Ovih dana je stidljivo
objavljeno da nacionalni dug
SAD raste za blizu milion dolara svakog minuta,
ili po 1,4 milijarde
dolara
svakog dana.
Imperija na nizbrdici
Upozorenja
ekonomskih autoriteta da nekontrolisano zaduživanje građana i države
ozbiljno ugrožavaju Američku ekonomiju kao da niko i nečuje. Osim toga
velike pozajmice u inostranstvu predstavljaju rizik ne samo za ekonomiju
nego i za nacionalnu bezbednost
zemlje
 Vašington
- decembar 2007.
Božićni i novogodišnji praznici su u Americi vreme velikih
kupovina.
I ta tradicija neće biti izneverena ni ovog decembra. Naravno kupovaće
se sve i svašta, a podrazumeva se da će najviše kupovati oni koji imaju,
za one druge pitanje je. „Američki san“ u zemlji blagostanja i ovog
decembra ostvariće samo odabrani, oni ostali moraće da sanjaju znatno
skromnije snove. A oko 35 milona beskućnika svoje snove moraju drastično
da reduciraju i svedu ih bar na to da se za Božić dobro najedu.
Američka
ekonomska elita ima već odavno vrlo košmarne snove, pa se troškadžiskom
mesecu uopšte ne raduju. Ne zato što ukućanima i sebi ne mogu da priušte
lepe božićne poklone već su po stalnom presijom a šta će biti sutra???
Dug
SAD raste po milion dolara svakog minuta,
ili
po
1,4 milijarde
dolara
svakog dana.
Tako brz i nekontrolisan rast zaduživanja, kako države tako i građana,
preti da povuče za sobom u bankrotstvo hiljade manjih banaka, zbog
nemogućnosti građana uzete kredite redovno vraćaju. One bi u lančanoj
reakciji ugrozile likvidnost i velikih banaka, što bi uz stalni pad
vrednosti dolara, potpuno razori monetarni sistem SAD. Takva
monetarno–kreditna „lančana reakcija“ je jača od bilo koje atomske bombe
ili „terorističkog napada“, koja bi iza sebe ostavili pustoš.
Još jedna trivijalnost neprijatno sve Amerikance podseća na ovo.
Takva
vrtoglavost
u zaduživanju
ugrožava i merne mogućnosti „časovnika nacionalnog duga”, koji u
Njujorku otkucava svako ovdašnje upadanje u sve veću „bulu”.
Svojevrsni taksimetar duga,
napravljen 1989. godine, ima trinaest podeljaka, što
očigledno
neće biti dovoljno da registruje najavljenu četrnaestu
cifru.
Pomenuti
državni američki
dug dostigao je, kako danas obelodanjuje AP, iznos od 9,13 biliona
(više od devet hiljada milijardi US$),
a predviđa se da će
ubrzo
dostići 10.000.000.000.000 dolara, i to pre odlaska Džordža Buša s čela
države u januaru 2009.
„Taksimetar” surovo odbrojava i individualna stanja,
u državi
sklonoj
zaduživanju. Iznos nacionalnog duga ukazuju
stručnjaci raste neverovatnom brzinom pa se
računa da svaki ovdašnji stanovnik - od novorođenčadi do najstarije
generacije - duguje
u proseku
po 30.000 dolara.
 Amerikanci
su navikli da mnogo troše, a od tog njihovog običaja, koji
vrlo
često premašuje i njihove inače impozantne prihode, dobrim delom zavisi
i stanje na globalnom tržištu. Njihove nabavke robe - naveo je nedeljnik
„Tajm” - čine „19 odsto
ukupne
svetske ekonomske aktivnosti”.
Da podsetimo da SAD čine tek 4,16
odsto
ukupne svetske populacije od 6,640 milijardi stanovnika naše planete.
Ali rast potrošnje iz prezentiranog grafikona se ne smanjuje, čak se u
periodu 2004-2007 još drastičnije povećao.
Državni aparat je takođe trošadžijski raspoložen. Prognoza o 14 cifara
svedoči da će se nacionalni dug
SAD
gotovo udvostručiti u Bušova dva četvorogodišnja mandata, od kojih je
prvi počeo kad su takve obaveze iznosile 5,7 biliona dolara.
Breme su povećale oružane intervencije u Iraku i Avganistanu kao i
ostali elementi „globalnog rata protiv terorizma”. Nacionalni dug je
tako dostigao zabrinjavajućih 65 procenata vrednosti domaćeg bruto
proizvoda, preciziraju poznavaoci, uz napomenu da je taj postotak bio
jedino
veći u vreme Drugog svetskog rata - 120 odsto.
Ali je tada Amerika bila glavni kreditor i snabdevač naoružanjem ratnih
saveznika, koje je kasnijih godina debelo naplaćivala. Sada ona nema od
koga šta da naplati već isključivo od svojih građana koji su po osnovi
ličnog zaduživanja ionako debelo prezaduženi.
Poređenje s košmarom četrdesetih godina
prošlog veka nije utešno. „Ako se nastavi sadašnji kurs, do sredine ovog
veka će nacionalni dug iznositi čak 350 odsto bruto domaćeg proizvoda”,
upozorava Dejvid Vajs, vodeći ekonomista agencije
„Standard end purs”.
Iako su se često izjalovljavale prognoze da će SAD doživeti recesiju,
sada taj rizik od nazadovanja izgleda
više nego
realno, smatraju eksperti. Sistem
su dodatno
uzdrmali
česti „kolapsi berzi“
stambenog tržišta
uz drastičan pad cene nekretnina ispod granice procenjene vrednosti na
osnovu čega su banke davale stambene kredite građanima. Situaciju
pogoršavaju i česta
kolebljivost berze
ostalih berzanskih poslova,
veliko
poskupljenje nafte, slabljenje dolara,
kao i
opadanje poverenja domaćih potrošača…
Ovdašnje stratege posebno uznemirava povećano zaduživanje SAD u
inostranstvu. Vlade drugih zemalja i strani investitori i akcionari drže
2,23 biliona dolara javnog američkog duga, ili - njegovih 44 odsto.
Glavni poverioci su, dodaje se, Japan (586 biliona), Kina (400),
Britanija (244), Saudijska Arabija i druge petrolejske izvoznice (123).
Finansijski odnosi te vrste mnogima liče na „opasne veze”. Veliko
zaduživanje kod Kine i zemalja OPEK-a „predstavlja rizik ne samo po
budućnost naše ekonomije nego i nacionalne bezbednosti”, kaže senator
Džordž Vojnovič, uz poziv da se nađu mere kojima bi se sprečilo da „nam
dug kontroliše budućnost”. Ako jednog dana Kinezi, Japanci ili Saudijci
kažu da nemaju više razloga za kupovinu američkih obveznica „dug će
izmaći našoj kontroli”, opominje i Stenli Kolender iz konsultantske
firme „Korvis kumjunikejšens”.
 Ako
to stavimo u ravan DBP (Društvenog bruto proizvoda) onda je slika
američkog privredno posrtanja mnogo drastičnije.
Američke devizne rezerve pale su na neverovatnih 19,4 milijardi dolara
što je svega 0,13% od oko 15.000 milijardi dolara DBP Amerike. Na drugoj
strani devizne rezerve Rusije povećavaju neverovatnom brzinom i danas
dostižu skoro 460 milijardi dolara i predstavljaju 8,8% od oko 5.300
milijardi dolara ruskog DNP. To nisu samo pokazatelji stanja ekonomije i
zaduženosti već i pitanje zavisnosti a i bezbednosti zemlje. Upravo ta
bezbednosna tačka najviše brine američke ekonomiste i stratege pa se
mnogi strateški planovi moraju odložiti za neka „bolja vremena“ ako do
njih Amerika i dođe.
Ankete pokazuju da ekonomske neizvesnosti predstavljaju drugu na tabeli
najvećih briga Amerikanaca, odmah iz iračkog rata koji podstiče opštu
dramatizaciju doživljaja složene stvarnosti.
Prvi put posle dužeg vremena većina ispitanika sluti da im je ugrožen
„američki san” - da svako pokolenje živi bolje od prethodnog. Među
ključnim izazivačima takvog straha su - preveliki dugovi, koji će jednog
dana doći na naplatu. Iako uviđaju da će im potomci biti preopterećeni
nasleđenim glavnicama i ratama, Amerikanci i dalje preterano troše -
kako je primetio jedan analitičar - „kao da sutra ne postoji”…
„Procenjivali smo, 2004. godine, da će postojeći sat
(taksimetar)
za merenje nacionalnog duga izdržati s podeljcima od 13 cifara, još celu
deceniju”, kaže šef kompanije koja ga je instalirala Daglas Darst. Ali
primoran je da mu priprema zamenu - gotovo u „cajtnotu”.
Dr. Jovan Popović
|
