Profesor
psihologije Dr.
Mila
Alečković
Nikolić
o hapšenju Radovana Karadžića
Francuska priča i Kafkin «K.»
Najzad su se kapitalisti dosetili kako se najbolje uspeva kada već sloge
nije bilo i (nema je) ni oko čega, uprkos ogromnim sredstvima, brojnim i
zamašnim potragama... Pa sami Srbi će to uvek mnogo bolje odraditi.
Kvislinzi to uvek rade bilje.
Retrospektiva
 Od
početka optužnice protiv Radovana Karadžića, prošle su tri godine. Svi
znaju da je Holbruk Karadžiću nešto krupno obećao, ali ne znaju tačno
šta. O tome su svi ćutali jer je za one koji su obećanje dali
kompromitujuće a drugi o tome znaju ili neznaju.
Francuski general Žan Hajnrih koji je u Bosni komandovao do decembra
1996. godine kaže da oni svi od reda znaju gde je Radovan K. Francuzi u
to vreme kontrolišu zonu Pala. Jedan drugi francuski funkcioner
izjavljuje da Žak Širak neće sukobe sa Srbima jer poseduje informaciju
da su Srbi dobro naoružani. Ne želi da francuski vojnici opet budu taoci
ili da budu ubijani u gudurama Balkana.
1997. Francuzi i Amerikanci dogovaraju se da Radovana K. zajednički
uhapse
manu
militari.
Specijalne snage iz Floride sleću na vojni aerodrom u Tuzli. Tajni kod
operacije glasi:
«Amber Star».
Par dana kasnije Pentagon saopštava da je francuski kapetan Erve
Gurmelon odao Srbima sve detalje plana napada i da je Vašington, pred
ovakvom izdajom vojnika koji je hteo da pribavi slavu samo za svoju
zemlju, morao da opozove operaciju. Vest se pronosi da Francuzi štite
Radovana K. i ne daju Amerikancima da ga uhapse. Ovo ponavlja i
tužiteljka Luiz Arbur. Tri godine kasnije kapetan Gurmelon je unapređen,
a Amerikanci se razilaze sa Francizima i od tada svako radi za sebe na
„poduhvatu“ hvatanja Kafkinog K.
Amerikanci zatim pronalaze Karadžićevog druga sa studija dr Dragana
Hajdukovića koji je postao estetski hirurg u Americi, pokušavajući da ga
vrbuju za svoju „humanu“ ali nemoguću misiju. Koriste i jednog tzv.
biznismena bliskog Radovanu, čija je kći u Parizu.
Poznati francuski general Filip Rondo, koji se proslavio hvatanjem
teroriste «Karlosa» zadužen je da nadgleda dalje pregovore i manevre.
Francuski ministar odbrane Alan Rišar daje mu sva ovlašćenja i u svemu
slobodne ruke. Rondo uzaludno pokušava da ponudi mnogo novca i da
obezbedi zaštitu za Radovanovu familiju.
U međuvremenu, sud u Hagu uspeva da kontaktira Karadžića, ali ne
pristaje da mu umanji optužnicu, onako kako Karadžić to traži.
Psihologija
nadmudrivanja
1998. američki izaslanik u Bosni, ohrabren svojom procenom psihologije
Kafkinog K. tvrdi da će on brzo biti uhvaćen i da će mu ubrzo biti
suđeno. Međutim, 10. aprila K. menja stav i poručuje Amerikancima da se
nikada neće predati.
Iste godine 1998. Kafkin K. definitivno nestaje. Zapad govori i piše da
ga štite srpske službe, tajna mreža zvana «Preventiva» i vojska
Republike Srpske. U međuvremenu, on stvara priče za decu, pozorišnu
predstavu i roman.
Zapadna štampa tvrdi i piše da ga prate i čuvaju brojni prijatelji od
kojih se većina nalazi u Parizu, među samim Francuzima.
Francuzi i Amerikanci (podrazumeva se, zajedno sa Perfidnim Albionom) u
stalnoj su kompeticiji. Karla del Ponte ih moli da se udruže i ponovo
rade zajedno. Zajednički uspevaju jedino da naprave mrežu čiji je
skriveni kod: «Fervant Archer», sa sedištem u Frankfurtu, ali
ništa drugo ne funkcioniše saborno kod vulgarnih zapadnih hrišćana, zbog
velike borbe i kompeticije za zemaljskim uspehom „svemoćnih“ svetovnih
službi.
Krajem leta 2000. Amerikanci u akciju opet ulaze sami ne verujući
Francuzima, i to u zoni koju kontrolišu Francuzi. Klinton hoće trofej.
Ali, Francuzi to otkrivaju i u zdravoj kapitalističkoj kompeticiji, u
inat nameravaju da spreče Amerikance, praveći plan kako da dojave
Kafkinom liku K. da se spasava dok
Navy
Seals
kreće u napad. Francuzi opet, ovog puta iz čiste sujete, da «slava» ne
pripadne američkim službama, spasavaju Radovana.
2001. francuski DŽSE sam preuzima «ozbiljnije» operacije hapšenja.
Radovan ide da sretne svoju ženu u malom selu pored Foče na crnogorskoj
granici. Francuzi su ubeđeni da su «kupili» Radovanovu telesnu gardu,
ključna dva čoveka su sa njima na vezi (jer to tako obično uspeva u
drugim zemljama). Ovoga puta će nadigrati Amerikance i uhapsiti slavnog
vođu Srba. Trofej pripada njima! Ali, sve propada, još jedna loša
psihološka procena. Dva momka iz obezbeđenja ipak pucaju, ima i
ranjenih, a Kafkin K. opet nestaje.
28. februara 2002. Amerikanci ponovo neumorno kreću sami bez Francuza
put Čelebića. Tu je, imaju potpuno pouzdane informacije. Sada će oni
sigurno nadigrati Francuze! Njima pripada trofej, a ne Francuzima! Žuri
im se i zato jer su u Avganistanu promašili Bin Ladena.
Rezultat takmičenja: još gori, enciklopedijski neuspeh.
Obavještajni planovi SFOR-a za
hapšenje Radovana
Karadžića pretpostavljali su da će se najtraženiji
„ratni
zločinac“
pojaviti na području Foče i sela Čelebić
|
10 dana kasnije novi pokušaj kompetitivnih grupa. Amerikanci i Francuzi
opet su zajedno, muka ih je naterala, ali sada kreću u napad na obojicu,
i Radovana i Mladića. Kad se kapitalisti udruže, akcija uspeva, uspeh je
zagarantovan.
Ipak, ne vredi, opet promašaj! Ni Radovana, ni Mladića nema na mestu
koje su «obeležili» dugotrajnim radom i skupljanjem brojnih «tajnih
podataka».
Početkom 2004. iznova neumoran udruženi pokušaj NATO da se uhapsi vođa
bosanskih Srba.
I opet, tri puta ništa.
U februaru iste godine pukovnik žandarmerije Rejmond Karter telefonira
SFOR-u u Bosni, i uz pomoć informacija izvesnog M. Alibabića, bivšeg
funkcionera jugoslovenskih službi, tvrdi da sigurno zna gde treba
hvatati psihijatra. Međutim, drugi deo bivših obaveštajnih drugova
Alibabića je protiv njega, odnosno na drugoj zaraćenoj strani, i
operacija u selu Zaovine, zbog ljudskog faktora, ponovo trijumfalno
propada.
April 2004. SFOR saznaje da će Kafkin K. Biti u kući popa sa Pala. 200
udruženih specijalaca zapadnog rimskog carstva razbijaju vrata srpskog
sveštenika, pucaju i razbijaju sve po kući. Pop i sin su povređeni, a od
Kafkinog K. opet nigde ni traga. Čitava Republika Srpska je te večeri na
ulicama, narod viče: «US, idi kući!»
Udruženi tragaoci pitaju se: Ko je i ovog puta dao lažnu informaciju?
Budući da se dvoje (Amerikanci i Francuzi) nikako nisu dogovorili kako
da im zajednička akcija (koja veoma mnogo košta) uspe, kriv je, naravno,
neko treći. Novine u Evropi pišu:Rusi i Srbi infiltrirani u zapadne
službe od početka onemogućavaju hapšenje! Zbog njih begunac do sada nije
uhvaćen !
Krajem 2004. NATO napušta Bosnu. Evropske snage više ništa neće da
rizikuju, ićiće samo na varijantu da se potpuno «osuši bazen ribici».
Njihova strategija uspeha sada je sledeća: zamrzavati račune u banci i
kupovati ljude oko begunca. Drugo ništa ne mogu u tom balkanskom tamnom
vilajetu, neće više ni da pokušavaju, posle toliko neuspeha u
dogovorima, međusobnih izdajstava i slepih pucnjeva... To što će u toj
strategiji „sušenja bazena“ mnogi nevini nastradati, pa koga to još na
zapadu brine.
Najzad su se kapitalisti dosetili kako se najbolje uspeva kada već sloge
nije bilo i (nema je) ni oko čega, uprkos ogromnim sredstvima... Pa sami
Srbi će to uvek mnogo bolje odraditi. Kvislinzi to uvek rade bilje.
Jer, borba za trofej u Kafkinom zamku uspeha, oportunizma, profita i
osvete, bila je toliko jaka, da je olovnim rimskim vojnicima potpuno
oduzela moć tokom više od jedne decenije ...
Dr. Mila Alečković
|
