Iz Đinđićevog iskustva, sudbine i izjave «da se na izdaji ne može
izgrađivati država» Tadić nije naučio ništa
Rusi o hapšenju Karadžića
Susret pedsednika Rusije Putina i premijera Srbije Đinđića 2002 godine bio
je neuobičajeno kratak. Đinđić se požalio svom prijatelju Šrederu da je sa
Putinom imao vrlo neuspeo susret pa ga je zamolio da kod Putina tu stvar
malo izgladi. Šreder je pozvao Putina i izneo mu zabrinutost Đinđića, na šta
je Putin Šrederu smireno odgovorio:
«Pa šta bih to ozbiljno mogao da razgovaram sa čovekom koji je svog bivšeg
predsednika izruči Hagu».
U ruskom parlamentu se računa na objektivnost haških sudija.
 Predsednik
Državne dume Boris Grizlov izrazio da će Haški tribunal objektivno
razmotriti slučaj Radovana Karadžića i obećao da će ruski parlamentarci
pratiti ovaj proces.
Svi mi znamo da su radnje Haškog tribunala više puta davale razloge da se
govori o njegovoj pristrasnosti – rekao je Boris Grizlov danas novinarima. –
Nesumnjivo je da ova situacija nije obična i da privlači pažnju i građana
Rusije, i građana drugih zemalja. Poslanici Državne dume će pratiti njen
razvoj — naglasio je predsednik donjeg doma ruskog parlamenta.
Svoje mišlenje o hapšenju Karadžića za našu radiostanicu iznosi pripadnik
ruskog Instituta Slavistike RAN Georgij Engelgardt.
Hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Kradžića izazvalo je
reagovanje ne samo kod političara, već i kod naučnika, stručnjaka za
balkanske probleme. Danas je svoje mišlenje za našu radiostanicu izneo
pripadnik ruskog Instituta Slavistike RAN Georgij Engelgardt. On je između
ostalog rekao:
«Mislim da je to logičan razvoj politike nove vlade Srbije, bloka
Demokratske stranke i Socijalističke stranke Srbije, usmerene na tešnju
saradnju s SAD i EU i maksimalno ispunjenje zahteva zapadnih partnera nove
vlade. Između ostalog, to se tiče ekstradicije lica koja proganja haški
tribunal. I srpski analitičari ističu da je do hapšenja došlo upravo
nekoliko dana posle promene rukovodstva srpske službe bezbednosti. Nije
slučajno posle toga bio uhapšen Radovan Karadžić, koji se uspešno krio od
tribunala u toku 13 godina.
Što se
tiče rada Haškog tribunala, — nastavlja Georgij Engelgardt, — mislim da je
do hapšenja Radovana Karadžića došlo u veoma nepovoljnom za zvanični Beograd
momentu: ove godine je tribunal opravdao jednog od lidera kosovskih Albanaca
Ramuša Haradinaja, optuženog upravo za učešće u nizu zločina, i jednog od
komandanata bosanskih muslimana Nasera Orića. Ukoliko se sećam, taj redovni
dokaz jednostranog, nepravednog prilaza Haškog tribunala optuženima naterao
je ruski MIP da da inicijativu za obustavu punomoćja tog tribunala.
Georgij Engelgardt nastavlja:
«U principu nije tajna da je tribunal tokom svog postojanja osnovni deo
svoje pažnje posvećivao upravo srpskim političarima i vojskovođama. Svi
ostali učesnici konflikata u bivšoj Jugoslaviji bili su podvrgavani istrazi
u neznatnoj meri. I još nešto, — nastavlja Georgij Engelgardt. – Njegovo
hapšenje se isticalo kao jedno od glavnih za pristup Srbije različitim
međunarodnim organizacijama. Bez obzira na to, predmet Karadžića za tribunal
gubi svaki smisao, — smatra Georgij Engelgardt. – Podsetimo da haški sudije
nisu mogli da iznesu konačnu presudu Miloševiću, što više, da mu spasu
život. Danas je i predmet bivšeg lidera bosanskih Srba takođe pod znakom
pitanja, jer optužbe i protiv njega mogu da se raspadnu. Kako je poznato,
mnoge odluke tokom bosanskog konflikta usvajao je ne sam Karadžić, već je on
ispunjavao naloge iz Beogada», — zaključuje Georgij Engelgardt.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov poziva Haški tribunal da isključi
politiziranost u sudskom procesu protiv uhapšenog bivšeg lidera bosanskih
Srba Radovana Karadžića.
 Glavno
je da proces bude objektivan i da ne dolaze do izražaja izvesni elementi
politiziranosti koji su bili evidentni u prethodnom radu Tribunala – rekao
je Lavrov tokom jučerašnjeg razgovora sa novinarima u Singapuru. Prema
njegovim rečima, ruska strana nema nikakvih pitanja u vezi sa izručenjem
Karadžića Haškom tribunalu od strane srpskih vlasti. To je bila akcija sa
ciljem izvršavanja odluke SB UN koji je osnovao Tribunal za bivšu
Jugoslaviju – ukazao je Lavrov. On je izrazio nadu da će Tribunal završiti
svoj rad u roku koji je odredio SB UN. Treba da pređemo sa jednokratnih,
privremenih sudskih organa na rad na univerzalnom osnovu, na osnovu sudskih
postupaka koji se izrađuju preko međunarodnih konvencija – dodao je šef
ruske diplomatije.
Hapšenje Radovana Karadžića komentariše poslanik Državne dume RF, zamenik
predsednika Komiteta za bezbednost Genadij Gudkov.
«Čudi me samo jedno: 200 hiljada Srba je bilo primorano da napusti svje
istorijske teritorije pod pretnjom, realnom opasnošću represalija i
surovosti, koje su činili njihovi protivnici, proglašeni na zapadu borcima
za nezavisnost. Sve to do kraja nije istraženo. Nikoga ne zabrinjava njihova
sudbina, niko ne želi da misli o tome da je nepravedni rat završen, a
proganjanja, kojima se podvrgavaju žrtve agresije, i dalje se nastavaju. Rat
je uvek surov, teško je očekivati bespristrasnost od suprotstavljenih
strana. Ali u osnovi svakog suda mora da bude bespristrasnost, tačno
ispunjavanje zakona. U MTBJ, izgleda, reč je samo o srpskim ratnim
zločincima. Nažalost, mora da se istakne,— nastavlja Genadij Gudkov,— da
angažovanost haškog pravosuđa vodi razmišljanju o ciljevima suđenja u vezi
sa epizodama u tom jugoslovenskom ratu. Stiče se utisak da je upravo Srbija
još pre početka podele Jugoslavije bila izabrana za osnovnu žrtvu tog
razornog procesa, i to promišljeni su bili svi detalji. Danas NATO-ovci,
koji su bombardovali Srbiju, govore o tome da će hapšenje Karadžića
poboljšati imidž Srbije. Danas je srpski sud usvojio odluku o ekstradiciji
Karadžića Haškom tribunalu, verovatno, takođe radi brige o imidžu Srbije. O
kakvom imidžu je reč? S jedne strane – želja, koje se i ne krije, da Srbija
postane satelit NATO-a, s druge strane želja, koja se takođe ne krije,
učiniti uslugu, bez obzira na gubitak srpskih istorijskih teritorija, bez
obzira na sudbinu 200 hiljada unesrećenih Srba. Dakle, o kom je imidžu reč?»
— pita poslanik Državne dume, zamenik predsednika Komiteta za bezbednost
Genadij Gudkov.
 Hapšenje
bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića optuženog za ratne zločine
tokom rata u BiH 1992. – 95. godine izazvaće ozbiljne komplikacije u srpskom
društvu i na čitavoj teritoriji bivše Jugoslavije smatra potpredsednik
Spoljnopolitičkog odbora Saveta federacije Vasilij Lihačov.
Može se prognozirati da se ova situacija u najskorije vreme neće
stabilizovati – rekao je ruski senator dopisniku agencije Novosti.
Po njegovom mišljenju, Srbija se našla u teškoj situaciji, pa joj predstoji
da još jednom izloži proveri njene civilizovanosti. Sada se mogu pojaviti
mišljenja da je hapšenje Karadžića izvestan politički poklon koji Srbija
čini Briselu kako bi intenzivirala svoju integraciju u EU. Zato je veoma
važno da se u slučaju izručenja Karadžića Haškom tribunalu obezbedi čistota
pravne istrage – ukazalo je senator. Prema njegovim rečima, nipošto se ne
sme dopustiti mogućnost subjektivnih ocena, kao što je to bilo za vreme
suđenja bivšem predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću. U svakom
slučaju, sve što se bude dešavalo u Hagu ili Beogradu ne treba da se tretira
kao trijumf NATO-a ili EU – siguran je Lihačov.
On je rekao takođe da se u poslednje vreme međunarodno krivično pravo nalazi
u izvesnoj krizi. Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju veoma se
ozbiljno kritikuje zbog njegove neobjektivnosti – podsetio je senator i
dodao da, po njemu, neminovno treba da iskrsne pitanje kako će i koliko
pravično međunarodno krivično pravo biti primenjeno na Karadžića. To ne
treba da podseća međunarodno-pravno vrzino kolo. Rešenje o slučaju Karadžića
mora da bude maksimalno promišljeno i korektno – naglasio je Vasilij
Lihačov.
Vjačeslav Nikonov: Vlada Borisa Tadića donela je političku odluku
 U
Rusiji se računa da će istraga u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju
o slučaju Radovana Karadžića biti objektivna. Pri tome, Moskva je ponovo
predložila da se Haški tribunal zatvori pošto je on više puta demonstrirao
neobjektivni stav – stoji u izjavi MIP RF.
Dobro su poznati slučajevi proglašenja niza ratnih zločinaca, bosanskih
muslimana i kosovskih Albanaca, pre svega Ramuša Haradinaja, nevinim i
njihovog oslobađanja iako je njihova umešanost u ratne zločine protiv
srpskih civila nije izazivala sumnje. Ruska strana insistira da Međuinarodni
tribunal za bivšu Jugoslaviju završi rad do 2010. godine, kao što je to
predviđeno odgovarajućom rezolucijom SB UN. U Moskvi se nečuvena blaga
presuda, a zatim i proglašenje nevinim bosanskog muslimana Nasera Orića
optuženog za zločine protiv Srba za vreme rata u BiH 1992. – 1993. godine
smatra još jednim ubedljivim argumentom u prilog zatvaranju Tribunala.
U ruskom
spoljnopolitičkom resoru ukazano je da je hapšenje Karadžića od strane
vlasti Srbije isključivo unutrašnja stvar ove zemlje. Sa svoje strane,
domaći politikolog Vjačeslav Nikonov smatra da je hapšenje i izručenje
Radovana Karadžića Hagu, pre svega, politička stvar. To svedoči o spremnosti
vlade Srbije da tešnje sarađuje sa Zapadom u nadi da će ova republika biti
primljena u evropske strukture.
„Vlada
Borisa Tadića donela je političku odluku, pre svega, radi poboljšanja odnosa
zvaničnog Beograda sa zvaničnim Briselom, sa EU i NATO-om. To pokazuje da je
Tadić spreman da ode daleko u razvoju svojih odnosa sa Zapadom, i pored
nesumnjivog rizika da izazove unutarpolitičku krizu jer je očigledno da će
znatan deo političkih snaga Srbije, pa i znatan deo birača, bez ikakvog
entuzijazma reagovati na odluku o hapšenju Karadžića. Predvidljiv je i ishod
razmatranja slučaja u Haškom tribunalu. Karadžića može da čeka samo
doživotna kazna zatvora“ – smatra ruski politikolog.
Moskva je
sigurna u neophodnost predaje svih dosjea koji nisu stavljeni ad akta
istražnim i sudskih organima zemalja na tlu bivše Jugoslavije koji mogu sami
da ih razmotre i da izreku presude u pogledu ratnih zločina – piše u izjavi
MIP RF. Po mišljenju ambasadora Rusije u NATO-u Dmitrija Rogozina, nikakvi
međunarodni sudovi ne mogu da se mešaju u pitanje koje se tiče same BiH.
Štaviše, prema njegovim rečima, ukoliko se Karadžiću ipak bude sudilo u
Hagu, i ukoliko mu se izrekne doživotna kazna zatvora, zajedno sa njim ovu
kaznu treba da izdržavaju svi koji su donosili odluku o NATO-bombardovanju
Jugoslavije u kojem su poginule stotine ni krivih ni dužnih ljudi.
Uredništvo Srpske politike |
