Интервју:
Историчар Јован Пејин упозорава - Јаша Томић ујединитељ Срба у Војводини
смишљено на мети
разбијача Српства
Злоупотреба историје Војводине
Цитати из „Јеврејског питања“ Јаше Томића је фрапантна злоупотреба
историје и груба манипулација како би се упозорење упућено Србима 1884.
на притисак мађаризације уклопило у сасвим нов контекст данашњице. Њиме
се прозивају Срби као народ са којим не могу националне мањине и
Европљани да живе, па према њима треба применити дисциплинске мере
туторства - истиче Јован Пејин
 Треба
познавати друштвену историју земаља које чине савремену Војводину у
време од Нагодбе Беча и Будимпеште 1867. године до распада Монархије и
Угарске, па тек онда говорити
o
наводном антисемитизму Јаше Томића. Дијалог није
једноставан у халабуци коју су дигли политичари и људи малог угледа,
знања и утицаја, оптужујући Јашу Томића да је антисемита. Ова нова
исконструисана хајка на Јашу изазвала је шок у Војводини и подсетила на
борбу против великомађарства а која је тесно везана са текстовима Јаше
Томића. Они који бар мало познају историју Срба у Војводини добро знају
да је он текстове о Мађарима „израелске вере“ писао са циљем одбране
Срба од ширења антисрпске мржње!
Питање је занимљиво пошто су се у расправу уплели они који се не баве
друштвеном историјом савремене Војводине. Њихово мишљење о
„антисемитизму“ Јаше Томића није мишљење већ став! Они не помињу
чињенице, нити их занима историјски контекст тога времена већ им изгледа
једино смета Јаша Томић као борац за опстанка Срба - каже историчар
Јован Пејин,
стручни саветник Историјског архива Србије одговарајући на питање коме
је и зашто стало да Јаша Томић буде етикетиран као антисемита.
·
Господине Пејин објашњавате да историчар мора да говори само истину,
водећи рачуна о времену у којима се нешто догађало. Приказ мора бити
крајње моралан јер је историја, између осталог, огледало моралног
понашања!
- Мишљење које је дала др Сузана Рајић је избалансирано, без упуштања у
расправу о брошури „Јеврејско питање“, књижевној и политичкој делатности
Јаше Томића. Овај став је разумљив будући да се брошура не бави
друштвеном историјом Срба у данашњој Војводини. Други саговорници су
више него неозбиљни. Без потребног знања о мржњи која је владала у
тадашњој Угарској од стране Мађара, Немаца, а посебно Мађарима
„израелске вере“, њиховом охолом односу према Србима, чак
ниподаштвајућем не може да се говори о спорном цитату из брошуре
„Јеврејско питање“ Јаше Томића. Зато немам намеру да коментаришем
закључак социјалног психолога из Београда Јована Бајфорда о утицају овог
или оног антисемите на Јашу Томића. Очигледно се ради о непознавању
угарског друштва, политичког рада Јаше Томића, друштвеног и привредног
миљеа Угарске после 1867. до 1918. године. Једном реченицом рекао бих да
све што су тада Срби чинили било је у контексту одбране и голог
опстанка.
·
Да
подсетимо, ради се о времену жестоке мађаризације немађара – онда, када
су од стране самих угарских власти насилно мењана имена Срба, лична и
породична, а уједно мењани су топоними и хидроними…
- Да, то је јако тешко време за Србе. Интензивно се развија железнички
саобраћај, млинска индустрија, али уништава занатство у Угарској. У то
време оснивају се, мали новчани заводи и штедионице на одређени рок које
зеленашки оперишу. Паралелно са овим развојем врши се колонизација
Мађара у крајеве где их никада није било а са њима и Мађара „израелске
вере“ који располажу новчаним капиталом, предузимају јавне радове, воде
трговине и зеленаштво. Зеленашење погађа сељаке и занатлије који убрзано
остају без имовине и посла, селе се у градове а затим преко Хамбурга,
Бремена, Трста и Ђенове у прекоморске земље. Јавио се отпор према
новодошлим мађарским колонистима „израелске вере“ који су носиоци
зеленашења, а затим пошто је спровођена репресивна мађаризација, такође
и противу мађаризације. У тако тешким историјским околностима по Србе
настала је и брошура Јаше Томића „Јеврејско питање”, као неко упутство
Србима како би се сачували.
·
Значи
у таквим историјским околностима је настала брошура „Јеврејско питање”?
-
Срби пружају тада отпор мађаризацији и живе окружени мржњом од стране
Мађара, Немаца али и других
колонизованих. Посебно се колонизовани Мађари и Мађари „израелске вере“
у жупанијама Јужне Угарске, данашње Војводине и Барање, жестоко
обрушавају на Србе за време српско-турских ратова 1876-1877., што је
додатно оптеретило међунационалне односе све до пропасти Монархије. У
таквој социјално тешкој и антисрпској атмосфери настала је и брошура
„Јеврејско питање“ као одбрана од антисрпске мржње. Ако направимо
аналогију предоченом, да ли Новосађани и Чика Јову Змаја када се окупе
око његовог споменика, сада треба да прогласе за антисемиту због његових
афоризма које је писао. Један од њих је: „Браћи Мађарима, Немцима и
Израељима, да вам бог да исто оно што нама желите!“. Афоризам је
плод времена, политичке атмосфере и одбране од мађаризације али и
економског упропашћавања у којем су посебно били активни Мађари
„израелске вере“. Какве везе речено има са антисемитизмом? Да се уклони
споменик Јаши Томићу, Срби у Војводини постали би политички и историјски
инвалиди. Лишили би се оног што им је најдрагоценије, симбола
националног и државног јединства са Србијом. Све ово је за др Ранка
Кончара изгледа неважно!
·
Ви на
брошуру „Јеврејско питање” гледате више из економске призме него
националне?
Па ако ту брошуру пажљиво прочитате лако ће те схвати да Јаша Томић пише
о организованом осиромашењу Срба од стране Мађара „израелске вере“ што
је превасходно питање економије ако користимо данашње термине. у
жупанијама Јужне Угарске масовно су се насељавали колонисти Мађари
„израелске вере“ који у то време оснивају мале новчане заводе и
штедионице бавећи се зеленашењем. Невешти Срби у тим пословима
позајмљују новац уз велике камате и због немогућности да те позајмице
врате губе своја имања и куће. Многи коју су у тим штедионицама штедели,
остају без свог новца јер оне спекулативно пропадају. Поред тога Мађара
„израелске вере“ бавили су се трговином, али и откупом пољопривредних
производа диктирајући цене, а догађало се да те откупљене производе
никада и не плате јер су наводно пропали. Све те махинације чињене су уз
прећутну сагласност власти Угарске што је Србе економски слабило и
уништавало. Многи су тако уништени продавали остатак имовине и одлазили
у прекоморске, а то је у крајњем и био циљ свих тих притисака на Србе.
·
Које
је то Србе увредио споменик Јаши Томићу, поред неких припадника
јеврејске заједнице?
- Ово је кључ целе афере око споменика. Мађари као национална мањина,
њихови партијски вођи не могу да поставе питање ревизије Тријанонског
мировног уговора али покушавају да уклоне симбола српске државности и
јединства. Сматрају да то за њих могу да учине Мађари „израелске вере“
односно Јевреји како се представљају. Они су то покушали пре две године,
покушавају и сада. Сматрају да свако ко брани дело Јаше Томића може да
падне под удар оптужбе да је антисемита и тиме ће му бити везане руке
док ће тужиоцима подршку обезбедити војвођански аутономаши и
сепаратисти. Подле намере је најбоље остваривати преко Срба
гласноговорника па у ту сврху ангажовањем принципијелне марксисте попут
др Ранка Кончара, који традицијом није везан за Војводину, за борбу Срба
Баната, Бачке, Барање и Срема за ослобођење и уједињење са Србијом.
Везан је за НОБ негде другде, за сумњиву епоху Брозове диктатуре коју
покушава да продужи рушењем споменика Јаши Томићу. Срби Банаћани,
Бачвани и Сремци али и, имају историјску свест о Војводини. Ранко Кончар
бахато вређа Србе Банаћане, Бачване Сремце и Барањце речима: …Није
споменик Јаши Томићу увредио само припаднике јеврејске заједнице, него и
многобројне Србе…“, а затим проглашава Јашу Томића за контраверзну
личност! То је та комунистичка искључивост у којој се не износи
мишљење, већ став.
·
Пре
две године представници јеврејске општине у Новом Саду успротивили су се
откривању споменика Јаши Томићу ујединитељу Баната, Бачке, Барање и
Срема са Србијом!
- Тачно. И све је то урађено без било каве анализе књижевно-политичких
радова Јаше Томића. Покренули су питање антисемитизма прикривајући тиме
великомађарство па се склонили – нека се разгневљени Срби сада међусобно
свађају и о томе расправљају колико хоће! Подметнули су кукавичије јаје
из којег се излегло пиле и обновљено осећање угрожености од
великомађартва! Наведени цитати из брошуре „Јеврејско питање“ је фина
превара како би се упозорење упућено још 1884. године српским читаоцима
на притисак мађаризације и економски опстанак, уклопило у сасвим нов
контекст садашњости. Њиме се, сада прозивају Срби као народ с којим ето
не могу националне мањине и Европљани да живе, па је потреба да се према
њима примене „дисциплинске мере”. Јаши Томићу се качи оно што је било
опште уврежено мишљење од Беча, Будимпеште, Прага и других
културно-политичких центара Монархије и ствара се нова порука његовог
текста. Не на основи времена и политичких збивања каква су била 1884., у
време антисрпске кампање у Угарској вођене из Будимпеште, него после
нацистичког холокауста. Подвала је у томе што се холокауст догодио
готово шездесет година касније од времена када је Јаша Томић писао
брошуру „Јеврејско питање“ али то нико не помиње, рачунајући управо на
то да када год се помене антисемитизам људи то аутоматски везују за
период холокауста и нацизма. Тако да није реткост да се Јаши Томићу
поред антисемитизма одмах окачи и етикета фашисте, па ће мање
информисани народ то лакше прогутати.
·
Па
сматрате ли да таква очигледна превара уопште може да опстане?
Па
ето опстаје захваљујући неким људима и медијима који им дају простор за
такве манипулације. Не могу Александар Лебл или др Ранко Кончар и други
да буду оптужени за превару. Они цитирају оно што је Јаша Томић написао.
Александар Лебл може као Мађар „израелске вере“ да наступи у недељнику
НИН као Јеврејин, пa
да
изван контекста времена Јашу Томића сматра антисемитом. Исто то чини и
др Ранко Кончар који је додао да је Јаша Томић опасан по Србе без обзира
на његову историјску улогу у процесу ослобођења и уједињења српског
народа и територије Баната, Бачке, Барање и Срема са Србијом 1918.
године. Претходно су се јавили Студио Б 92, радио Слободна Европа и
стално понављају неколико реченица из брошуре „Јеврејско питање“
пројектујући крај 19. у почетак 21. века. Цитат којим се доказује да
је Јаша Томић антисемита је тако изабран да неупућени читалац стекне
утисак да је Јаша Томић страшни антисемита а поред тога и убица. Зато не
заслужује споменик од српског народа а када је већ подигнут треба га
склонити из центра Новог Сада да би Ефраим Зуроф могао да дође и прими
повељу почасног грађанина. На другој страни, читаоци а ни Ефраим Зуроф
не смеју да знају да је Јашу Томића бранио адвокат Владислав Зомбори,
Мађар „израелске вере“ и да је првостепену пресуду због убиства Мише
Димитријевића са доживотне робије свео на законске оквире од 6 година
робије. Правник из Будимпеште, др Самуел Блајер, такође Мађар „израелске
вере“ у својој брошури о Јаши Томићу сматрао га је за присталицу
Аристотелове и Демокритове школе а посебан утицај је претрпео од
Достојевског и Золе. Борби против доминације јеврејског капитала,
„антисемитизам“ Јаше Томића протумачен је класним мотивима и од
комунистичке и од социјалистичке пропаганде.
·
Мало
пре сте поменули дисциплинске мере које према Србима треба предузети.
Шта се под тим подразумева?
- Дисциплинске мере у данашњем свету значе да Срби морају добити
неког тутора који би их дисциплиновао, јер су реметилачки фактор чим
ниским не могу да живе заједно. У тој улози тутора виде себе и Мађари
којима би ту улогу што се тиче Војводине поверио неко јачи. Немачка на
пример, па би се полако прешло на довршавање посла прекинуте
мађаризације, а у неком повољном тренутку можда би данашња српска
Војводина могла бити и део Јужне Мађарске. Немојте мислити да Немачкој
не би одговарало обнављање неке нове Аустро-Угарске или макар стварање
још једне мале нејаке државице којом би се лако манипулисало.
Дисциплинске мере могла би да у облику неког новог Еулекса уведе и
Европска Унија јер Срби су антисемите, угрожавају националне, и они
такви не могу у Европу, па морају добити и неког тутора.
·
Како
је на све ово што сте изнели реаговало покрајинско руководство Војводине
или се можда чека да републичко руководство о свему овоме нешто каже?
Аутономашима и сепаратистима у Војводини оваква ситуација одговара и
мислим да они на плану сузбијања кампање за уклањање споменика Јаши
Томићу неће учинити ништа. Њима је важно додворити се Зурофу, а споменик
Србину који је цео свој живот посветио уједињењу Срба може и на
ђубриште. У овој поплави дезинформација и пропаганде незнам колико ће до
свести грађана Војводине допрети значај и улога Јаше Томића, или ће им
се у главама вртети истргнут и наметан његов наводни антисемитизам. То
је важније од свих политичких ставова и изречених речи. Јер свест
грађана о стварној улози Јаше Томића лако ће променити и политичке ставе
али и премости несугласице из брошуре „Јеврејско питање”, писане у
сасвим другом времену и околностима од ових данашњих.
Биљана Живковић
|
