Predhodna strana

Intervju:  General Momir Stojanović, bivši direktor VBA o albanskim zločinima na Kosmetu, i veštom zataškavanju DOS-ovih političara

Istina će šokirati javnost !!

U napadu albanskih, ili kako narod na Kosmetu to najčešće govori, albanskih terorista na srpska naselja na KiM u prvoj polovini 1998 god. stvoreno je novih 80 etnički čistih albanskih naselja. U ove dve krvave godine (1998 i 1999.) od strane albanskih terorista na području KiM ubijeno je 365, kidnapovano ili oteto 326 i ranjeno 350 civila – kaže uvaženi general.

Sve su prilike da će se u jeku izbora, pa i kasnije, javnost u Srbiji mnogo ozbiljnije baviti decenijskim problemom, ubistava, kidnapovanja Srba na teritoriji Kosova i Metohije. U pokušaju da dođemo do odgovora koliko je naših sunarodnika prećutno „žrtvovano”, gde su se nalazili zatvori i logori za Srbe, kako su ih mučili i ko sve snosi odgovornost, nameće se, logično i pitanje, kako je moguće da se jedna država sa političarima evropske provenijencije, usuđuje da zatvara oči, prećutkuje tragediju sopstvenog naroda. Da ne učini skoro ništa?!

Naš sagovornik general Momir Stojanović, inače bivši direktor Vojno bezbednosne agencije (1993. do 1999.) kaže da vojska raspolaže relevantnim podacima u vreme dok je bila na terenu. Dakle, do 1999. Najdrastičnije i najzverskije otmice nedužnih ljudi, dešavale su se u vakum prostoru, kada se naša vojska povlačila, a KFOR, nekako sporo popunjavao kosmetski prostor svojim „ mirovnim” vojnicima.

– Iz vrlo iscrpnih i tačnih vojnih materijala lako je zaključiti da se najveće broj zločina prema našim sunarodnicima, ali i ostalom nealbanskom življu desio u prvih šest meseci 1998. godine, i 1999 posle povlačenja naše vojske i dolaska KFOR-a. Doduše, bilo je i pre ovog perioda pojedinačnih kidnapovanja, ali su ona ipak bila prilično retka. Vi znate da je naša vojska precizno beležila svaki slučaj. Nažalost, prostor u novinama ne dozvoljava da vam iznesem precizne podatke za svaki dan. A, kad me već to pitate izneću vam neke više opšte podatke o zločinima albanskih terorista na Kosovu i Metohiji tokom 1998. i 1999. godine. U napadu albanskih terorista na srpska naselja na KiM u prvoj polovini 1998. stvoreno je novih 80 etnički čistih albanskih naselja. Od napada albanskih terorista u 1998. na Kosmetu je poginulo 175, oteto 269, a ranjeno 162 civila. U toku 1999. godine, naročito posle povlačenja naše vojske teroristi su ubili 190, kidnapovali 57, a ranili 188 civila. Kada ove cifre zbrojimo u ove dve krvave godine (1998 i 1999.) od strane albanskih terorista na području KiM ubijeno je 365, kidnapovano ili oteto 326 i ranjeno 350 civila. Od dejstva NATO avijacije na Kosovu i Metohiji je poginulo 320, a ranjeno 129 civila. Kada samo ove brojke pogledamo vrlo jasno se vidi da su najveća zverstva na Kosmetu, počinili albanski teroristi iako se stalno pričalo, a i danas se od te propagande ne odustaje da je vojska Jugoslavije za vreme bombardovanja vršila etničko čišćenje Albanaca i masovna ubijanja - precizno navodi podatke uvaženi general.

·   Gde su teroristi počinili najveće zločine?
– Najteže zločine albanski teroristi organizovani u takozvanu „Oslobodilačku vojsku Kosova" prema civilnom stanovništvu na KiM počinili su u Klečki, Radonjićkom jezeru, Grebničkim planinama, bolnici u Peći i kafiću „Panda" u Peći. Navodim samo neke podatke a: juanuara 1998. teroristi su izvršili 15 napada na civile i njihove domove. Ubili su dva Srbina Belić Đorđa i Vasića Desimira i Albanca Sejdi Muju, a ranili četvoricu. U februaru - bilo je 27 napada .Sledećih meseci oni su postali učestaliji. U martu - 32, ranjeno više od 10 ljudi i ubili našeg sunarodnika. U aprilu, postaje još gore, desio se 61 napad, u kojima je ubijeno 10 ljudi, a 13ranjeno. Pored lokalnog puta u selu Dašinovac u opštini Dečani pronađena su tela Miloša Radunovića i Slobodana Radoševića koje su teroristi kidnapovali. U maju teroristi su izvršili 111 napada na civile. Ubijena je 21 osoba, isto toliko ranjeno. Pored puta Klina - Srbica kod sela Orlane pronađen je leš poštara N. Jeveljića iz Jošanica . Teroristi napadaju krajem maja serijski. Na red je došlo srpsko selo Budisavci u opštini Klina, gde kidnapuju maloletnika Dalibora Lazarevića i na 50km od kućnog praga ga ubijaju. U isto vreme u Crnoljevskoj klisuri zaustavljaju autobus iz koga kidnapuju više civila srpske i romske nacionalnosti, među kojima i jednog pripadnika MUP-a Srbije iz sela Dobrič .U julu ubijaju 17 Srba, a kidnapuju 52 civila. Narednih šest meseci registrovano je ukupno 487 napada. Ubijeno preko 100 Srba, kidnapovano 64, a 67 ranjeno. U toku 1999. do okončanja NATO agresije na KiM je ubijeno 190, oteto 57, a ranjeno 188 civila.

·   Koliko je od 1989. do danas kidnapovanih, ubijenih i ranjenih Srba?
– Tačan broj i podaci o kidnapovanim u pomenutom vremenu nalazi se u Udruženju za nestale i kidnapovane, Beloj knjizi MUP-a Republike Srbije i arhivama bezbednosno informativne i vojno-bezbednosne agencije. Međutim, raspolažemo podacima, da su u periodu, kada se naša vojska povlačila, dakle jun, jul i avgust, a međunarodne vojne snage nisu blagovremeno ušle na teritoriju Kosmeta, stvoreni uslovi za neograničeno divljanje albanskih ekstremista. Upadali su bezočno u enklave i bez zazora uništavali sve što im dođe pod ruku. Broj postradalog srpskog stanovništva vrlo je diskutabilan. Ubijali su zločinački pretežno nejake, stare u Podujevu, Prizrenu, Peći, Đakovici...sve dok nisu stigli nemački vojnici KFOR-a. Znam pouzdano da general Božidar Delić, da bi srpsku nejač zaštitio, nije hteo da se povuče sa našom vojskom sa Kosmeta, dok KFOR nije stigao.

·   Da li je u to vreme neko od aktuelnih političara bio upoznat sa ovom tragedijom, i da li su preuzimali konkretne mere?
– Političku elitu, koja je 5-oktobarskim promenama došla na vlast u Srbiji, mnogo je više interesovalo istraživanje nepostojećih zločina koje su, navodno, naše snage bezbednosti počinile, nego sudbina kidnapovanih i nestalih Srba. Umesto da svim diplomatskim i pravnim sredstvima vrše pritisak na međunarodnu javnost, da se stravični zločini albanskih terorista rasvetle, da svet za njih sazna, promoteri nastupajuće „mlade” demokratije, prosto su se utrkivali u izvinjavanju za zločine koje nikada nismo počinili, i tako javno osude sopstvenu državu i narod. Neshvatljivo je da pomenuta vlada Srbije iz 2000. godine amnestira, pusti na slobodu, sve uhapšene teroriste, njih preko 2000, među kojima je bilo stravičnih zločinaca!! Da nije bilo takve odluke, postojale bi mnogo veće šanse za pregovore sa privremenim kosovskim institucijama o razmeni preživelih.

·   Gde su zarobljeni, oteti Srbi i nealbanci odvođeni? Da li smatrate da sada postoje slični zatvori i da li ima živih?
– Kidnapovani su, prema saznanjima Vojne službe bezbednosti odvođeni u zatvore koje je formirala OVK. Svaka operativna zona OVK imala je najmanje po jedan zatvor u kojima su na najzverskiji način mučeni naši ljudi. Takvi logori postojali su u selu Bajgora, kod Podujeva, u Lapušniku u opštini Glogovac, zatim u selu Klečka, u lipljanskoj opštini, u Lokovcu kod Srbice, i Papraćanima, kod Dečana. Neki teroristi OVK imali su i svoje privatne zatvore. Jedan je postojao u podrumu hotela „Paštrik” u Đakovici, gde su masakrirani Srbi. Isključujem mogućnost da sada bilo gde na KiM, postoje takvi zatvori. Strahujem da su sve ljude likvidirali. Dodao bih da su za slučaj kidnapovanja Srba dobro znali i pripadnici obaveštajno-bezbednosnih agencija SAD.

Kidnapovane ljude zverski masakrirali

Neistražena jama sa leševima - Kod sela Glođane u opštini Dečani u kanalu za ispust vode iz Radonjićkog jezera otkriveno je još 39 izmasakriranih leševa, naravno Srba. Identitet svih nastradalih je utvrđen pa je ceo materijal sa imena poslah haškom tužilaštvu i iznet u optužnici protiv Ramuša Haradinaja. U pećini na Grebničkim planinama u blizini sela Volujak u opštini Orahovac, takođe su pronađeni ostaci još 8 leševa. Jama ni do danas nije potpuno istražena, ali se niko od naših nadležnih nije ni zainteresovao da se to detaljno istraži.

Na leđima mrtvih urezivali UČK - Nisu štedeli ni bolesne osobe. Mladiću zaostalom u duševnom razvoju Admiru Menekći iz Prizrena su nožem na leđima urezali „UČK". U rejonu sela Klečka, u opštini Lipljan avgusta 1998. otkriven je improvizovan zatvor i pored njega neka vrsta krematorijuma u kojoj su živi spaljeni kidnapovani Srbi. Prema pronađenim kostima skeleta utvrđeno je da su teroristi tu spalili 22 naših sunarodnika.

U Podujevu ubili poslednjeg Srbina - Dok su dečaci mirno sedeli u kafiću „Panda" u Peći albanski teroristi iz automata su na njih osuli paljbu. Na licu mesta je ubijeno šest, a ranjeno dvoje mladića srpske nacionalnosti,. Teroristi kidnapuju potpredsednika opštine Kosovo Polje Zvonka Bojanića, nožem mu seku tabane, i ostale delove tela, da bi ga posle tako zverskog iživljavanja ubili kod Careve česme. Samo 15-tak kilometar dalje od njegove kuće u Velikoj Slatini odakle su ga oko ponoći i kidnapovali. albanski zlikovci decembra1998. ubijaju na kućnom pragu Milovana Radojevića, poslednjeg Srbina u Podujevu.

·   Ko snosi odgovornost za pomenuta zverstava?

– Spisak je podugačak.,a mnogi koje ću pomenuti, nažalost su na slobodi! Krivicu u prvom redu snose pripadnici rukovodstva tzv. glavnog štaba OVK, Agim Čeku, Bislim Zirapi, Hašim Tači, Jakup Krasnići i komandant operativnih zona OVK - Sami Ljaštaku, Ramuš Haradinaj, Ekrem Redža, Rustem Mustafa. Frapantno je da većina ovih zlikovaca udobno sedi u svojim funkcionerskim foteljama kosovskih institucija, i uvaženi su partneri međunarodnih snaga na Kosmetu…

·   Naša Vojna služba bezbednosti svakako je imala podatke i o logorima za Srbe u Albaniji !?

–.Raspolagali smo podacima o postojanju brojnih zatvora, logora na području severne Albanije, u kojima su se, obučavali teroristi sa KiM i plaćena vojska, ali iz razumljivih razloga, nismo mogli da dođemo do činjenica da li je u njima i koliko, kidnapovanih Srba. Znam recimo, da su u jeku bombardovanja 1999. dva kamiona sa 60 Srba sa KiM, prebačena u Albaniju. Ako su i postojali logori za Srbe, onda su se oni sigurno nalazili, tamo gde su se zlikovci obučavali - u Tropoji, Kuksu, Šijatu, Ceretu, Vicedolu. U obuku su bili uključeni oficiri albanske armije, operativci obaveštajne službe ŠIK. Ubeđen sam da su za postojanje logora za Srbe znali albanski zvaničnici, kao i predstavnici obaveštajno-bezbednosnih sistema SAD i vodećih evropskih država.

·   Karla del Ponte dobro je upoznata sa činjenicom masovnih otmica i tajnih logora za Srbe. U knjizi „ Lov” prilično se „raspisala”.

– Verujem da će knjiga del Ponteove biti vrlo neprijatna za mnoge aktere srpske političke scene u proteklih osam godina. Na našem tržištu, naravno, knjiga će se pojaviti tek nakon predstojećih izbora, kako svojom sadržinom ne bi umanjila eventualni uticaj, prolaznost, „nekih” opcija. A kada ljudi pročitaju, onda će se obelodaniti zbog koga i zašto nam se sve ovo dešavalo. Ko je prednjačio u pljuvanju po sopstvenoj državi i narodu ? Istina će šokirati javnost!

·   Istražitelji Haškog tribunala imaju podatke o trgovini organima zatočenih Srba !

– U javnost je procurela informacija da je i tadašnji ministar inostranih poslova Svilanović bio upoznat!! To će svakako pokrenuti lavinu pitanja ko snosi odgovornost i zašto se ćutalo? Šta je do danas, u tom smislu, učinio Specijalni sud za ratne zločine, koji je takođe upoznat? Da li je bilo, i kakve saradnje, u prethodnih 7 godina sa pravosudnim organima UNMIK-a, Albanije, Kosmeta? Dokle se stiglo, ako se uopšte vodi postupak po ovom pitanju u Međunarodnom sudu u Hagu. Ukoliko je postojala trgovina organima, onda je u to moralo biti uključeno više stručnih osoba, od hirurga, lekara različitih specijalnosti, uslova za transport takvih organa. Ako si i bili, onda je to rađeno pod nadzorom stručnih medicinskih ekipa iz zemalja sa razvijenom zdravstvenim sistemom i pod nadzorom međunarodnih obaveštajno-bezbednosnih struktura.

Biljana Živković

  Štampa