganju izbora nije prihvaćen, nego oni trebaju da glasaju za DSS-ov. Mora da je taj njihov predlog bio znatno bolje književno sročen, a ovaj Koštunicin i nije nešto, ili sve to rade kako bi „odbranili Kosmet“. Zameraju DS što su im na prevaru smenili predsednika opštine u Rumi, ali su ogorčeni na Koštunicu jer je njegova policija pomogla da se ta smena i sprovede. Tako se ovih dana u Skupštini više raspravlja o Rumi no o Kosmetu i Republici Srpskoj, pa ako se čovek prevari da ta skupštinska naklapanja gleda, prosto biva sluđen. Najgrlatiji su kao i obično radikali, ali nije jasno šta u suštini hoće da postignu. Da li su opet napravili neku gubitničku taktiku, mi protivu svih, ili su na onoj staroj. Mi smo jaka opozicija, skupštinske plate su dobre, pa neka Koštunica i Tadić izgube Kosmet, Sandžak, Vojvodinu…. e onda mi sigurno dolazimo na vlast. Moram priznati da nisam dovoljno stručan za tako visokoumne taktičke varijante koje radikali izvode, pa nikako da raskrstim sa dilemom da li oni uopšte žele da dođu na vlast. Možda ih i ostali deo Srba kao i ja ne razume, pa nikako da im da tih 50% + jedan glas. Bilo kako bilo, za njih glasa ubedljivo najveći deo Srba ali su oni i dalje u opoziciji, a Tadić nam kapu koji.

Kako god obrnemo, zaključak je jednostavan. DS i Tadić bi izbore do kraja godine jer procenjuju da bi na bazi svih navedenih prednosti, Tadić pobedio. To šta će se sa Kometom dešavati Tadića a i ostale iz DS-a nikada i nije mnogo zanimalo. Važna je predsednička fotelja, mesto gradonačelnika Beograda, jer se tu vrti velika para. Koaliciju praviti i sa marsovcima samo da se važna ministarska mesta zgrabe, a sve ostalo je drugorazredno i na to ne treba trošiti energiju. Važno je vladati jer to donosi novac, a kolika i kakva je država - koga to zanima, kad i u najmanjoj državi oni na vlasti žive udobno.

Zvonimir Trajković

Politički analitičar

www.trajkovic.co.yu

Predhodna strana

Štampa