Tajms:Nasilje u Mitrovici
ugasilo nade da je kriza prošla
Kriza oko Kosmeta nije prošla
U
redakcijskom komentaru dnevnik navodi da je jučerašnje nasilje, najteže
u protekle četiri godine, pojačalo strahovanja od novih sukoba na
Balkanu kao i napetost između Zapada i Rusije.
 LONDON
- Nasilje u Kosovskoj Mitrovici ugasilo je evropske nade da je kriza oko
proglašenja nezavisnosti Kosova prošla i približilo izglede podele
teritorije po etničkim linijama, ocenjuje danas londonski "Tajms".
"Tajms" podseća da je proglašenje nezavisnosti Kosova već
destabilizovalo vlade u dve zemlje, Srbiji i Makedoniji. Rusija je,
dodaje list, nasilje nazvala direktnom posledicom nelegalnog proglašenja
nezavisnosti Kosova i insistirala da se Zapad vrati pregovorima, ali
njen zahtev neće biti ispunjen budući da većina zemalja EU podržava
nezavisnost Kosova i sprema se da tamo pošalje misiju od oko dve hiljade
ljudi.
Ali, ističe "Tajms", EU se suočava sa dilemom jer ne želi da njeni
planovi u Srbiji osnaže opoziciju predsedniku Borisu Tadiću uoči izbora
11. maja. "Tajms" navodi da jučerašnje mlako saopštenje EU da je "vrlo
zabrinuta" zbog situacije i da svi zainteresovani treba da izgrade
multietničko Kosovo koje počiva na vladavini prava neće imati mnogo
uticaja ni u Beogradu, ni u Prištini, ni na barikadama u Mitrovici.
Brisel, dodaje list, mora da ponudi Srbima stvarni izbor, između oštre
vojne akcije, ukoliko Beograd bude podsticao nove demonstracije i
pozamašnog paketa pomoći posustaloj srpskoj privredi, ako se Beograd
potrudi da smiri strasti u regionu.
Srpski birači moraju da shvate da je u njihovom interesu da jačaju veze
s članicama EU u okruženju. Oni takođe moraju da shvate da ruski manevri
imaju više veze sa rešenošću Moskve da sabotira širenje NATO na svojim
granicama, nego sa ponudom da Srbija povrati kontrolu nad izgubljenom
pokrajinom, piše "Tajms".
List dodaje da se kosovski Albanci ne mogu nadati da će primiriti Srbe
samo silom i da Srbima mora biti ponuđena istinska politička autonomija.
Ako Priština želi da stvori održivu državu,
to mora da učini uz podršku svih, a ne uz nemire i krvoproliće,
zaključuje "Tajms".
Sa druge strane, eskalacija nasilja na severu Kosova predstavlja test
odlučnosti međunarodne zajednice da očuva celivitost novonastale države,
piše američki dnevnik "Njujork tajms". Nemiri na severu Kosova postavili
su ujedno dilemu pred NATO koji je na Kosovu nadležan za bezbednost,
da
li želi da izbegne krvoproliće ili
da bude uvučen u sukob zbog politike. Visoki zvaničnik NATO u Briselu,
koji je
želeo
da ostane anoniman rekao je da vojne snage ne mogu da se upotrebe da bi
se sprečio svaki pokušaj Srba da nametnu podelu Kosova. On je dodao da
je "vrlo klizav teren između toga šta je političko, a šta bezbednosno
pitanje".
Zvaničnici NATO su rekli da pokušaji Srbije da nametne podelu
predstavlja težak izazov.
Beta
Dva Tajmsa sa lošim zaključcima
Tadić
mora da pobedi na izborima i preuzme Vladu Srbije inače Srbija može da
se okrene Rusiji i onda je konstrukcija južnog krila NATO-a vrlo šuplja
i ranjiva.
 Kada
pročitate komentare iz londonskog i njujorškog Tajmsa neizbežno dolazite
do dva zaključka: Da oni uopšte ne shvataju frustraciju Srba oko
otimanja Kosmeta, i da sasvim pogrešno procenjuju ove nerede u Mitrovici
tumače ih kao pokušaj Srbije da otcepi severni deo Kosmeta. Ali i jedan
i drugi list odlično znaju šta rade. To nisu bulevarski listovi
informativnog tipa koji vas o nečemu obaveštavaju, već su to listovi
koji teže da kreiraju vaše ali mišljenje dobrog dela tog agresivnog
sveta. Znaju oni da se u neredima na Kosmetu ne radi o srpskim težnjama
da se podeli Kosmet, jer bi to značilo da od našeg Kosva i Metohije
uzmemo okrajak od 7% teritorije koja i onako nikada i nije bila deo
Kosmeta.
Tu etničku liniju kako je oni nazivaju nisu povukao ni Zapad ni Šiptari
već „Srbin“ Petar Stambolić kako bi se dodvorio Brozu. Poklonio je 1956.
godine Kosmetu sve od Zvečana do Leška (skoro 40 km) teritorije Srbije
kako bi Kosovo i Metohija bar donekle bila izjednačena sa Vojvodinom. Ta
„etnička linija“ ne postoji niti će biti tema o kojoj bi Srbija mogla da
razgovara a kamo li da to prihvati. Ali listovi poput ova dva Tajmsa
upravu plasiraju ovakve „medijske sonde“ kako bi se plasirale ali i
testirale neke nove navodne pregovaračke opcije. No ova zapadna igra je
isuviše providna da bi se čak i Srbi na nju upecali. Otmemo vam KiM (17%
teritorije Srbije) pa vas onda navučemo da pregovarate o nepunih 2%
Srbije što znači da ste prethodno otimanje prihvatili.
Druga skrivena ali prava karakteristika ovih tekstova su zagonetni Rusi.
Dokle će ići i šta se na tom planu može dogoditi. Kao prvu opciju
listovi nameću potrebu da se svim sredstvima podrži Tadić da na izborima
osvoji vlast. Tadić mora da pobedi na izborima i preuzme Vladu Srbije
inače Srbija može da se okrene Rusiji i onda je konstrukcija južnog
krila NATO-a vrlo šuplja i ranjiva. Pored toga Srbija može da potpuno
isklizne iz naručje NATO koju im je Tadić obećao, pa bi nova Vlada bez
DS-a za Zapad bila katastrofa. Vlada (a ne predsednik) je nosilac
državne politike, i ona može da zvanično pozove Rusiju u odbrani svoje
teritorije, što bi situaciju NATO-a na Balkanu jako iskomplikovalo. Osim
Srbije sličan klizav teren NATO-a je Republika Srpska, ali i Crna Gora
pa i Makedonija mada to sada ne izgleda tako. Ta po zapad crna opcija bi
mogla da oživi lako ako Srbija i uspostavi bliske odbrambene i ekonomske
odnose sa Rusijom. Crna opcija može lako da oživi jer i Makedoniji ali i
Crnoj Gori preti ista opasnost od stvaranja „Velike Albanije“ na
delovima njihovih teritorija. Tako Šiptarska ekspanzije ugrožava čitavi
region, a NATO se neoprezno oslonio, na neke periferne nacije na Balkanu
koje mogu da destabilizuju region ali ne i ga bezbednosno konsoliduju i
kontrolišu.
Tako dva Tajmsa u svojim člancima stvaraju iskrivljenu sliku Kosmetskih
prilika, proturajući pomalo kako i kom pravcu se događaji trebaju
kretati, pripremajući teren za težu, prvo diplomatsku, a kasnije i pravu
artiljeriju. Koliko će ova svesrdna i javna podrška Tadiću u izdaji
svoje zemlje biti od koristi videćemo na izborima. Ono što smo u
njegovom obraćanja građanima Srbije i kosmetskim Srbima već videli bilo
je isuviše bljutavo da bi se moglo lako progutati.
Zvonimir Trajković
politički analitičar
|
