SRPSKA POLITIKA

Uredništvo sajta Srpske politike

Predstavljamo vam novog predsednika Rusije, uz njegovu biografiju i psihološki profil

Dmitrij Medvedev lično

Dmitrij Anatoljevič Medvedev na izborima za predsednika Rusije dobio je 70,24% glasova posle 99,85% prebrojanih glasova sa svih biračkih mesta u Ruskoj federaciji. Što je više nego ubedljiva pobeda. Ostali kandidati osvojili su: lider KPRF (Komunističke partije RF) Genadij Zjuganov - 17,75%, lider LDPR (Liberalno-demokratske partije Rusije) Vladimir Žirinovski - 9,36%, i lider (Demokratske partije Rusije)Andrej Bogdanov - 1,30%. Na izbore je izašlo 69,69% birača.

Stranke «Jedinstvena Rusija», «Pravedna Rusija», Agrarna partija i «Građanska snaga» kandidovale su za predsednika Rusije prvog potpredsednika vlade Dmitrija Medvedeva. Ovoj kandidaturi Medvedeva pridružio se i predsednik Putin rekavši: «Već ga 17 godina vrlo dobro poznajem, i sasvim i potpuno podržavam tu kandidaturu». Inače zvanično Kandidaturu Medvedeva Putinu je predložio lider «Jedinstvene Rusije» Boris Grizlov u ime četiri stranke.

Vladimir Putin je istakao da kontinuitet vlasti u Rusiji smatra realnim s obzirom na to da su četiri stranke istakle zajedničkog predsedničkog kandidata, a među njima su dve parlamentarne i imaju stabilnu većinu u Dumi. Tako je «Jedinstvena Rusija» i zvanično kandidovala Medvedeva na svom kongresu 17. decembra 2007.

Na tom kongresu «Jedinstvena Rusija» vodio se interean razgovor i diskusija o kandidatu.

Vladimir Putin: «Dmitrije Anatoljeviču, jesu li sa vama razgovarali?»

Dmitrij Medvedev: «Da, sve u svemu. Održane su preliminarne konsultacije koje su pozitivno protekle, a biće nastavljene. Taj razgovor ćemo danas i sutra nastaviti».

Vladimir Putin: «Kod nas je mnogo političkih događaja presovano u prilično kratkom vremenu. Nije baš najprijatnije baviti se tim stvarima uoči nove godine. Ali, život se nastavlja, ide svojim tokom, i zakon od nas zahteva da započnemo tu predsedničku kampanju. To što su sa takvim predlogom došli predstavnici četiri stranke, od kojih su dve ne samo zastupljene u skupštini, već tamo imaju i stabilnu većinu, a sve četiri stranke se nesumnjivo oslanjaju na najrazličitije slojeve ruskog društva i zastupaju interese raznih skupina stanovništva Rusije, sve to govori o tome da svi imamo šansu da formiramo stabilnu vlast u Ruskoj Federaciji posle martovskih izbora 2008. godine. I to ne prosto stabilnu vlast, već vlast koja će sprovoditi onaj kurs koji je i poslednjih 8 godina donosio pozitivne rezultate. Što se tiče kandidature Dmitrija Anatoljeviča Medvedeva, mogu reći da ga poznajem preko 17 godina. Vrlo smo tesno sa njim sarađivali svih ovih godina, i sasvim i potpuno podržavam taj izbor».

Boris Grizlov: «Ove dve godine koliko se Dmitrij Anatoljevič u vladi bavi upravo nacionalnim projektima i demografskim programom pokazale su da i pored mnogobrojnih poteškoća postoje realni iskoraci. To su svi zapazili. I mi govorimo da kvalitet života nesumnjivo raste. Jedinstvena Rusija smatra da naredne četiri godine treba da budu pod okriljem rešavanja socijalnih pitanja. A Dmitrij Anatoljevič Medvedev je socijalno najviše orijentisani kandidat od svih mogućih».

Sergej Mironov: «Dmitrij Anatoljevič Medvedev je sjajan pravnik koji izvanredno poznaje pre svega građansko pravo, međunarodno pravo, on vrlo dobro poznaje i ono čime se bavio u administraciji predsednika, radio je a i sada radi kao prvi zamenik predsednika vlade. Dugogodišnji je i stalni član Saveta bezbednosti. I izvanredno poznaje i sva pitanja odbrane, i pitanja vezana za postizanje bezbednosti Rusije. I, rečju, profesionalno je apsolutno spreman. I naravno, lično za mene je bilo jako važno to što je on jedan od najbližih saboraca Vladimira Vladimiroviča Putina».

Vladimir Plotnjikov: «Dmitrij Anatoljevič Medvedev je rukovodio nacionalnim projektima. Zato je među njima i projekat vezan za razvoj poljoprivrede. U tom pravcu ima određenog napretka i dobrih rezultata. Ali, ima i jako mnogo problema. I vrlo se nadamo da će Dmitrij Anatoljevič, postavši šef države, nastaviti taj posao, razvoj realne privrede, uključujući i razvoj agroindustrijskog kompleksa Rusije koji ima izuzetno moćan potencijal. Taj posao treba nastaviti».

Mihail Barščevski: «Jako je važno što je to mlad čovek s demokratskim pogledima. I sasvim sam uveren u to da ćemo tokom predsedničkog mandata Dmitrija Anatoljeviča, a nadam se da će biti izabran za predsednika Ruske Federacije, snažno napredovati u izgradnji demokratske pravne, to ističem, države. I čini mi se da je to naše konsolidovano mišljenje. U svakom slučaju, ono je najoptimalnije za dalji razvoj Rusije». Dmitrij Medvedev ima solidno iskustvo rada na raznim položajima. U poslednje dve godine on u rangu prvog potpredsednika u Vladi odgovara za realizaciju prioritetnih nacionalnih projekata i to radi sa velikim uspehom.

Dmitrij Medvedev citat: «Oseća se stvarno pomanjkanje opštenja između građanskih snaga i vlasti, i to pomanjkanje je hroničnog karaktera. Zbog toga je potrebno da opštenje bude bez ustručavanja i da se vlast proziva, poziva na to da odgovara na one zahteve koje građansko društvo postavlja».

Biografija Dmitrija Anatoljeviča Medvedeva

Rođen 14. septembra 1965. godine u Lenjingradu, Rus. Otac Anatolij Atanasjevič Medvedev je bio profesor Lenjingradskog tehnološkog instituta (LTI) «Lensovet» (umro 2004. g.), majka Julija Venijaminovna je filolog, predavala je u Pedagoškom institutu «Hercen», kasnije radila kao vodič u muzeju. U porodici je sin-jedinac. Porodica je živela u radničkom naselju Kupčino u predgrađu Lenjingrada. Oženio se Svetlanom sa kojom je inače išao u istu školu; venčali su se 1989. godine; supruga je završila finansijsko-ekonomski institut; radi u Moskvi i bavi se organizacijom javnih priredbi u Sankt-Peterburgu. Sin Ilja rođen je 1996. godine.

1987. godine je završio pravni fakultet Lenjingradskog državnog univerziteta (LGU) «A.A. Ždanov», 1990. g. – postdiplomske studije na pravnom fakultetu LGU. Magistar je pravnih nauka (1990; tema disertacije «Problemi realizacije građanske pravosubjektnosti državnog preduzeća»).

1982. godine je pre upisivanja na LGU radio kao laborant u LETI (Lenjingradskom elektrotehničkom institutu). Istovremeno sa postdiplomskim studijama, 1987-90. g. je asistent na katedri građanskog prava LGU (šef katedre je Aleksandar Sergejev).

U proleće 1989. g. je učestvovao u predizbornoj kampanji Anatolija Sobčaka tokom izbora za Kongres narodnih poslanika SSSR.

Od 1990. do 1999. g. je predavao na pravnom fakultetu LGU (zatim – Peterburškog državnog univerziteta) discipline iz oblasti privatnog prava. Docent.

Od juna 1990. do januara 1991. g. je bio među pomoćnicima predsednika Lenjingradskog sovjeta A. Sobčaka.

Od juna 1991. do juna 1996. g. bio pravni veštak komiteta za spoljne veze gradske uprave Sankt-Peterburga. Bio u Švedskoj na stažiranju po pitanjima lokalne samouprave.

09. novembra 1999. g. je imenovan za zamenika rukovodioca Aparata Vlade RF (rukovodilac Aparata – D. Kozak), a 11. januara 2000. g. oslobođen dužnosti pošto je 31. decembra 1999. g. ukazom v.d. predsednika V. Putina imenovan za zamenika rukovodioca Administracije Predsednika RF (rukovodilac Administracije – Aleksandar Vološin).

Dmitrij Medvedev 15. februara 2000. g. dolazi na čelo predizbornog štaba V. Putina.

03. juna 2000. g. je ukazom predsednika V. Putina imenovan za prvog zamenika rukovodioca Administracije Predsednika RF.

30. juna 2000. g. je na godišnjoj skupštini akcionara OAO (otvorenog akcionarskog društva) «Gazprom» izabran za predsednika saveta direktora kompanije umesto Viktora Černomirdina.

U aprilu 2001. g. postaje rukovodilac radne grupe za liberalizaciju tržišta akcija «Gazprom» okupljene po nalogu predsednika V. Putina.

U oktobru 2002. godine je imenovan za predstavnika predsednika u Nacionalnom bankarskom savetu (NBS).

30. oktobra 2003. g. je imenovan za rukovodioca Administracije Predsednika RF, pošto je A. Vološin dao ostavku.

U aprilu 2004. g. je imenovan za člana Saveta bezbednosti RF.

14. novembra 2005. g. se saznaje da je Medvedev imenovan za prvog zamenika Predsednika Vlade RF i razrešen dužnosti rukovodioca Administracije Predsednika (na tom položaju ga je zamenio Sergej Sobjanjin).

U maju 2006. g. dolazi na čelo komisije za razvoj televizijske i radio-difuzije.

Takođe je na čelu starateljskog saveta «Fonda za podršku olimpijcima Rusije».

Koautor je udžbenika za građansko pravo čiji je prvi tom katedra za građansko pravo LGU izdala 1991. g. (Građansko pravo: udžbenik / Kolekt. autor; pod red. A.P. Sergejeva i J.K. Tolstoja; Moskva, «Prospekt», 2002. t. 1/ N.D. Jegorov, I.V. Jelisejev, A.A. Ivanov, M.V. Krotov i D.A. Medvedev. 6. izd., prer. i dop., 2002. 773 s.)

Član je Predsedništva Koordinacionog saveta Ruskog saveza pravnika.

Predsednik je Starateljskog saveza Opšteruske društvene organizacije «Udruženje pravnika Rusije».

Redovni je državni savetnik RF 1. klase. Dobitnik je (u sastavu kolektiva autora) nagrade Vlade Ruske Federacije u oblasti obrazovanja za 2001. godinu za trotomni udžbenik «Građansko pravo» za pravne fakultete.

Istaknuti naučnik iz oblasti građanskog prava, Dmitrij Medvedev je dobro poznat po svojim radovima pre svega iz oblasti saobraćajnog prava, pravosubjektnosti pravnih lica i pravnog regulisanja kreditnih i platnih odnosa.

Dmitrij Medvedev je 2004. g. izabran za Predsednika Udruženja svršenih studenata pravnog fakulteta SPbGU (LGU).

Po odluci Naučnog veća Dmitriju Medvedevu je 2005. g. dodeljeno zvanje Počasnog doktora prava pravnog fakulteta Sankt-Peterburškog državnog unvierziteta.

Kao student se bavio fotografijom i rok-muzikom (omiljena grupa mu je bila «Black Sabbath»), bavio se teškom atletikom, u svojoj kategoriji je pobedio na univerzitetskom takmičenju u teškoj atletici.

«Analitičari» su idealni pravnici koji bez napora savladavaju najsloženije aspekte tog posla. Dmitrij Anatoljevič Medvedev je čitavim svojim radnim vekom to sjajno potvrdio.

Dmitrij Medvedev: psihološki profil

Po svom psihološkom tipu, tj. skupu urođenih psiholoških kvaliteta koji se ispoljavaju u ponašanju i iskazima, Dmitrij Medvedev je «Analitičar», po međunarodnom standardu psiholoških tipova – INTP.

D. Medvedev se smatra autorom ideje o tome kako organ vlasti, ne kršeći zakon, može postati saosnivač i suvlasnik akcionarskog društva – ulaganjem zakupnine, koja tom organu pripada, u osnivački kapital («... upravo je on jedan od prvih u Peterburgu, ako ne i u čitavoj Rusiji, smislio kako vlast može «ući» u akcionarsko društvo, ne kršeći pritom važeće zakone – ne zemljom, već zakupninom za zemlju». «Sankt-Peterburški kurir», 6. oktobar 2003.)

Pošto je D. Medvedev pozvan da postane rukovodilac predizbornog štaba V. Putina, mnogi su očekivali da svakog časa iskaže svoje dalje ambicije. Tim pre što je i sam Predsednik govorio da u D. Medvedevu vidi naslednika šefa kremaljske administracije (Gazeta.Ru, 4. novembar 2003.). Ali, on ništa nije tražio ni molio. Manje poznata činjenica iz te predizborne kampanje: sva neutrošena sredstva iz predizbornog fonda su do poslednje kopejke vraćena državnoj blagajni. Skoro 4 godine je «upijao» administrativno iskustvo. Čak je i A. Vološin jednom s poštovanjem priznao da je «Dima apsolutno odgovoran i čestit čovek» («Argumenti i fakti» br. 46, 12. novembar 2003.).

Psiholozi tvrde da je «Analitičarima» teško da traže nešto za sebe, znatno im je jednostavnije da izbore zasluženu nagradu za druge.

Ljudi koji poznaju D. Medvedeva tvrde da on nikada nikome nije pakostio niti «smeštao». Takva karakteristika predstavlja izuzetno veliku počast za činovnika. «Analitičarima» uopšte nije svojstveno da «rade ispod žita» - oni su pošteni i otvoreni. Politika je, kao što je poznato, prljava stvar i pojedini komentatori smatraju da mladi potpredsednik nije tome dorastao.

Dali je ovo tandem koji će Rusiju podići do nivoa svetske sile poput nekadašnjeg SSSR-a ili tandem koji će uzdrmati Svet.

Ali, ako bude imao dovoljno snage da do kraja istraje na svojim principima, to može postati zakonomernost koja će se sa svoje strane pretvoriti u politički princip sa kojim će okolina morati da računa. «Analitičar» je u suštini takav čovek, a takvi ljudi su V. Putinu jako potrebni, pošto je i sam tog kova. Takođe se tvrdi da će D. Medvedevu, pošto nije prošao veliku upravljačku školu, biti teško da savlada osnove vrhunskog top-menadžmenta. Po statistici, 93% najvišeg menedžmenta Amerike dolazi iz plejade logičara (T), na čijem vrhu stoje ljudi sa jezgrom ličnosti (TJ – racionalni logičari). «Analitičar» (INTJ) spada među njih. U upravljačkoj psihologiji za takve rukovodioce kažu da poseduju razvijen «refleks cilja». Štaviše, imaju intuitivno osećanje (N - intuicija) za ispravno postavljanje cilja. Proces određivanja cilja je složen, ali ne tvrdi se uzalud da cilj, ako se ispravno postavi, istog trenutka počinje samorealizovanje. Tako da je D. Medvedevu upravljačka kompetentnost «u krvi» i u to ćemo se i sami uveriti – to je samo pitanje vremena.

Iz stenograma Internet-konferencije prvog zamenika rukovodioca Administracije Predsednika Rusije D.A. Medvedeva. Moskva, 26. marta 2003.
Upravljačka karakteristika psihološkog tipa «Analitičar» (ITNJ)
Čovek koji pretenduje na objektivnost: teži maksimalnom apstrahovanju od emocionalnih potresa povodom ovog ili onog, teži da pronađe objektivne osnove za svoje postupke i rad, da vidi glavni stožer razvoja događaja, da iznese svoje viđenje problema u sistemu. Sve su to bitna obeležja rukovodioca-objektiviste.

On teži da svestrano razmotri objekat – samo na taj način se po njegovom mišljenju može steći objektivna slika zbivanja. Rezultat tih razmišljanja predstavljaju odgovori na pitanja «zašto», «zbog čega», «radi čega». On razlaže objekat na sastavne delove i na taj način objašnjava mehanizam složenih tvorevina. Zahvaljujući takvom prilazu, sposoban je da se snađe u najsloženijim problemima.

Svoje mišljenje o bilo kom pitanju ne nameće, ne koristi pritom svoj službeni položaj. Oslanja se na metodu ubeđivanja zasnovanu na jasnim logičkim iskazima kojima obrazlaže potrebu i opravdanost donete odluke ili stava. Stavlja na znanje da je njegova ocena objektivna. Svoje mišljenje može promeniti samo u slučaju da mu se ponudi argumentovaniji stav. Beskompromisnost ispoljava samo u slučaju kada se radi o principijelnom proizvodnom pitanju, naučnoj i socijalnoj istini. U sitnim pitanjima je popustljiv. Nemarni potčinjeni to mogu koristiti. Ali, ako se pritom pretera, rukovodilac-objektivista je sposoban na surovo administrativno kažnjavanje čak do otkaza. U tom pogledu će se ili ograničiti ukazivanjem na moguće posledice, ili će preduzeti radikalne korake. Ume na pronađe prilaz ljudima, da izazove zanimanje za sebe ili razumevanje svojih ideja. Prilično je dobar predavač pošto podstiče čak i neznatnu inicijativu, sasluša sve tačke gledišta, omogućava da ljudi ispolje svoje sposobnosti, dobro oseća ljude koji su mu u vidnom polju, na primer, kada drži govor. Dobro oseća reakciju slušalaca na svoje reči. Ako zatreba, može da se u hodu prestroji, da skrene razmatranje u neočekivani kolosek. Što je ljudi pred kojima nastupa više, tim se oseća samouverenije. Zato ima poteškoće u opštenju sa čovekom koji ne vidi perspektivu, koji je isuviše prizeman. Ne uključuje se u razgovore na teme koje ga ne zanimaju i ne podržava razgovor koji je po njemu beskoristan.

Savet psihologa onima koji žele da zasluže poverenje «Analitičara»:
Iz karakteristike psihološkog tipa «Analitičar»: Više voli da priča o onome što ga zanima, nebitne podrobnosti u iskazu sagovornika propušta mimo ušiju. Ako ga tema ne zanima, trudi se da izbegne razgovor, pošto ne želi da uzalud troši vreme.

Savet: Govorite kratko i samo o suštini stvari, ako nešto treba da se precizira, upitaće vas – to je bolje nego da mu razglabate. Ne trudite se da ste stalno nasmešeni, budite usredsređeni i poslovni. Na kraju svog iskaza obavezno dajte sažetak.

D. Medvedevu je vrlo dobro odabrana delatnost u Vladi – odgovoran je za prioritete u našoj privredno-ekonomskoj politici. U SAD «Analitičare» nazivaju reorganizatorima biznisa – sve ekonomske prodore pripremali su takvi ljudi.

PRIMEDBA:

Portreti VIP-osoba koje priprema Psihološki centar TASS-Ural zasnovani su na međunarodnom standardu psiholoških tipova ART (Assotiation ofr Psichological Type).

Teorija psiholoških tipova K.G. Junga pretpostavlja da osnov podsvesnog ponašanja čoveka, pa i onog u politici, predstavlja takozvano «jezgro ličnosti» koje predstavlja određene standardizovane načine opažanja, obrade informacija i donošenja odluke. To je objektivan, naučni kriterijum koji omogućava da se na osnovu analize postupaka, iskaza određenog čoveka stekne predstava o uzrocima, motivima njegovog ponašanja, prognoziraju radnje, odraze protivrečnosti svojstvene ličnosti.

Tekst pripremilo:

uredništvo sajta

Srpske politike

Predhodna strana

Štampa