SRPSKA POLITIKA

General Momir Stojanović

INTERVJU

General Momir Stojanović, bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije u intervjuu za „Srpsku politiku“ ukazuje na tešku situaciju na KiM - upozorava na separatističku pripremu novog oružanog nasilja Šiptara

Šiptari neće gubiti vreme !!!

Šiptari potpomognuti Amerikom neće gubiti vreme, pa nam je stoga u ovom trenutku, više nego ikada, potrebno istinsko jedinstvo političkih relevantnih opcija i državnih organa u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje.

Podrška iz inostranstva od nekih zemalja Međunarodne zajednice zavisiće od naše sloge i istrajnosti da zaštitimo državne interese na tom području

Za opšte bezbednosno stanje u južnoj srpskoj pokrajini general Momir Stojanović, bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije, kaže da je daleko od svake stabilnosti, i upozorava da će albanski separatisti, nakon predsedničkih izbora pripremiti oružano nasilje potpomognuto onim stranim silama koje se godinama zalažu za otcepljenje Kosmeta. Za naš list, nekada prvi čovek zadužen za bezbednost države govori o trenutnoj situaciji, greškama koje su nas skupo koštale, ali i o mogućoj eskalaciji nemira u državama Međunarodne zajednice sa sličnim problemima.

· Tvrdite da se albanske oružane snage OVK, posle zasedanja u UN, uveliko pripremaju na Kosovu i Metohiji, prilično izrevoltirani, po njih -negativnom ishodom!!

– I političkim analfabetama u Srbiji je valjda danas jasno da mnogi događaji koji su se desili na Kosovu i Metohiji u bližoj ili daljoj prošlosti nisu nastali zbog društvenih protivurečnosti i antagonizama na tom prostoru već kao izraz vekovne težnje lokalnih Albanaca da taj deo teritorije Srbije otcepe i pripoje projektovanoj velikoalbanskoj državi na Balkanu. Žalosne su i pogubne za odbranu vitalnih državnih i nacionalnih interesa, izjave pojedinih predstavnika političke elite u samoj Srbiji, lansirane u proteklih sedam godina, da uzroci krize na Kosovu i Metohiji leže u navodnom nepoštovanju osnovnih ljudskih i manjinskih prava, ili represivnoj politici bivšeg režima prema kosmetskim Albancima. Protagonistima takve politike se ovih dana kao bumerang vraća saznanje da se naprosto radi o smišljenoj dugogodišnjoj separatističkoj politici kosovskih Albanaca koja će u mesecima pred nama rezultirati jednoglasnim proglašenjem nezavisnosti.

Kao čovek koji je rođen i odrastao na Kosovu i Metohiji i koji se dugi niz godina profesionalno bavio problemom albanskog separatizma i terorizma potpuno sam uveren da su kosmetski Albanci pripremili i razradili čitav niz mera, uključujući i oružano nasilje, u slučaju daljeg odlaganja očekivane nezavisnosti. Realnim cenim da će te mere uslediti po okončanju predsedničkih izbora u Srbiji.

· Zna se da pripadnici OVK, organizovano, po zadatku, obilaze kuće Albanaca, donose im oružje. Porodice koje to odbijaju beže u zemlje Evropske unije, Makedoniju, Albaniju. U okruženju Drenice, koje je, inače, van kontrole KFOR-a, UNMIK-a i KPS već su uskladištene ogromne količine naoružanja. Tamo niko nema pristup! A, sve se zna!

– Od svog dolaska na prostor Kosova i Metohije pa do danas međunarodne snage nisu uspele da potpuno razoružavanje pripadnika bivše „Oslobodilačke vojske Kosova“. Niti su pak uspele da ostvare potpunu bezbednosnu kontrolu pojedinih oblasti na prostoru Centralnog Kosmeta (Drenica, Mališevo, Jablanica). Dobar deo naoružanja i vojne opreme bivše „OVK“ uskladišten je u tajnim skladištima na teško pristupačnim terenima i pod kontrolom je veterana „OVK“. U svakom trenutku to naoružanje može biti upotrebljeno u funkciji nasilja.

· Od 1993. do 1999. godine bili ste načelnik naše Službe bezbednosti. Raspolažete, dakle relevantnim podacima, šta se sve u tom periodu dešavalo na terenu. Kakve su poteze povlačile naše odbrambene snage i vojni vrh na čelu sa Miloševićem, a šta OVK. Koliko se grešilo?

– Okončanjem građanskog rata u Bosni i Hercegovini sredinom 90-tih godina prošlog veka završen je dramatični raspad bivše SFRJ. Procenivši da je nastupio pogodan momenat za realizaciju svog separatističkog cilja, kosmetski Albanci se pod političkim pokroviteljstvom terorističke organizacije „Nacionalni pokret Kosova“ opredeljuje da taj cilj realizuje svim raspoloživim sredstvima uključujući i oružano nasilje. Posredstvom američkih eksperata za izazivanje kriza krajem 1996. i početkom 1997. godine u Albaniji je izazvana kriza u formi raspada piramidalne štednje građana, koja je rezultirala raspadom svih državnih institucija u zemlji zaključno sa raspadom vojske i policije. Ogroman arsenal naoružanja iz magacina albanske armije dospeo je u ruke mnogobrojnih bandi na severu Albanije. Krajem 1997. i u prvoj polovini 1998. godine to naoružanje i vojna oprema se intenzivno ilegalnim kanalima prebacuje preko granice sa Republikom Albanijom na prostor Kosova i Metohije i dospeva u ruke terorističkih bandi. Početkom 1998. godine tzv. glavni štab „OVK“ na prostor KiM ubacuje grupu terorista na čelu sa Hašimom Tačijem, Ramušom Hadinajem i Kadri Veseljijem sa zadatkom da omasove terorističke sastave, hijerarhijski i funkcionalno ih uvežu u jedinstvenu vojnu organizaciju, te da organizuju masovnu oružanu pobunu Albanaca.

Do juna meseca 1998. godine teroristički sastavi OVK na KiM su prerasli u respektivnu oružanu silu koja je brojala oko 25 hiljada naoružanih pripadnika koji su pod svojom kontrolom držali oko 40 odsto teritorije naše pokrajine. Opredeljenje države u tom periodu da se snagama MUP-a uguši oružana pobuna Albanaca na KiM zbog slabe popune, loše koordinacije i malobrojnosti jedinica MUP-a pokazala se pogrešnom. Izgubljeno je dragoceno vreme, omogućeno da teroristički sastavi znatno ojačaju. Energičnom akcijom jedinica Vojske Jugoslavije i MUP-a Rep. Srbije u leto 1998. godine potpuno su razbijeni teroristički sastavi OVK na KiM. Intervencijom nekih centara moći u svetu predvođenim SAD dolazi do potpisivanja sporazuma Milošević – Holbruk čime se teroristički sastavi OVK spašavaju potpunog sloma i dobijaju u vremenu za ponovnu konsolidaciju i pripremu za izvođenje masovne terorističke aktivnosti sa kojom će otpočeti sinhronizovano sa NATO agresijom na našu zemlju.

Misija OEBS-a koja je navedenim sporazumom uspostavljena na KiM nije bila u funkciji obezbeđenja mira i stabilnosti na KiM već u funkciji pripreme elemenata za kasniju NATO agresiju. Brojni su dokazi koji ukazuju na pristrasnost navedene misije, vezu njenih predstavnika sa terorističkim štabovima OVK kojima su ustupali podatke i saznanja o lokaciji, jačini i aktivnostima jedinica VJ i MUP-a na Kosovu i Metohiji. Predstavnici navedene misije su, boraveći na Kosmetu, precizno snimili koordinate vojnih i drugih ciljeva za kasniju NATO agresiju a u toku svog izvlačenja su terorističkim štabovima ostavili kodirane karte sa tačno ucrtanim položajima jedinica vojske i MUP-a i opremili ih sa izvesnim brojem modernih sredstava veze. Ne mislim da se u toku 1998. i 1999. godine grešilo u pogledu postupanja državnih organa na suzbijanju oružane pobune Albanaca na KiM, već se naprosto radilo o neiskrenosti Međunarodne zajednice, ili nekih centara moći, koji su se već tih godina otvoreno stavili na stranu albanskih terorista. Ispostavilo se da su naši državni organi naivno verovali da se pregovorima i sporazumnim rešenjem može rešiti kriza na Kosmetu

· Postoje indicije da je u pomenutom periodu vladao sukob između naše Državne bezbednosti s jedne, i vojske sa druge strane? Kakva je, u tom smislu, sada situacija ?

– Nije bilo nikakvih sukoba. Procene organa vojne Službe bezbednosti o stanju bezbednosti na Kosmetu se često nisu slagale sa procenama organa Službe državne bezbednosti. Mislim da su procene organa vojne službe bezbednosti bile sveobuhvatnije, analitičnije i utemeljene na validnim podacima i saznanjima. Procene Službe državne bezbednosti su išle u pravcu zaključaka da postoje bezbednosni problemi u Pokrajini, ali da su pod kontrolom i da su snage bezbednosti u stanju da se sa njima nose. Naprosto, radilo se o činjenici da pojedini stručni državni organi nisu bili spremni da prihvate surovu realnost i državnom vrhu prezentuju činjenice koje su ukazivale da se na KiM tih godina dešavala masovna oružana pobuna sa elementima najsurovijeg terorizma.

Žao mi je što se više verovalo procenama organa Službe državne bezbednosti, nego organima vojne Službe. I danas su prisutni brojni problemi u pogledu koordinacije i usmeravanja aktivnosti svih obaveštajno-bezbednosnih službi u našoj zemlji. Oni su produkt nepostojanja jasne zakonske regulative, niti organa ili tela koja bi jedinstveno koordinirale i usmeravale aktivnosti svih službi bezbednosti na zaštiti vitalnih državnih i nacionalnih interesa. Nedavno formiran Savet za nacionalnu bezbednost pri kabinetu predsednika Republike po svom statusu, postavljenoj organizaciji i kadrovskim potencijalima ne obezbeđuje jedinstvenu koordinaciju i bolju efikasnost rada službi. Naime, navedeni organ je koncipiran kao prost zbir predstavnika pojedinih ministarstava u Vladi Republike Srbije, a ne kao tim priznatih stručnjaka i eksperata iz oblasti bezbednosti koji bi se analitički bavio svim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, kojima je izložena naša zemlja i na osnovu toga predlagao odgovarajuće mere nadležnim državnim organima.

Poseban problem predstavljaju i reforme u službama bezbednosti. Reforma Vojno-bezbednosne agencije je zaustavljena, a reforma Bezbednosno-informatine agencije nije ni otpočela. Potrebne su nam korenite organizacione, metodološke, edukativne i kadrovske reforme službe bezbednosti, ali ta problematika zahteva više prostora. Neophodno je redefinisati težišta u radu službi bezbednosti i njihovo stavljanje u funkciju zaštite vitalnih državnih i nacionalnih interesa, a ne u funkciju zaštite političke elite na vlasti.

· U slučaju albanskog nasilja, ukazujete da su Šiptari u stanju da mobilišu 50 hiljada vojnika, dok je naša armija, u postojećim okolnostima, odnedavno i „reformisana” znatno oslabljena, (vojno tehnički, tehnološki, kadrovski i brojno). Od 28. hiljada raspoloživih vojnika Srbije, postoji bojazan da ne bismo bili u stanju da mobilišemo više od 19 hiljada ljudi !?

– Ako su teroristički sastavi OVK u zenitu svoje moći brojali oko 25.000 naoružanih pripadnika ne sumnjam da u sadašnjoj situaciji separatistički elementi na Kosmetu, u svakom trenutku, pod oružjem mogu staviti oko 50.000 svojih pristalica. To je naša realnost. Ako su teroristički sastavi OVK, u zenitu svoje moći, govorim o podacima iz 1998 godine, mogli da naoružaju 25 hiljada, ne sumnjam da u svakom trenutku ne mogu da organizuju 50 hiljada svojih pripadnika. Albanci stalno, pri tom, ucenjuju Međunarodnu zajednicu, da će pribeći radikalnim merama, ukoliko budu izneverena njihova očekivanja. Sa druge strane, Srbija šalje neshvatljivu poruku Međunarodnoj zajednici. Izjave našeg ministra odbrane da vojska Srbije neće slati svoje pripadnike ni u Irak, ni Avganistan, a ni na Kosmet pokazuje ili elementarno neznanje ministra odbrane, ili vrlo lošu poruku po pitanju rešenja konačnog statusa Kosmeta. Aktuelni ministar odbrane, naime, stavlja u istu ravan ustavnu obavezu Vojske Srbije da štiti teritorijalni integritet i suverenitet zemlje - i dobru volju i opredeljenje ove države da li će uopšte našu vojsku slati u mirovne misije. Ova poruka je vrlo opasna i simptomatična, jer za očekivati je da ministar odbrane domaćoj i stranoj javnosti pošalje poruku da će Srbija štititi bezbednost svih svojih građana, uključujući i naše građane na Kosmetu, ako to nije u stanju da učini Međunarodna zajednica.

Reformskim procesima brojno stanje Vojske Srbije svedeno je, po mom mišljenju, na meru koja dovodi u pitanje njenu sposobnost da realizuje zadatke predviđene Ustavom i Zakonom o odbrani. To je pitanje kojim su odavno trebalo ozbiljno da se pozabave Parlament i vlada Srbije.

Ne sme se zaboraviti da bi jaka i moderno opremljena Vojska Srbije bila itekako značajan faktor odvraćanja od namera militantnih Albanaca na KiM da svoje ciljeve realizuju oružanim nasiljem! Svedoci smo činjenice da Međunarodna zajednica strepi kako će reagovati 1,5 miliona Šiptara na Kosmetu, u slučaju da budu izneverena njihova očekivanja. Ali, uopšte ih ne interesuje kako će reagovati 10 miliona Srba u Srbiji!! To otvara pitanje naše ukupne politike prema Kosmetskom problemu i sposobnosti naše diplomatije. Zašto se naša država ustručava da svetu pošalje poruku da će u slučaju da to Međunarodna zajednica ne obezbedi, svim raspoloživim sredstvima zaštititi Srbe i drugo nealbansko stanovništvo? To je ustavna obaveza ove zemlje!

· Nakon lošeg iskustva sa NATO snagama na Kosmetu, (podsećamo na 17. matrovska dešavanja), kada nisu reagovali, iako im je obaveza da brane i štite mir, nisu položili ispit, nisu opravdali svoje postojanje. Koliko se može verovati međunarodnim vojnim snagama ukoliko se obistine šiptarske pretnje da će „počistiti ovaj put KiM od srpskog življa”?

– Smatram da se u ovom slučaju ne radi o nesposobnosti međunarodnih vojnih snaga, već o njihovoj iskrenoj želji da to učine. Oni su u obavezi da prate ukupnu bezbednosnu situaciju na Kosmetu i u odnosu na okolnosti da adekvatno planiraju dodatno angažovanje snaga. Iskustva iz dešavanja u martu 2004. ukazuju da one nisu adekvatno reagovale i nisu obezbedile zaštitu nealbanskog stanovništva, imovinsku sigurnost i srpske svetinje. U slučaju usložnjavanja bezbednosne situacije i izbijanja nasilja suočiće se NATO snage sa brojnim problemima. Poznato je da Albanci potpuno kontrolišu KPS i da su u znatnom broju u UNMIK-ovim ogranima administracije. I ta činjenica ukazuje da bi mere i aktivnosti snaga KFOR-a na obezbeđenju mira i sigurnosti mogle biti minirane od samih Albanaca iz pomenutih institucija.

Pre pogroma i masovnog divljanja Šiptara 17 marta 2004 upozorenja generala Stojanović političko rukovodstvo Srbije „nije čulo“. Da li će i sada na ova nova upozorenja generala o ozbiljnosti situacije na KiM ponovo ostati gluvi?

· Svojevremeno ste raspolagali informacijama da će se desiti „17. mart”, čak ste na to upozoravali srpske vlasti, ključne ljude. Očigledno bez efekta! Ko je i zašto bio „gluv i slep” na vaša ozbiljna upozorenja koja su se, evidentno je, u potpunosti obistinila?

– Ovde je reč o preispitivanju ozbiljnosti nadležnih državnih organa. Kada su u pitanju podaci, procene i analize nadležnih stručnih organa, pre svega službi bezbednosti u martovskim događanjima, očigledno je da pomenute procene nisu ozbiljno shvaćene. U vreme dok sam bio na čelu Vojno-bezbednosne agencije (2003.-2005.) mi smo vrlo ozbiljno pratili i analizirali stanje na Kosmetu. Prema informacijama koje sada imam, tom vrlo bitnom pitanju, poklanja se sve manja pažnja .Ne znam da li je u pitanju stav, opredeljenje odgovarajućih državnih organa, ili je u pitanju „ nešto drugo”

· Vaša ocena borbene sposobnosti naše vojske??!

– Ukupno stanje naše vojske po svim elementima borbene gotovosti vrlo je loše. Više je pokazatelja za to. Proteklih nekoliko godina primenjena je negativna kadrovska selekcija. Odstranjeni su skoro svi stručni i sposobni kadrovi koji su bili na rukovodećim dužnostima pri odbrani zemlje od NATO agresije. I pored javno proklamovanih opredeljenja o depolitizaciji i departizaciji vojske, smatram da je upliv pojedinih političkih opcija u Ministarstvu odbrane, Generalštabu i jedinicama, po dubini veći, nego ikada. Umesto da realizuju nastavne planove i programe obuke, starešine vojske po instrukciji iz vrha pohađaju kurseve engleskog jezika. Zabrinjava i tehnološko zaostajanje naše vojske. Ministarstvo odbrane nije obezbedilo prodaju viška naoružanja i vojne opreme, već se delom, pristupilo uništavanju, deo je prodat preko sabirno-prodajnih centara u bescenje, a nešto naoružanja i opreme se i danas nalazi u nekoliko sabirnih centara, izložen propadanju zbog loših uslova smeštaja.

Začuđujuća je izjava načelnika Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane, kapetana bojnog broda Boškovića, koji je povodom incidenta kod Batajnice, objasnio da su rasute ručne odbrambene bombe po asfaltu, prevožene, zapravo, na uništavanje u Tehničko-remontni zavod u Kragujevac! Bečkim Sporazumom o sub-regionalnoj kontroli naoružanja, nije limitiran broj ručnih odbrambenih bombi, koje može posedovati naša vojska. Ostaje nejasno zašto se one uništavaju i šta se još i po kojim merilima uništava od naoružanja i vojne opreme. Iluzorno je govoriti o ceni koštanja proizvodnje bombe i odbrambenih sredstava, koja je nemala i kolika se šteta nanosi državi.

· Vaš komentar da vojne snage Međunarodne zajednice treba da se rasporede između srpskih enklava koje su opkoljene albanskim ekstremistima, i da zaštite srpske svetinje i spreče na taj način mogući građanski rat, sasvim su na mestu. Međutim, to se neće desti. Zašto?

– Svedoci smo prethodnih meseci da jačaju Međunarodne vojne snage na Kosmetu. Nejasno je to što se one ne raspoređuju oko srpskih enklava i svetinja, već duž administrativnog prelaza sa Kosmetom. Da li to ukazuje da Međunarodna zajednica procenjuje da opasnost po bezbednost na KiM preti iz Srbije, ili je rešena da pruži podršku nekim centrima moći u opredeljenju da podrže separatističke ciljeve Albanaca. Sve to zahteva sveobuhvatnu procenu i analizu nadležnih državnih organa i planiranje mehanizama i modaliteta zaštite Srba od eventualnog nasilja.

· Šta nam je činiti? Šta nas čeka, po vašoj proceni?

–U ovom trenutku, više nego ikada, potrebno nam je istinsko jedinstvo političkih relevantnih opcija i državnih organa u pravcu borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje. Nedavno usvojena Deklaracija o Kosovu i Metohiji u Narodnoj skupštini Republike Srbije nekim svojim rešenjima ostavlja sumnju da to jedinstvo postoji. Realno je da će nakon održanih predsedničkih izbora u Srbiji kosmetski Albanci planski povlačiti poteze usmerene ka jednostranom proglašenju nezavisnosti. Njihova aktivnost na tom planu biće tesno koordinirana sa onima koji se otvoreno zalažu za nezavisnost Kosmeta, u prvom redu SAD. Podrška iz inostranstva od nekih zemalja Međunarodne zajednice, i dokazanih prijatelja, zavisiće od naše sloge i istrajnosti da zaštitimo državne interese na tom području.

· Ne postoji li mogućnost da se mogući neredi na KiM brzo prošire na ostale krizne regione u svetu, što je, očigledno je, geostrateški, vojni cilj Amerike - od koga ona ne odustaje?

– Svakako. Kosmetski problem u svetu se ne može posmatrati izolovano. Ukoliko se pogaze osnovni principi Ujedinjenih nacija, međunarodno pravo i pravda, to će izazvati lančane reakcije i probleme u mnogim regionima. Evidentno je da te činjenice brojne države u pravoj meri nisu svesne i trenutno ih se to ne tiče. Ali, sasvim sam siguran da će dugoročno, „otimanje” Kosmeta, ozbiljno ugroziti funkcionisanje cele Međunarodne zajednice.

· Upozorili ste 2004. čelne ljude na prisustvo pripadnika radikalnog islama i vehabija na KiM i raškoj oblasti i smenjeni ste. Kome ste smetali? Ko je sprečio da se pravovremeno odreaguje, jer ono što je usledilo u Novom Pazaru, još jednom je potvrdilo da ste bili u pravu ?

– Ne verujem da sam nekome lično smetao. Smenili su me truli politički kompromisi. Tadašnje crnogorsko rukovodstvo ocenilo je da moja izjava uznemirila lidere bošnjačkih, ali i albanskih partija u Crnoj Gori. Pošto je tadašnja aktuelna vlast u Crnoj Gori imala podršku tih partija, ja sam morao da odem, da bi oni sa pomenutim opcijama obezbedili većinu u parlamentu. Na Vrhovnom savetu odbrane predstavnici Crne Gore zatražili su moju smenu, a predstavnici Srbije zarad trulih političkih kompromisa, ne želeći dodatno da usložnjavaju ionako loše odnose dve republike, pristali na to. Tako sam penzionisan kao najmlađi general vojske Srbije i Crne Gore sa 46 godina života.

Razgovor vodila:

Biljana Živković

Predhodna strana

Štampa