<%@ Language=JavaScript %> SRPSKA POLITIKA
 

Звонимир Трајковић 28. јануар 2009.

Предходна страна

Кад улично пискарало дозволи себи да и без пресуда, оцењује ко је злочинац а ко не, па још и Савез писаца Русије назове „извесним“ онда је то урођени или због долара напасно стечен поремећај који се само у Лази лазаревићу можда може лечити.

За шаку долара НВО пискарала

Савез писаца Русије наградио је у понедељак „за храброст и верност” Радована Караџића и генерала Ратка Младића високом наградом „Имперскаја култура” у номинацији „Славјанскоје братство” (словенско братство). Та награда се традиционално додељује на православни празник Богојављење. У препуној дворани Савеза писаца Русије, председник те организације Валериј Ганицев уручио је награду брату Радована Караџића Луки и замолио га да пренесе поздраве „великом српском родољубу и песнику” – пише Б. Влаховић, “Вечерње новости”

Са намером да вас изнервирам и покажем, до којих ниских грана је пало „слободно и демократско“ новинарство Србије, ако се то уопште новинарством може назвати, прилажем цео текст са сајта „Е-новине“ које наводно извештавају о додели награде Радовану Караџићу и генералу Ратку Младићу. О тексту и аутору ове најблаже речено пашквиле Томислава Марковића (не могу да напишем господину) даћу свој коментар на крају. Текст је иначе под насловом „ИЗ РУСИЈЕ С ЉУБАВЉУ“ и можете га и лично наћи на линку хттп://www.е-новине.цом/ср/србија/цланак.пхп?ид=21579. О квалитету текста, тачности за шта је награда уопште додељена, острашћености чак и нескривеној мржњи, приземности аутора, као и избору фотографија за чланак просудите сами. Да не бих наводио и понављао те „генијалне“ мисли обележићу их црвени словима и то ће бити моја једина измена у оригиналу те сајт поставке.

Караџић и Младић добитници књижевне награде

ИЗ РУСИЈЕ С ЉУБАВЉУ

Објављено: Чет, 22. 01. 2009. 13:17

Руска награда убицама традиционално је додељена на православни празник Богојављење. У препуној дворани Савеза писаца Русије, председник Савеза писаца Русије Валериј Ганичев уручио је награду брату Радована Караџића, Луки, и замолио га да пренесе поздраве „великом српском родољубу и песнику”


Оправдано одсутни: Радован Караџић и Ратко Младић, лауреати
ФОТО: ФоНет/АП

Пише: Томислав Марковић

Извесни Савез писаца Русије, као и обично, ни ове године није имао никакву православну дилему коме да додели своју престижну награду „Имперскаја култура” у номинацији „Славјанскоје братство”. Традиционално опредељен да лауреате тражи искључиво међу ратним злочинцима и масовним убицама, жири је имао лак посао – књижевне награде „за храброст и верност“ отишле су у праве руке: Радовану Караџићу и Ратку Младићу. Одлука Савеза писаца Русије ипак нас помало збуњује: док је монструозни Караџић још нешто и писао, Младићево дело још нико до сада није третирао као „књижевност“, сем ако овај термин не подразумева бомбардовање, гранатирање, масовно стрељање, систематско уништавање грађана неподобних националности и сличне литерарне уратке. Ко зна: можда Младић, у паузи плетења вунених чарапа, тајно пише транссимболистичку поезију или, инспирисан гасном кризом, пише роман Јужног тока свести? Никад се не зна, дешава се да униформа у себи открије писца тек у позним годинама, кад има времена на претек, док пензионерски дани мирно теку.

Руска награда убицама традиционално је додељена на православни празник Богојављење. У препуној дворани Савеза писаца Русије, председник Савеза писаца Русије Валериј Ганичев уручио је награду брату Радована Караџића, Луки, и замолио га да пренесе поздраве „великом српском родољубу и песнику”.

Мира Марковић, руски класик

„Једне вечери зове ме супруга и каже: 'Примају једну твоју колегиницу из Србије у Савез писаца Русије.' Питам како се зове, али она не може да се сети. Лицитирам имена многих српских песникиња и књижевница, али ми не пада на памет име госпође Марковић. Морам да признам да, сем неколико новинских чланака, нисам прочитао ниједну њену књигу. Али то и она може да каже за мене. Не знам на основу којих критеријума је примљена. Морамо веровати онима који су мене и њу примили јер смо ми једини српски писци у Савезу писаца Русије.” (Зоран Костић, песник из Републике Српске, у интервјуу за Глас недеље)

Ганичев је богонадахнутим говором објаснио „да је ове године награда додељена српским лидерима који су се борили да сачувају свој народ и земљу својих предака”. Ганичев је казао „да је Запад показао своје лицемерје и необјективност оптужујући Србе само зато што су бранили своју домовину, коју је Запад хтео да разбије”. И овога пута руски писци су нагласили „да је Хашки суд необјективан и да је инструмент у рукама моћних западних земаља”.

Лука Караџић је захвалио у име оправдано одсутног брата и рекао да је награда додељена у важном тренутку: „Подршка руских писаца ће за Радована бити подстрек и охрабрење да издржи у одбрани на суђењу пред Хашким трибуналом“.


Изасланик: Кад нема Радована, добар је и Лука
Фото: Драган Кујунџић

Награду Савеза писаца Русије раније су добили Слободан Милошевић, Војислав Шешељ и Драгош Калајић. Шешељ је 2007. добио награду која носи име православног филозофа Едуарда Волођина, која се додељује руским и страним песницима, историчарима, књижевницима и културним и јавним радницима. „Награда је додељена човеку посвећеном националном духу и непоколебљивој вољи”, рекао је тада неизбежни Ганичев.

Он је Јадранки Шешељ, војводиној супрузи, уручио ленту, диплому за словенско братство и сат „који откуцава време до његове слободе” (сат је у међувремену стао). У наставку заноса, Ганичев је додао да је „Шешељ желео да уједини Србе, што се господарима света није допало”, а узвратила му је Јадранка изјавом да њеног мужа „води идеја свих родољуба и слободоумних људи” и да „словенски дух мора победити јер је дух човечности и праведности”.

У име СРС на награди је захвалила функционерка странке Гордана Поп-Лазић, која је изразила наду да ће Русија у перспективи одлучити да постави пред Генералну скупштину УН захтев за преиспитивање легитимности рада Трибунала.

Имајући у виду високе литерарне критеријуме Савеза писаца Русије (лауреат мора бити ратни злочинац у затвору или у бекству, или макар ратни хушкач; иза себе мора да има крвави књижевни рад; неопходно је да обожава мајку Русију и посебно њену словенску душу), лако је предвидети ко ће после Калајића, Милошевића, Шешеља, Караџића и Младића постати добитник.

Нека се спреми Горан Хаџић!

Коментар

Сам наднаслов „Караџић и Младић добитници књижевне награде“ су чиста глупост и потпуна дезинформација јер су награде овој двојици српских патриота руски књижевници доделили „за храброст и верност“ - како нешто ниже у тексту и пише. Да аутор овог текста има бар мало знања или бар способности за логичко размишљање могао је лако схватити да „Имперскаја култура” у номинацији „Славјанскоје братство” није награда за књижевност. Али да би „малом пискаралу“ ствар била јаснија навешћу да „Савез писаца Русије“ додељује различите награде и историчарима, као и културним и јавним радницима у областима њиховог деловања, па је зато Караџићу и Младићу додељена за „за храброст и верност“ – а не за њихов књижевни опус. Па стога је и Шешељ 2007 године добио награду Савеза писаца Русије која носи име филозофа Едуарда Волођина, а не Лава Толстоја.

Што се тиче вашег Антрфилеа Мира Марковић, руски класик“ он је исто толико тачан и тенденциозан као и наднаслов „Караџић и Младић добитници књижевне награде“. Госпођа Марковић није добила награду за своје књижевно дело, као што је то добио Драгош Калајић, већ као истакнути јавни радник - којој је Русија дала и своје држављанство. Ако донекле могу да разумем мржњу према госпођи Марковић и господина Шешеља, не видим разлог мржње према Драгошу Калаићу, српском сликару, новинару и писцу. Или је вама све што је српско мрско. Калајић је студирао лепу уметност у Риму а своје слике излагао у Бриселу, Риму, Милану и Београду, не и у Русији. Могуће да вама и вашим НВО спонзорима сметају романи Драгоша Калајића, који морам признати одишу патриотизмом а имају и неугодне наслове попут: „Мапа (анти)утопије“, „Смак света“, „Америчко зло“, „Издана Европа“ и „Русија устаје“. Мржња је пошаст, па пошто се људи од животиња разликују само по свести, покушајте да ту своју мржњу бар контролишете.

„Велико и познато књижевни перо“ Томислав Марковић даје себи за право да „Савез писаца Русије“ назове извесним. Да савез књижевника земље која је дала Пушкина, Толстоја, Јесењина…. и још десетине највећих писаца Света својим уличарским речником своди на извесне тј. неважне. Питам се само која је то људска гњида која тако нешто може да напише, чак и када му мржња или долари потпуно помуте разум. Погледајте само на фотографији како тај „Извесни Савез писаца Русије“ додељује те награде, уз присуство Патријарха Московског и целе Русије Алексеја другог, пред којим ауторитетима, у ком амбијенту се те награде додељују, па размислите ако можете, ко је ти „извесни“. Патријарх са извеснима нити седи нити општи.

Чак иако вас плаћа НВО „Центар за мир и развој демократије“ – раније „Центар за антиратну акцију (ЦАА)“ – Весне Пешић, треба имати мало домаћег васпитања, ако већ немате респекта и културе када говорите о председника Савез писаца Русије Валерију Ганичеву. Ако незнате ко је, то је овај господин што стоји поред Патријахра Алексеја, и осталих ауторитетима попут министра иностраних послова Русије Лаврова, па је крајње комично да ви оцењујете висину литерарних критеријума Савеза писаца Русије, и ко ће бити њихов лауреат за доделу награда. Ваш максимално ниво је Весна Пешић а то су неупоредиве величине – попут Мерцедеса и тротинета.

Ако већ покушавате да „сликовито“ и ниподаштавајући објасните говор председника Савез писаца Русије Валерија Ганичева и то назовете богонадахнутим говором, требали би ради своје писмености знати да се Бог пише великим словима и у сложеницама – или пред вама ни Бог не представља ништа.

И да закључим. Ваш текст је уличарски по свим параметрима - људскости, морала, тачности чињеница и описа догађаја. Упоредо са тим, ако већ пишете, требате прво да научите да нико није злочинац док се на суду тај злочин не докаже. Да је недопустиво и кажњиво да неки улични дрипац, бившег председника и војног команданта назива злочинцима – без обзира коликом се количином мржње храните. Немате ни један релевантан параметар да о тим личностима пишете на овакав начин, јер са том господом никада ни реч нисте проговорили – да би бар под плаштом свог личног утиска писали. Али у целом овом коментару нисте ви централна тачка, иако сам се вама обраћао. Централна тачка је НВО „Центар за мир и развој демократије“ која овакве текстове наручује плаћа и форсира. Ваљда да би разорила мир, по наруџби запада пљунула на своју нацију и изградила неку наручену „демократију“ – која од демократије нема ни „Д“. Господо „невладини“ превише сте се заиграли, било би најзад ред да се призовете памети. Доста је овом народу муке и без ваше, већ двадесет година антисрпске пропаганде, која ето ни за тако дуг период ову нацију није „дисциплиновала“ прева вашим и западним потребама. Прикочите, – како „прича не би имала тужан крај“.

Звонимир Трајковић
www.trajkovic.rs
 
Предходна страна
 

.


     © 2002 Српска политика