|
Кад улично пискарало
дозволи себи да и без пресуда, оцењује ко је злочинац а ко не, па још и
Савез писаца Русије назове „извесним“ онда је то урођени или због долара
напасно стечен поремећај који се само у Лази лазаревићу можда може лечити.
За шаку долара НВО
пискарала
Савез писаца Русије наградио је
у понедељак „за храброст и верност” Радована
Караџића и генерала Ратка Младића високом наградом
„Имперскаја култура” у номинацији
„Славјанскоје братство” (словенско братство). Та награда се
традиционално додељује на православни празник Богојављење. У препуној
дворани Савеза писаца Русије, председник те организације Валериј Ганицев
уручио је награду брату Радована Караџића Луки и замолио га да пренесе
поздраве „великом српском родољубу и песнику” – пише Б. Влаховић, “Вечерње
новости”
Са намером да
вас изнервирам и покажем, до којих ниских грана је пало „слободно и
демократско“ новинарство Србије, ако се то уопште новинарством може назвати,
прилажем цео текст са сајта „Е-новине“ које наводно извештавају о додели
награде Радовану Караџићу и генералу Ратку Младићу. О тексту и аутору ове
најблаже речено пашквиле Томислава Марковића (не могу да напишем
господину) даћу свој коментар на крају. Текст је иначе под насловом „ИЗ
РУСИЈЕ С ЉУБАВЉУ“ и можете га и лично наћи на линку
хттп://www.е-новине.цом/ср/србија/цланак.пхп?ид=21579. О квалитету
текста, тачности за шта је награда уопште додељена, острашћености чак и
нескривеној мржњи, приземности аутора, као и избору фотографија за чланак
просудите сами. Да не бих наводио и понављао те „генијалне“ мисли обележићу
их црвени словима и то ће бити моја једина измена у оригиналу те сајт
поставке.
Караџић и Младић
добитници књижевне награде
ИЗ РУСИЈЕ С ЉУБАВЉУ
Објављено:
Чет, 22. 01. 2009. 13:17
Руска награда
убицама традиционално је додељена на православни празник Богојављење. У
препуној дворани Савеза писаца Русије, председник Савеза писаца Русије
Валериј Ганичев уручио је награду брату Радована Караџића, Луки, и замолио
га да пренесе поздраве „великом српском родољубу и песнику”
|

Оправдано одсутни: Радован Караџић и Ратко Младић, лауреати
ФОТО: ФоНет/АП |
Пише:
Томислав Марковић
Извесни Савез писаца Русије, као и обично, ни ове године није имао никакву
православну дилему коме да додели своју престижну награду
„Имперскаја
култура” у номинацији „Славјанскоје братство”. Традиционално опредељен да
лауреате тражи искључиво међу ратним злочинцима и масовним убицама, жири је
имао лак посао – књижевне награде „за храброст и
верност“ отишле су у праве руке: Радовану Караџићу и Ратку Младићу.
Одлука Савеза писаца Русије ипак нас помало збуњује: док је монструозни
Караџић још нешто и писао, Младићево дело још нико до сада није третирао као
„књижевност“, сем ако овај термин не подразумева бомбардовање, гранатирање,
масовно стрељање, систематско уништавање грађана неподобних националности и
сличне литерарне уратке. Ко зна: можда Младић, у паузи плетења вунених
чарапа, тајно пише транссимболистичку поезију или, инспирисан гасном кризом,
пише роман Јужног тока свести? Никад се не зна, дешава се да униформа у себи
открије писца тек у позним годинама, кад има времена на претек, док
пензионерски дани мирно теку.
Руска награда
убицама традиционално је додељена на православни празник Богојављење. У
препуној дворани Савеза писаца Русије, председник Савеза писаца Русије
Валериј Ганичев уручио је награду брату Радована Караџића, Луки, и замолио
га да пренесе поздраве „великом српском родољубу и песнику”.
|
Мира
Марковић, руски класик
„Једне вечери зове ме супруга и каже: 'Примају једну твоју
колегиницу из Србије у Савез писаца Русије.' Питам како се зове,
али она не може да се сети. Лицитирам имена многих српских
песникиња и књижевница, али ми не пада на памет име госпође
Марковић. Морам да признам да, сем неколико новинских чланака,
нисам прочитао ниједну њену књигу. Али то и она може да каже за
мене. Не знам на основу којих критеријума је примљена. Морамо
веровати онима који су мене и њу примили јер смо ми једини
српски писци у Савезу писаца Русије.” (Зоран Костић, песник из
Републике Српске, у интервјуу за Глас недеље) |
Ганичев је богонадахнутим говором објаснио
„да је ове године награда додељена српским лидерима
који су се борили да сачувају свој народ и земљу својих предака”.
Ганичев је казао „да је Запад показао своје лицемерје и необјективност
оптужујући Србе само зато што су бранили своју домовину, коју је Запад хтео
да разбије”. И овога пута руски писци су нагласили „да је Хашки суд
необјективан и да је инструмент у рукама моћних западних земаља”.
Лука Караџић
је захвалио у име оправдано одсутног брата и рекао да је награда додељена у
важном тренутку: „Подршка руских писаца ће за Радована бити подстрек и
охрабрење да издржи у одбрани на суђењу пред Хашким трибуналом“.
|

Изасланик: Кад нема Радована, добар је и Лука
Фото: Драган Кујунџић |
Награду
Савеза писаца Русије раније су добили Слободан Милошевић, Војислав Шешељ и
Драгош Калајић. Шешељ је 2007. добио награду која носи име православног
филозофа Едуарда Волођина, која се додељује руским и страним песницима,
историчарима, књижевницима и културним и јавним
радницима. „Награда је додељена човеку посвећеном националном духу и
непоколебљивој вољи”, рекао је тада неизбежни Ганичев.
Он је
Јадранки Шешељ, војводиној супрузи, уручио ленту,
диплому за словенско братство и сат „који откуцава време до његове
слободе” (сат је у међувремену стао). У наставку заноса, Ганичев је додао да
је „Шешељ желео да уједини Србе, што се господарима света није допало”, а
узвратила му је Јадранка изјавом да њеног мужа „води идеја свих родољуба и
слободоумних људи” и да „словенски дух мора победити јер је дух човечности и
праведности”.
У име СРС на
награди је захвалила функционерка странке Гордана Поп-Лазић, која је
изразила наду да ће Русија у перспективи одлучити да постави пред Генералну
скупштину УН захтев за преиспитивање легитимности рада Трибунала.
Имајући у
виду високе литерарне критеријуме Савеза писаца
Русије (лауреат мора бити ратни злочинац у затвору или у бекству, или
макар ратни хушкач; иза себе мора да има крвави књижевни рад; неопходно је
да обожава мајку Русију и посебно њену словенску душу), лако је предвидети
ко ће после Калајића, Милошевића, Шешеља, Караџића и Младића постати
добитник.
Нека се
спреми Горан Хаџић!
Коментар
Сам наднаслов
„Караџић и Младић добитници књижевне награде“ су чиста глупост и потпуна
дезинформација јер су награде овој двојици српских патриота руски књижевници
доделили „за храброст и верност“ - како нешто ниже у тексту и пише.
Да аутор овог текста има бар мало знања или бар способности за логичко
размишљање могао је лако схватити да „Имперскаја култура” у
номинацији „Славјанскоје братство” није награда за књижевност. Али да
би „малом пискаралу“ ствар била јаснија навешћу да „Савез писаца Русије“
додељује различите награде и историчарима, као и културним и јавним
радницима у областима њиховог деловања, па је зато Караџићу и Младићу
додељена за „за храброст и верност“ – а не за њихов књижевни опус. Па стога
је и Шешељ 2007 године добио награду Савеза писаца Русије која носи име
филозофа Едуарда Волођина, а не Лава Толстоја.
Што се тиче
вашег Антрфилеа „Мира Марковић, руски класик“
он је исто толико тачан и тенденциозан као и наднаслов „Караџић и
Младић добитници књижевне награде“. Госпођа Марковић није добила награду за
своје књижевно дело, као што је то добио Драгош Калајић, већ као истакнути
јавни радник - којој је Русија дала и своје држављанство. Ако донекле могу
да разумем мржњу према госпођи Марковић и господина Шешеља, не видим разлог
мржње према Драгошу Калаићу, српском сликару, новинару и писцу. Или је вама
све што је српско мрско. Калајић је студирао лепу уметност у Риму а своје
слике излагао у Бриселу, Риму, Милану и Београду, не и у Русији. Могуће да
вама и вашим НВО спонзорима сметају романи Драгоша Калајића, који морам
признати одишу патриотизмом а имају и неугодне наслове попут: „Мапа
(анти)утопије“, „Смак света“, „Америчко зло“, „Издана Европа“ и
„Русија устаје“. Мржња је пошаст, па пошто се људи од животиња разликују
само по свести, покушајте да ту своју мржњу бар контролишете.
„Велико
и познато књижевни перо“ Томислав Марковић даје себи за право да „Савез
писаца Русије“ назове извесним. Да савез књижевника земље која је
дала Пушкина, Толстоја, Јесењина…. и још десетине највећих писаца Света
својим уличарским речником своди на извесне тј. неважне. Питам се само која
је то људска гњида која тако нешто може да напише, чак и када му мржња или
долари потпуно помуте разум. Погледајте само на фотографији како тај
„Извесни Савез писаца Русије“ додељује те награде, уз присуство
Патријарха Московског и целе Русије Алексеја другог, пред којим
ауторитетима, у ком амбијенту се те награде додељују, па размислите ако
можете, ко је ти „извесни“. Патријарх са извеснима нити седи нити
општи.
Чак иако вас плаћа НВО „Центар за мир и развој демократије“ – раније „Центар
за антиратну акцију (ЦАА)“ – Весне Пешић, треба имати мало домаћег
васпитања, ако већ немате респекта и културе када говорите о председника
Савез
писаца Русије Валерију Ганичеву. Ако незнате ко је, то је овај господин што
стоји поред Патријахра Алексеја, и осталих ауторитетима попут министра
иностраних послова Русије Лаврова, па је крајње комично да ви оцењујете
висину литерарних критеријума Савеза писаца Русије, и ко ће бити њихов
лауреат за доделу награда. Ваш максимално ниво је Весна Пешић а то су
неупоредиве величине – попут Мерцедеса и тротинета.
Ако већ
покушавате да „сликовито“ и ниподаштавајући објасните говор председника
Савез писаца Русије Валерија Ганичева и то назовете богонадахнутим
говором, требали би ради своје писмености знати да се Бог пише
великим словима и у сложеницама – или пред вама ни Бог не представља ништа.
И да
закључим. Ваш текст је уличарски по свим параметрима - људскости, морала,
тачности чињеница и описа догађаја. Упоредо са тим, ако већ пишете, требате
прво да научите да нико није злочинац док се на суду тај злочин не докаже.
Да је недопустиво и кажњиво да неки улични дрипац, бившег председника и
војног команданта назива злочинцима – без обзира коликом се количином мржње
храните. Немате ни један релевантан параметар да о тим личностима пишете на
овакав начин, јер са том господом никада ни реч нисте проговорили – да би
бар под плаштом свог личног утиска писали. Али у целом овом коментару нисте
ви централна тачка, иако сам се вама обраћао. Централна тачка је
НВО „Центар за мир и развој демократије“
која овакве текстове наручује плаћа и форсира. Ваљда да би разорила мир, по
наруџби запада пљунула на своју нацију и изградила неку наручену
„демократију“ – која од демократије нема ни „Д“. Господо „невладини“ превише
сте се заиграли, било би најзад ред да се призовете памети. Доста је овом
народу муке и без ваше, већ двадесет година антисрпске пропаганде, која ето
ни за тако дуг период ову нацију није „дисциплиновала“ прева вашим и
западним потребама. Прикочите, – како „прича не би имала тужан крај“.
Звонимир
Трајковић
www.trajkovic.rs
|