Предходна страна

Велики скуп лидершипства или «global leadership» у Сава Центру

Глобал-лидер-грип

Увек исте технике, исти људи, исти речник, иста имена. Увек и свуда. Дубина маште око два центиметра и, како каже српски родољуб из Беча Петар Милатовић: пуцањ, без грешке, тачно у празнину.

Нити сам питана за одобрење да будем стављена на овај шарени пано слика где ми свакако није место, нити ме је ико обавестио када сам са тог вашарког паноа скинута. Једном речју: комично. Неће ЦИА умне Србе Француске – закључује Др Мила Алечковић-Николић. То је тај већ одавно виђени начин на који ЦИА регрутује своје помагаче већ годинама, обично у сиромашним земљама где је велика част бити позван у америчку амбасаду или попити кафу са неким службеником исте. Али, тако раде и у богатим земљама погубљене Европе, чак и у Француској, додуше са много више скромности.

Мала и неугледна сала у новинарској згради, то је отприлике оно што овакве лоби-мреже које стажирају за Пентагон могу да добију у Паризу. Али, зато добију Сава центар у Београду! Као што рекосмо, увек исте и кључне речи: «Глобал, футур, лидершип, менаџмент». Нема ту много ни маште ни знања, а и шта ће им, када као Келеров мајмун банану, треба само штапом да дохвате. Односно да упецају неколицину поводљивих младих људи, који ће бити промовисани у кочијаше англосаксонског светског лидерства. А ови треба само канџијама да ударају коње. Треба их промовисати не у вође, него у «лидере». Те две речи наивно и на изглед, значе исто, али се суштински битно разликују. Јер, вођа се обраћа неком политичком народу, чак и човечанству, универзуму или плуриверзуму.

Вође су они које су чиновници ЦИА ставили на листу нових «фашиста» неваљалих земаља, као шефове датих држава, или преживеле аутентичне некорумпиране интелектуалце. Од ходајућих политичара данас то су: Путин, Кошаријан, Смирноф, госпођа Фернандез-Киршнер, Дугин и др. Наравно, следе бројни умови и слободни људи. То су сви они који имају везу са неким још увек (више живим него мртвим) народом, односно са неким дугим сећањем, како би рекао Ниче, које није само «популус потрошача, возача, конзумената, корисника и порезника».

Лидери су нешто друго. Лидери су победа деформисане слике света некадашњих калвиниста: ту је све посао, све је новац, све је предузеће, све је богаћење, све је приход. «Лидери» су задржали стару протестантску идеју о предестинираној неједнакости људи. Они више немају никакву везу ни са каквим народом, такорећи ни са људима. Евентуално воде неко предузеће, компанију, рудник злата или берзу. Али, они више нису чак ни капиталисти класичног типа рада, производње и зараде. Већ су то оловни војници финансијског виртуелног капитала (тог који се управо дави у сопственој буђавој води), односно читаве галаксије спекулација, а некада и чисте планетарне пљачке. Што више краде, то је бољи «лидер», а по који од њих можда помоћу шверца цигарета или продаваних људских органа дође и до трона. «Лидери» су углавном председници данашњих транзиционих земаља, пажеви финансијских обрта и правдања нечега што ни сами њихови макрои с врха не могу да оправдају, или су они, на несрећу, млади наивни људи, на које је већ «бачено око урока», и којима се ласкаво сугерише да ће својим послићем освојити Америку.

«Јанг-футур-глобал-лидершип», УСА зомбирана финансијско-агентурна лоби мрежа, дебитовала је управо у граду светлости. Почело је у Паризу са промоцијом младог лидера Мила Ђукановића. Још није био председник независног дрвета са бананама, али је дошао висок, осунчан, намирисан и леп, те све француске новинарке страсно уздисаше. А на табли је писало: global future young leadership. Такав човек, у таквој сиротињској прћији и врлетији, а да не буде председник! Чак су га и језички преводили веродостојно, јер је он зборио само црногорски. Ипак, француска штампа није му поклонила никакву пажњу, јер Америка (све до Саркозија) ниједног «лидера» није могла да наметне у Француској, а још мање француској држави. Чак ни те англо-техно-речи нису могле наћи приману поред лепих француских кованица. Али град светлости је био само бочна станица за УСА лобирање у земљама у трансу и транзицији. Тако је дакле «лидершип» архитектура започело са нашим Милом, а онда се наставила са бројним лидерчићима, и по менталном формату и по расту доста нижем од Мила.

Али психолошка наука каже: узми и вајај док је младо, свеже, меко и наивно. Ако већ има нека уверења, ако верује још у нешто осим да му је задњица позади, на коју год страну света да се дене и окрене. Ако таква уверења има, онда не вреди, онда то већ није за лидера. Такве бриши са списка. Јер, лидер је у политици исто оно што је у либералној, искључиво финансијској демократији «потрошач» или «конзумент». Он је «Нико». Али глобалном воћству и треба «Нико» односно «Нула» помножена са великим бројем. Чисто математички приступ, јер и највећи број помножен са «Нулом» биће увек «Нула».

«Канада-драј» скуп се боји интелектуалне Фанцуске

Због ове увертире, нађох се и сама у Алисиној земљи чуда када су ме позвали на: future-global-young-leadership у Србији, и то још у Сава центру. Са неверицом, шта ћу ја тамо, зашто би такве структуре давале реч нама антиглобалистима, предложим за награду «млади лидер дијаспоре» своју српску студенткињу из Француске, Неду Стаматовић, данас директорку, односно вођу једне уметничке школе у Француској. Али, авај. Неће они вођу, они хоће правог «лидера», неће Француску (једине земље које на говорничком скупу нема), неће на крају ни мене коју су звали. Ставили ме на слику, па ме са слике скинули. Час ме има, час ме нема. Долазе у обзир само земље ЕШЕЛОНА: Умрлика, Албион, Аустрахија, Кењада, како за ову последњу песнички, из миља, каже већ помињани родољуб из Беча. Може можда Белџијум, али не може Белгија. Укратко: сателит «ЕШЕЛОН» зона, без «Галилеo» система, или не дај боже, нечег стварно европског. Чак ни Саркозијева Француска није добро дошла, и она је сумњива, у њој је сувише слободних људи, а и много Русоиста, па још слободно мисле и слободно говоре, па још тај француски социјализам... А то није посао «лидера». Могу да зову неког џет-сет манекена, али правог интелектуалца никако. Ово је «Канада-драј» скуп.

Дакле, почело је у Паризу, а наставља се у Београду. Future /global/leadership стигао у Сава центар. Пљескаће комарци из министарства за дијаспору који света видели нису (пре гурања буџетских пара у чарапе) а ни језике не знају, јер шта ће им све то у «футур-глобал-лидершипу». Неће се ту више нигде ни путовати, а неће ни бити језика, чему то, кад ће све и свуда осванути као у северној Јенки-Америци. Преварени, наивни млади људи доведени су одасвуда да им измере број ципела, и запишу све то у ЦИА-анамнезу, када пукне српско данашње руководство, јер конзерве и сардине се спремају унапред, као и зимница.

Лоше научене технике бољшевика

Час те има, час те нема. Ко отвори интернет или министарство за «дијаспорне», (које је америчка амбасада, захваљујући нашим гмизавцима одавно узела под своје) види. Ако није психотичан, и ако верује емпирији својих очију, види лепо имена и слике позваних као и говорника. Али, када отвори последње «ажурирање» скупа младих футур глобал лидера, увиђа да одређена имена и слике недостају. Била, па избрисана, техником бољшевика из двадесетих година прошлога века. Када се отворе ове совјетске фотографије, констатује се да неке главе час јесу, час нису. Обрисали их на време Централни комитет и «Чека», као у магији Михајла Булгакова, коју је ЦИА од тада, преко својих «лидера», вредно проучавала. Бољшевици су брисали са партијских фотографија главе оних које је требало ставити уза зид или спаковати за Сибир, да их комунистичка интернационала што пре заборави. А то се, ето, баш допало «глобал-футур-јанг-дијаспорном-лидершипству» или је то резултат завршног ЦИА-филтера, која и има задњу реч ако «лидери» нешто погреше. Главе уза зид или у Гвантанамо. Тако су и глобалисти у својој анксиозности скинули онога који би могао да направи неки анти-глобал скандал. Насмејала ме је чињеница да сам им овде ја прва засметала!

Али, су зато додали службенике УСА амбасаде који свакако нису српска дијаспора. Разлика је једино у томе што су Бољшевици то радили професионалније, док чиновници ЦИА-е тек у последњем ретуширању приметише да нешто није у реду и наредише својим «глобалима»: «скидај ову с футур лидершипа!». Наравно, без објашњења. Али, порука је: неће УСА амбасада образовану дијаспору из Француске!

Добро је што бар уче и присвајају туђе, само је лоше што то увек научено дегенеришу. Тако је и генијално откриће руског војног лекара Ивана Павлова, класични условни рефлекс, касније је претворен у социјални инжењеринг «маде ин УСА».

Увући ће зато, ако треба, позадински организатори у ову лидершип глобал глупост и православну цркву, и православље, и национални дух, и сету, и тугу, и емоције. Све је то већ смишљено у инжињерингу и у неуко примењеном павловљевском условљавању. Али џабе је све то, кад су лоши психолози.

Глобал-лидер-грип

У ствари, све је њих учио професор Џон Смит, ветеран из Кореје, Вијетнама, Авганистана, Сомалије, Босне, Чеченије, Либије, Југославије, Ирака, Ирана. Борац за истину и људска права, борац за брзи Набуко гасовод, довод нафте, за слободу штампе. Борац за бракове хмосексуалаца, за равноправност жена и за побачај у словенским и православним земљама, чувени истраживач људског мозга, специјалне теорије релативитета и јевтиног утрошка струје. Борац «глобализма» који би данас хтео да образује нашу децу и младе, нашу поносну, надарену лидерску српчад, изабрану на најбољим тестовима интелигенције, манипулативног типа, са високим коефицијентом... У противном, професор Џон Смит сматра да би уранијумски пљускови и киселе кише могли да се наставе и потопе читав Балкан!

Ипак, није се отворила срећа Џон Смитовом глобал-јанг-лидершипству које се ових дана сјатило у Београду. Донели су они у коферима конспиратора и нови узорак "птичјег-свињско-порсин-мексичког"А грипа. То је најјаче и највредније што су до сада ови организатори новог, сада већ пропалог, светског поретка са северноамеричког континента подарили уморној Србији. Само да наша јадна, глобално искоришћена и преварена српска дијаспора као и бројни недужни спонзори не буду касније оптужени и за помор. Па ко преживи, а ко умре. Није без разлога снимио толике филмове јунак њихове митологије, Џон Вејн.

Можда ће се у односу на увезени лидерски грип, у Сава Центру и видети и нешто друго знатно значајније. Ко је прави «лидер» да у колонизираној Србији замени већ истрошене постојеће лидечиће. Ко је прави глобални каубој 21. века, а ко би још да буде пастир с фрулом, односно човек с надом у живот и људско биће слободне антиглобалне речи.

Др Мила Алечковић-Николић

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->