Knjiga
„Zatvor pod otvorenim nebom” dr Marije Line Veke otvoreno govori o
pogubnom uticaju radioaktivnog uranijuma u NATO bombama
Istina o bombardovanju koja će šokirati svet !!!
Osiromašeni Uranijum (OU) emituje radijacije Alfa niskog nivoa s
radijacijama Beta i Gama. Pravu opasnost predstavlja moguće udisanje OU.
Osiromašeni uranijum uzrokuje trovanje teškog metala i osoblje mora
apsolutno da izbegava objekte koji su bombardovanjem pogođeni .Minimalna
bezbednosna distanca ne sme biti manja od 50 metra – upozorava pukovnik
Osvaldo Bizari
 Italijanka,
Marija Lina Veka, sa titulom dvostrukog doktora nauka, uvaženi
intelektualac u svojoj zemlji, istinski je prijatelj našeg naroda i
dobrotvor. U nevladinom projektu „Barka mira”, više od 8 godina uporno
pomaže ugroženom srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji. Boravila je
u južnoj pokrajini čak 26 puta, noseći dragocenu pomoć, ali i mnogo više
od toga. Pre nekoliko meseci mališane iz Cernice dovela je da vide Rim i
15 dana provedu izvan strašne atmosfere zatrovane šiptarskom mržnjom. U
srcu Rima, njima u čast, upriličila je izložbu fotografija „Kosovo je
izgubljeno”? gde je sa 250 stravičnih dokumentarističkih prizora
dočarala pogibiju srpskog naroda .Te slike sada putuju svetom.
Linina nedavna poseta našoj prestonicu obeležena je promocijom vredne
knjige ”Zatvor nad otvorenim nebom”,
dokumetnarističko-navinarsko-reporetskog sadržaja, čiji je izdavač IP
„Filip Višnjić”. Ambasada Italije i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju
pomogli su joj da delo bude štampano, za sada na srpskom i italijanskom
jeziku. Dr Lina Veka objašnjava, da je knjiga neizbrisivo, dragoceno
svedočanstvo o istini, stradanju Srba .
–Išla sam u bolne pohode. Preživljavala i gledala porušene srpske
domove, manastirska zgarišta, spaljene crkve, oskrnavljena pravoslavna
groblja, uništene škole. Do temelja satrta sela. Nema enklave, bolje da
kažem geta, u koji nisam otišla. Ceo jedan narod seku u korenu. Sem
vaših zvaničnika, razgovarala sam na Kosmetu sa decom, ljudima, ženama,
starcima, sa porodicama nestalih i kidnapovanih. Od svega toga
sastavljen je jeziv mozaik, bolan krik srpskog naroda. Sve to naćićete u
jedanaest poglavlja knjige - kaže ovaj uvaženi borac za istinu.
Međutim, u desetom poglavlju pronalazimo podatke, činjenice, događaje
koji su frapantni. Argumentovano govore o opasnoj ozračenosti
osiromašenim uranijumom od NATO bombi i to skoro svake stope na Kosmetu,
ali i Srbije. Ono što onespokojava je da o tome ćutala srpska javnost.
Trebalo je da se rodi jedna knjiga i saopšti surovu istinu.
„Humanitarno” bombardovanje i osiromašeni Uranijum
Autorka, dakle, nedvosmisleno iznosi istinu o vojnom oružju koje sadrži
radioaktivni materijal: osiromašeni Uranijum, naširoko upotrebljen na
Kosovu i Metohiji i drugim misijama „mira”.
–Danas je tajnost postala instrument samoočuvanja, ne bezbednosti
nacije, već profita nuklearne industrije. Čuvati tajne, znači govoriti
laži. Prevara se vrši ne protiv neprijatelja SAD, već protiv građana
poreznika, koji zapravo finansiraju užasne američke bombe i debljaju
novčanike nuklearnih profitera. Motivi za ovu tajnost su se u
međuvremenu promenili. Najveći strah za nuklearnu industriju ne
predstavlja više „neprijatelj”.Sada strah dolazi iz činjenice da bi
istina o efektima radijacije, na ambijent i zdravlje, ako bi o tome
saznao američki narod, mogla da dovede do kolapsa te industrije sa
svojim besramnim profitima - piše, između ostalog, dr Marija Lina Leka.
Ona upozorava da se pomenuta industrija pribojava da bi se ovo moglo
dogoditi kada amarička javnost sazna istinu u municiji sa osiromašenim
uranijumom ( OU) koju se neštedimice koristili tokom bombardovanja na
KiM, Srbiji, ali i drugim državama u svetu.
Na
Srbiju bačeno 300 tona radioaktivne municije
Prema zvaničnim podacima NATO-a na Srbiju je tokom bombardovanja bačeno
oko 300 tona radioaktivne municije. Gađano je112 lokaliteta u Srbiji, a
poslednji 113 je bila Pljačkovica. NATO, dalje tvrdi da je ispaljeno oko
31 hiljada projektila, dok ruski stručnjaci tvrde da je reč o 90 hiljada
projektila koji su pali na tlo Srbije. Međutim, podaci variraju. Tako u
jednom NATO dokumentu stoji da je na Republiku Srpsku bačeno šest tona
minicije sa osiromašenim uranijumom, i to na područje Hadžića, Pala i
Han Pijeska, gde je bilo ugroženo preko 100 hiljada stanovnika. Na
Srbiju je, prema istom dokumentu, bačeno preko 13 tona minicije sa OU.
Statistički podaci dalje pokazuju, da je U Srbiji je za poslednjih pet
godina šest puta više obolelih od maligniteta, u odnosu na 1999.
Konkretno u Kragujevcu je preko 20 odsto više obolelih od raka, nego pre
devet godina. Od posledica dejstva OU do sada umrlo i obolelo preko 300
hiljada američkih marinaca koji su bili su mirovnim snagama po svetu. U
Italiji umrlo više od 200 vojnika.
Bazarijeve naredbe
–Što se tiče upotrebe OU na Kosovu i Metohiji, najbolje je pročitati ono
što izjavljuje pukovnik Osvaldo Bizari, specijalista NBC (
Nucleare Bateriologico Chimico),
u naredbi o bezbednosti za snage KFOR-a koje operišu na Balkanu, sa
datumom 22. decembar 1999. U naredbi s njegovim potpisom pored ostalog
može se i ovo pročitati: „Izbegavajte svaki objekat za koji sumnjate da
je pogođen municijom sa OU i krstarećim raketama Tomahavk. Ne uzimajte,
ne sakupljajte na terenu municiju sa OU, odmah obavestite vašu komandu o
oblasti za koju smatrate da je kontaminirana. Površina kontaminirana OU
zagađuje hranu i vodu. Nipošto ne jedite hranu koja nije
prekontrolisana. Čestice koje se udišu mogu prouzrokovati štete na
unutrašnjim tkivima na duži period. Ako ste bili izloženi prašini OU
obavite testove u narednih 24 sata, kako bi proverili da li postoji
prisustvo U 238, U 235 i U 234 i kreatina - upozorava pukovnik Bazari.
On krajnje ozbiljno naređuje da u slučaju da se ispostavi da su vojnici
bili u kontaminiranoj zoni, moraju hitno da se podvrgnu čišćenju
kontaminiranih čestica iz tela.
Ozračeni i KFOR-ovi vojnici
Pukovnik dalje govori o opasnostima koje na KIM od bombardovanja prete
KFOR-ovim vojnicima.
–Vozila i materijal srpske vojske na Kosovu i Metohiji mogu
predstavljati pretnju za zdravlje vojnika i civila ukoliko bi oni došli
u kontakt sa njima. Vozila i oprema koja se nađe uništena, oštećena ili
napuštena, moraju da se ispitaju i s njima treba da rukuje isključivo
kvalifikovano osoblje. Opasnost po zdravlje mogu proizaći iz OU zbog
šteta nanetih u kampanji bombardovanja NATO na sredstva pogođena
direktno ili indirektno.
Potom slede instrukcije koje krajnje ozbiljno upozoravaju na veliku
opasnost od isparenja ili udisanja.
–OU emituje radijacije Alfa niskog nivoa s radijacijama Beta i Gama.
Pravu opasnost predstavlja moguće udisanje OU. On uzrokuje trovanje sa
simptomima trovanja teškim metalima i osoblje mora apsolutno da izbegava
objekte koji su bombardovanjem pogođeni. Minimalna bezbednosna distanca
ne sme biti manja od 50 metra. Ako se objektu mora naknadno približiti
obavezno je nositi masku i rukavice, kako bi se izbegla apsorcija
radioaktivne prašine. OU je metal, hemijski vrlo toksičan i
radioaktivan. UO emituje radijacije Alfa, Beta i gama, sa prepolovljenim
vremenom od 4,5 milijardi godina. Glavna opasnost dolazi od Alfa
radijacije - još jedno je pukovnikovo upozorenje.
„Zlatna pravila”
Bezbednosna pravila se završavaju sledećim „zlatnim pravilima”, koja,
kako pojašnjava autorka, govore sama za sebe.
–Ostani dalje od spaljenih oklopnih vozila i zgrada pogođenih krstarećim
raketama i to u opsegu od 500 metara, od vozila ili porušene zgrade.
Stavi zaštitnu opremu za respiratorne organe kako bi se sprečio ulazak
prašine. Nerastopivi OU se vremenom združuje sa negativnim efektima po
zdravlje, kao što su tumori i poremećaji kod novorođenih. Efekti mogu da
se verifikuju nekoliko godina posle ekspozicije.
Kao podrška onome što piše pukovnik Bizari, mogu se uzeti tvrdnje
pukovnika Fernanda Gvarnierija koje se nalaze u naredbi poslatoj brigadi
„Folgore Nembo pukovnik Moskin” od 08. maja 2000. godine, navodi
autorka.
– U vezi učešća italijanskog kontingenta u aktivnostima podrške miru na
Kosovu, subjektom rizika od interne kontaminacije može biti definisan
onaj koji je boravio ili radio u blizini objekata pogođenih municijom sa
osiromašenim uranijumom.
Perlament nije demantovao
Autorka napominje da je od izuzetnog značaja za razotkrivanje pogubnosti
za ljude koji su bili izloženi NATO bombardovanjima, ocena koja se
pojavila u intervjuu koji je dnevniku „Metro” 02. oktobra 2003. dao
prof. Martino Grandolfo, fizičar, direktor Glavnog istraživačkog
zdravstvenog instituta i član komisije Mandeli( komisije italijanskog
Parlamenta koja se bavila problemom OU). Intervju, ukazuje Lina Veka,
nikada nije opovrgnut pod naslovom: „Nismo nikada isključili mogućnost
da je uranijum smrtonosan”.
Naime, prof Grandolfo upozorava da je otkrio ogroman broj slučajeva
limfoma Hočkin i tvrdi da uranijum to može da prouzrokuje.
 OU
lagana smrt - najpogubniji za stanovništvo na KiM
Oružje sa osiromašenim uranijumom je zahvalno za vojno planiranje zbog
njegovih piroforičnih kvaliteta, jer prilikom sudara dovode do požara.
Kada jedan prodirući projektil pogodi čvrst predmet, pali se i stvara
čestice sa radioaktivnom prašinom, koja se može udisati, zagađuje okolno
zemljište, vodu, floru, faunu, i uništava ljudsko zdravlje. Radioaktivna
prašina uzrokuje rane, teške oblike maligniteta, jednu laganu smrt.
Osiromašeni uranijum je ubica iz sistema koji ne poznaje imunitet, kao
što je sida.
Koliko je UO poguban za stanovništvo na Kosovu i Metohiji koje nije
imalo nikakve instrukcije, niti je bilo zaštićeno, bez maski, prinuđeno
da udiše kontaminirani vazduh i jede ozračenu hranu, pokazaće, nažalost
vreme. Naši stručnjaci u Srbiji za sada ćute. narod umire, od „ nekih”
bolesti. Ali niti se zna precizan podatak šta je uzrok tolikoj
smrtnosti, budući da je primetno da se u brojnim enklavama neuporedivo
više umire, nego što se rađa. razlog, neko bi rekao, narod je u velikoj
krizi, ali da li je samo to u pitanju!?
Za kraj ostavljamo našim čitocima da se upoznaju i sa činjenicom, da ni
vojnici KFOR-a koji su oboleli od leukemije, raka ili bilo koje druge
teške bolesti usled izloženosti OU zračenjima, prolaze kao da su
„državni neprijatelji”, bolje reći, umiru od svih zaboravljeni, a na
trošak porodice.
Dr
Marija Lina Veka navodi primere.
–Među brojnim slučajevima izostale pomoći pomenula bih vodnika Marka
Dina. U jednom svom pismu objavljenom u štampi poručio je: „Umirem od
raka-država me napustila”.Tu je i vodnik Serđo D, Anđela, koji je
razmontirao mine na Balkanu, godine proveo uništavajući oružje na
terenu, a nedavno je umro u hotelu za siromašne u Milanu. Među tolikim
dramatičnim događajima o ovim vojnicima treba pomenuti da se posle
povratka sa misije jednom vojniku rodilo sin sa teškim oboljenjem i
deformacijama. Uverena sam da će istina šokirati svet, ali i da će
krivci morati da se suoče sa bezočnim zločinom koje čine protiv nedužnih
naroda - upozarava Marija Lina.
Biljana Živković
|
