|
Priprema se velika
smena na svetskom monetarnom tžištu gde brazilski Real, ruska Rublja,
indijska Rupija i kineski Juan zamenjuju Dolar i Evro
Zlatna Rublja
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev
je prošlog meseca u svom obraćanju Federalnom saboru informisao je o
planovima prelaska na rubaljske obračune prilikom izvoznih isporuka ruske
robe. Pre svega reč je o gasu, nafti i metalima precizirao je predsendik.
 Ideje
korišćenja rublje u ruskoj spoljnoj trgovini izražavaju se već tokom
poslednjih nekoliko godina. O tome u čemu je smisao prelaska na rublje
prilikom trgovine ruskom robom govori glavni analitičar moskovskog odeljenja
Dojče banke Jaroslav Lisovolik: „Ovakva mera bi doprinela rastu uloge rublje
u međunarodnom obračunavanju, i uloge rublje kao rezervne valute tokom
nekoliko narednih godina u svetskoj privredi. To bi sa svoje strane mogao da
bude jedan od koraka na stvaranju međunarodnog finansijskog centra u
Rusiji“.
Obračun u rubljama za naftu i gas
Postsovjetksi prostor predstavlja prirodnu zonu za korišćenje ruske rublje.
U praksi ona se već koristi kao glavna ili rezervna valuta uporedo sa
dolarom i evrom među stanovnicima većine zemalja ZND. Na makro ekonomskom
nivou već sada prilikom izvoza ruske električne energije u Kazahstan ili
Belorusiju obračuni se vrše samo u rubljama, prilikom izvoza u Ukrajinu u
rubljama u visini do 50%. Usaglašeno je da se isporuke gasa Belorusiji
plaćaju samo u rubljama a vode se pregovori i sa nekim drugim zemljama i van
ZND-a. Sirovinska berza koja je formirana u Peterburgu od ove godine trguje
naftnim i gasnim ugovorima u rubljama. Za sada sobzirom da se radi o samom
početku rada berze promet je skroman, ali za prve mesece se nije ni moglo
očekivati mnogo. Tržište treba da se navikne na novu trgovinsku platformu i
mi smo početnim rezultatima sasvim zadovoljni.
Osim
korišćenja rublje u direktnim obračunima, Dmitrij Medvedev je pomenuo
neophodnost emisije hartija od vrednosti nominovanih u rubljama i
razmeštenih na ruskim berzama. Upravo u ovakvim hartijama većina zemalja
čuva svoje dolarske rezerve. Proširivanje rubaljske trgovine ruskom robom
stvoriće potražnju za rubaljskim i ruskim hartijama od vrednosti. Konačni
cilj svega toga je da se u Moskvi formira međunarodni finansijski centar sa
berzom na kojoj se ne bi trgovalo samo ruskim, već i stranim akcijama i
hartijama od vrednosti, fjučersima za isporuku nafte, gasa, metala i ostalih
roba. Takav centar bi doprinosio jačanju ruske valute, zahvaljujući aktivnom
obrtu kapitala, on bi postao važna komponenta nove ruske ekonomije.
U pravcu ovih tendencija Savet za finansijska tržišta pri predsedniku Rusije
odobrio je koncepciju formiranja “Međunarodnog finansijskog centra” u Moskvi
za koji trba već do kraja o. g. da se usvoji odgovarajući paket zakona. To
znači da će se u Moskvi već prvim danima nove godine pojaviti isti takav
centar za berzansku trgovinu i finansije kao što je, na primer, u Hongkongu
ili Frankfurtu na Majni. U njemu će biti omogućen pristup ne samo ruskim,
već i stranim aktivama, akcijama i hartijama od vrednosti, ugovorima o
isporukama ruske nafte, gasa, metala, a kasnije i ostalih roba. Dotična
ideja se nije pojavila koliko juče, a svetska finansijska kriza je samo
podstakla Rusiju na intenzivniji rad u tome pravcu.
Prema prognozama Ministarstva finansija, ruski finansijski centar treba da
postane punu konkurentan do 2010. – 2012- godine. U međuvremenu, Rusija
treba da se nađe među 10 vodećih država sveta u trgovinskom prometu na
berzama i u obimu razmeštenih akcija i obveznica. Međunarodni finansijski
centar u Moskvi će omogućiti pojavu gravitacione finansijske sile na
postsovjetskom prostoru koje nije bilo od raspada SSSR-a. Najzad, sve veći
značaj nacionalnih valuta, među kojima i rublje, treba da poveća stabilnost
svetskog finansijskog sistema.
Pojavom ovakvog centar u Moskvi, neophodno je povećati ulogu rublje u
međunarodnim finansijskim operacijama. Mere za to već se preduzimaju. Gotovo
je potpuno završeno učešće rublje u obračunima između zemalja ZND-a, a
aktivno se pregovara sa predstavnicima Kine i Indije da rublja u trgovini sa
tim zemljama zameni dolar i evro. U perspektivi ruska valuta može postati
rezervna regionalna valuta – smatra glavni analitičar moskovskog odeljenja
Dojče banke Jaroslav Lisovolik.
„Kada je reč o zemljama koje će biti spremne da pristanu na korišćenje
rublje u obračunima sa Rusijom, kao i na čuvanje jednog dela svojih deviznih
rezervi u rubljama, naravno da su to u prvom redu zemlje ZND-a kao i niz
zemalja Centralne Azije. Siguran sam da će buduća uloga rublje rasti i u
obračunima sa drugim zemljama članicama EU sobzirom na veliku energetsku
zavisnost od Rusije“. Rublja konstantno jača u odnosu na dolar i evro zbog
velikog suficita Rusije u spoljnotrgovinskom poslovanju i te devizne rezerve
će ove godine premašiti 700 milijardi $. To je impozantan suficit koji
Rublji daje snagu i koja će po svim predviđanjima biti u stalnom rastu
vrednosti u odnosu na dolar i evro naročito u ovom periodu finansijske krize
koja je zahvatila Ameriku i zemlje EU
 U
periodu svetske finansijske krize epicentar ekonomskog rasta premestio se u
pravcu Rusije, Kine, Indije, Brazila, odnosno BRIK-zemalja, i njihov uticaj
u svetu će rasti - smatraju eksperti, učesnici video-mosta Moskva-Delhi.
BRIK zauzima jednu četvrtinu svetske teritorije i u njemu živi 40 odsto
stanovnika planete. Naravno da će uloga ove 4 zemlje u međunarodnim
poslovima samo rasti. Njihova saradnja je već postala značajan faktor
međunarodne diplomatije.
U današnjim uslovima ekonomske nestabilnosti treba razmisliti o formiranju
zajednice zemalja koja bi bila barem autonomna u pogledu osnovnih centara
sile – smatraju ruski eksperti. Rusija bi, na primer, mogla potpuno preći na
obračune u rubljama sa ostalim članicama BRIK-a – kaže profesor katedre za
svetsku politiku na Državnom univerzitetu Visoke ekonomske škole Maksim
Braterski. Ova ideja je sada posebno aktuelna s obzirom na velika kolebanja
kursa dolara i evra i može rešiti zadatak zajedničkog delovanja BRIK-zemalja
u uslovima svetske finansijske krize – smatra ovaj ekspert. Rusija i Kina su
se već dogovorile u oktobru, na nivou predsednika vlada dve zemlje, o
celishodnosti prelaska na trgovinu za rublje i juane.
U Sao Paolu će se globalnije pretresati inicijative zemalja BRIK-a i
definitvno dogovoriti o načinu međusobne trgovine. Po mom mišljenju, država
se nesumnjivo vraća u ekonomiju, pa će se izrađivati nova međunarodna
pravila vezana za transparentnost i pristupačnost tržišta. Na ovom samitu
zemalja BRIK-a (Brazila, Rusije Indije i Kine) očekujemo interesantne
predloge kako nabrže i najlakše realizovati sve ove zamisli. Rusija je to
već najavila kada je kroz izjavu predsednika Medvedeva izrazila spremnost da
postane regionalni finansijski centar i da jedan deo svojih obračuna u
spoljnoj trgovini vrši u rubljama. Valute BRIK-a – brazilski real, ruska
rublja, indijska rupija i kineski juan imaju dobre perspektive da u
međunarodnoj trgovini zamene dolar i evro, ukazao je vodeći naučni saradnik
Instituta Ruske akademije nauka za Daleki istok Sergej Ujanajev. Značajnu
snagu ovim valutama daje obim zlatnih i deviznih rezervi što im ujedno
omogućuje da se o njima govori kao o stabilnim valutama, posebno u ovim
uslovima finansijske krize i nestabilnosti, naglasio je on.
Na primer, po obimu zlatnih i deviznih rezervi Kina zauzima prvo mesto u
svetu, potisnuvši po ovom pokazatelju Japan na 2. poziciju. Što se tiče
Rusije i Indije, poslednjih godina obimi njihovih zlatnih i deviznih rezervi
stabilno i brzo su rasli, što će omogućiti zemljama da lakše amortizuju
udare svetske ekonomske krize. Prema prognozama međunarodnih analitičara,
BRIK-zemlje će u pogledu svoje ekonomske moći do 2032. ostaviti iza sebe
današnju finansijsku Grupu 7 – SAD, Japan, Nemačku, Veliku Britaniju,
Francusku, Italiju i Kanadu.
Srpska politika
|
