Предходна страна

САД желе дијалог са Техераном, а Тел Авив прети војном акцијом и нападом на иранска нуклеарна постројења

Израел напада?

Не одустајемо ни од једне опције кад је реч о нуклеарном програму Ирана. То је наша позиција, ми тако мислимо, рекао је Ехуд Барак, министар одбране Израела.

Ове претње Израела о евентуалном нападу на нуклеарна постројења у Ирану сматрамо веома опасним по светски мир уопште, а можда је то и почетак Трећег светског рата нуклеарним оружјем. Стога је уредништво Српске политике замолило за коментар овог текста, који се недавно појавио у „Гласу јавности, нашег познатог аналитичара Звонимира Трајковића. Трајковићу смо тим поводом у форми интервјуа поставили питања за која сматрамо да ће наше читаоце највише занимати. Али да претходно погледамо текст:

Тел Авив - Амерички секретар за одбрану Роберт Гејтс изјавио је јуче у Јерусалиму да се САД, које су понудиле Ирану разговор о спорном нуклеарном програму, надају се одговору на тај предлог до краја септембра. Мислим да председник сигурно очекује, или се нада некој врсти одговора ове јесени, можда у време заседања Генералне скупштине УН - рекао је Гејтс новинарима после састанка са израелским министром одбране Ехудом Бараком.

Подршка Вашингтона
Он је најавио могућност увођења чвршћих санкција Ирану, у случају неуспеха дипломатије, помињући планове о одбрани савезника САД у региону. Наставићемо да обезбеђујемо да Израел има најусавршеније оружје за националну одбрану - обећао је амерички секретар за одбрану. Гејтс је јуче допутовао у Израел, само на неколико сати, да би допринео обнови блискоисточног мировног процеса, уз специјалног изасланика САД за тај регион Џорџа Мичела, који је прекјуче био у Дамаску и Тел Авиву, а данас је у посети Египту. Ехуд Барак је нагласио да Тел Авив не одустаје ни од једне опције у односу на ирански нуклеарни програм, за који Израел тврди да му је циљ производња атомске бомбе.

Припреме у току
- То је наша позиција. Ми тако мислимо - рекао је Барак и захвалио САД на наставку подршке Израелу. - Ми нисмо слепи. Знамо да све што радимо може имати утицаја на наше суседе и друге, покушавамо да то узмемо у обзир. Сасвим јасно верујемо да ни од једне опције не треба одустајати. Препоручујемо другима да заузму исту позицију, али не можемо никоме то диктирати. Израелски званичници нису обелоданили детаље војне акције коју евентуално имају на уму, али је армија извела више војних вежби у последњим месецима које се сматрају могућим припремама за напад на иранска нуклеарна постројења, подсећају светске агенције.

Барак је ипак рекао да приоритет ваља дати дипломатији и оштријим санкцијама. Гејтсова посета Израелу сматра се делом настојања да се Израел одврати од војне акције против Ирана, а Барак је чак три пута поновио да ни од једне опције не треба одустајати, тако да у том покушају изгледа нема напретка. САД, такође, верују да Иран покушава да развије атомску бомбу, што Техеран пориче, тврдећи да развој нуклеарног програма служи у мирнодопске сврхе.

Коментар гос. Трајковића

·   Господине Трајковићу да ли Иран стварно намерава да произведе атомску бомбу или је то само пропаганда САД и Израела, попут оне са ирачким оружјем за масовно уништавање?
Ако кратко одговорим на ваше питање онда бих рекао да, Иран намерава да направи атомску бомбу и то је свима јасно. Развијање сопственог нуклеарног програма је апсолутно неисплативо, ако желите да изградите само неколико нуклеарних електрана. Вишеструко је јефтиније купити нуклеарне електране од произвођача такве опреме и за њихов рад вам није неопходно да развијете врло скуп сопствени нуклеарни програм, као и програм обогаћивања уранијума. Уранијумске шипке се за рад електрана купују, као што их и данас купују за рад нуклеарне електране Кршко. Према томе све земље које крену у развијање сопственог нуклеарног програма, који много тога обухвата, иду ка стварању нуклеарног оружја. То је свим стручним круговима из те области јасно, јер ниједна земља до сада, која је развила сопствени нуклеарни програм, није се задржала само на његовом цивилном коришћењу.

·   Зашто је Ирану тако потребна атомска бомба?
Иран је просто натеран да крене у тако скуп развој нуклеарног програма – јер то није тако богата земља, већ држава са пуно проблема? На такав корак су их натерале управо САД, па и Израел својом експанзионистичком политиком. Иран је видео као је прошао Ирак, Авганистан, па и ми, јер нисмо имали могућност озбиљног узвратног ударца. Значи САД и Израел који хоће да контролишу сву нафту из Персијског залива су својим агресивним деловањем натерали Иран да крене у стварање атомске бомбе, јер се показало да је атомско оружје једина озбиљна претња којом би Иран могао да одбрани своју слободу и заштити изворе нафте. Сетите се да су Ирак напали са образложењем да Садам помаже тероризам, да има производњу бојних отрова и другог оружја за масовно уништавање – а од тога Ирак није имао ништа. Знали су Американци све то, али је сва та пропаганда била потребна да би се нашао разлог напада на Ирак и дошло до Ирачке нафте - коју данас експлоатишу америчке и британске компаније. Све је то Иран видео и схватио да је он следећи. Треба поћи увек од узрока, а не анализирати само последице.

·   Својом атомском бомбом Иран не угрожава само САД и Израел, угрожава и Русију, Кину које су много ближе од САД, али оне нису тако агресивне да Иран у том развоју атомског оружја спрече?
Ваше питање, уједно констатације, су теоретски потпуно тачне али су у практичном смислу погрешне. Ни Русија, ни Кина не страхују од иранске атомске бомбе. Оне немају експанзионистичке циљеве нити желе да отму иранску нафту, па стога и не стрепе од ње. Иран и када буде направио атомску бомбу неће безражложно нападати Русију и тиме ризиковати тежак узвратни атомски удар. Атомско оружје никада после Другог светског рата није употребљено иако га има десетак земаља. Оно превасходно служи као јако средство одвраћања од агресивних намера других. Пошто САД и Израел имају агресивне намере, њима будућа иранска бомба једино и смета. Стога они и улажу напоре да Иран онемогуће да је створи. Ако то не могу дипломатским притисцима и санкцијама могу покушати и директним ваздушним или ракетним нападима на та развојна нуклеарна постројења. Какви ће бити ефекти таквог покушаја то је друго питање.

·   Колико су ове претње Израела реалне, и да ли је наднаслов „САД желе дијалог са Техераном, а Тел Авив прети војном акцијом“ – по принципу „један дува други хлади“?
Овај текст само такву могућност наговештава, не анализирајући дубље колико су те претње Израела заиста реалне. Мислим да је овај текст у ствари извод из текста који је недавно изашао у немачком "Спиегел" у коме се такође пише да је Израел „спреман“ за напад и бомбардовање нуклеарних постројења у Ирану. Наводно се само очекује "зелено светло" из Беле Куће ако Иран одбије преговоре које је понудио Барак Обама. Не видим разлог да Иран одбије преговоре и он ће позитивно одговорити на Амерички предлог, али ће ти преговори као и многи до сада пропасти ако САД траже потпуно обустављање нуклеарног програма. Иран ће то одбити и тек тада, негде крајем године или почетком будуће може доћи до заоштравања, али до ваздушно ракетног удара тешко.

·   Значи ви одбацујете могућност да Израел нападне нуклеарна постројења у Ирану?
Не искључујем такву могућност јер је Израел такве нападе већ изводио: у Сирији, Либану и Ираку… али су то била нека друга времена и сасвим другачија ратна географија. Циљеви су дубоко на територији Ирана и од Израела до Арака, Есфахана или Натанза, којом год линијом напада да иду, има више од 1.600 км што цео напад чини врло компликованим. Стога, а и из политичких разлога, овакав напад на Иран не би био само израелски већ више амерички. Зато изјава америчког секретар за одбрану Роберт Гејтс „да ће САД наставити да обезбеђују да Израел има најсавршеније оружје за националну одбрану“ звучи смешно – а може бити и опасно. Опасно ако ова изјава значи да ће САД Израел опремити модерним системима антиракетног штита па Израел закључи да Иран неће моћи да узврати. А изјава је мало и смешна јер Иран не прети Израелу да ће га бомбардовати, већ обрнуто. Али то је стара Америчка пракса извртања чињеница, као и укупне ситуације.

·   Па добро, они ће извртати чињенице и „треснути“ по Ирану?
То би била врло непромишљена авантура и ја сам убеђен да до тога ипак неће доћи. То би могло да изазове велики рат у коме би се користило и нуклеарно оружје, а како би се он развио нико не може јасно да предвиди. Управо због те опасности, руски председник Медведев је ових дана посетио Израел и захтевао да Израел мало „охлади главе“ својих јастребова који отворено прете ударом на Иран.

·   Колико су у Израелу уопште спремни да послушају сугестије председника Медведева?
Нису то само сугестије. Медведев је вероватно озбиљно упозорио Израел да Русија неће пасивно посматрати такав напад поготову ако се у њему буде користило и атомско наоружање. Иран је на самим границама Русије у осетљивом каспијском региону што директно угрожава и Русију, па би се ствари могле лако искомпликовати. Такав сукоб се не би могао одвијати у форми малог локалног рата, а велики рат Русија не жели на својим границама.

·   Али мислим да Русија нема тако снажан утицај на Израел и да ту САД вуку кључне потезе
Ваша констатација је тачна али и Русија има јаке адуте јер Ирану може испоручити ефикасне системе одбране, које је Иран у више наврата тражио да купи. Ту има простора за испоруку осталог наоружања…, а поред тога Русија испоручује велики део опреме за иранске нуклеарне централе. Стога имају Руси јаке адуте само је питање докле ће одлучити да иду. Друга, и како ви кажете утицајни страна, Америка, се налази у економско-финансијској кризи и још један рат би јој био превише. Поготову рат на тако осетљивом терену као што Персијски залив из кога Свет добија око 60% нафте. Не треба бити исувише паметан и закључити да би такав сукоб одмах довео до енормног скока цене нафте што би појачало економско-финансијску кризу управо на западу. Иран је велика земља, око 70 милиона становника, а САД већ ратују и са једне и са друге стране, у Ираку и Афганистану. Поред тога Иран се озбиљно припремао за овакву могућност и има солидну противваздушну одбрану па ће бити доста тешко да авиони Израела продру тако дубоко у територију Ирана а да не буду откривени – и нападнути од противваздушне одбране. Има ту још јако пуно отежавајућих околности за извођење таквог напада – а напоменућу само неке најважније. Када се унапред зна шта су циљеви ваздушног удара онда ће и противваздушна одбрана бити сконцентрисана на одбрану тих циљева што знатно повећава њену ефикасност. Путање приказане на мапи напада по којој би се требали циљевима приближити израелски авиони је врло дискутабилни. Ни Турска ни Саудијска Арабије неће дозволити да се напад изведе преко њиховог ваздушног простора, а још мање са њихове територије јер би их то директно увукло у сукоб са Ираном. Осим тога те би земље биле озбиљно осуђене од арапске лиге и муслиманских земаља са крупним политичким последицама. Једини логичан прилаз Израелским авионима Ирану може бити преко Ирака, који нема могућност да тако нешто одбије и спречи, али то подразумева прелет преко Јордана или Сирије што дискриминише и ту трасу. У све три обележене путање, лет од Израела је јако дугачак од 1.600 -2.100 км у једном правцу, што значи да се авиони морају пунити горивом непосредно пре уласка у ваздушни простор Ирана. То је велики ризик јер ће Иранској радарској служби олакшати да их на време уоче. Према томе кад све сагледате, Израел без обзира на претње које упућује није у стању да тај напад изведе без озбиљног ризика. Могу га извести само САД, из Ирака и својих база у Саудијској Арабији.

·   А ракетни удар без употребе авијације
Да и таква могућност је предвиђена овом мапом напада, али само ракетним ударом са конвенционалним бојевим главама се не би могао постићи пун ефекат, па је зато и предвиђено да то буде координирани напад ракетама и авијацијом.

·   Зашто сматрате да се само ракетним ударом не би могла да униште иранска нуклеарна постројења?
БГМ-109 Томахаwк има оперативни радијус дејства 2.500 км, али лети прилично споро око 880 км/х што је у дугом лету преко територије Ирана чини врло рањивом, и већи део тих ракета би био оборен. Чак и оне које долете до циља на иранским постројењима не би направили велика оштећења, јер је Иран, поучен досадашњим понашањем Израела и САД, важне делове постројења инсталирао дубоко испод земље - од 30-70 метара. Било која из широке лепезе Томахаwк ракета нема бојеву главу која би могла да тако дубоко у земљи разори Иранска постројења, осим тактичких нуклеарна бомба, коју последњих година баш у те сврхе, дубоког продора испод земље, развијају САД. Томахаwк може да носи и такву нуклеарну бојеву главу, али сматрам да би се у том случају користиле друге ракете средњег домета, јер је то знатно сигурније.

Кад све сагледамо, Иранска нуклеарна постројења могу се уништити или знатно оштетити само употребом нуклеарног оружја, али то је нуклеарни удар, који би неминовно произвео врло тешке последице. Неважно је да ли би он био изведен малим (тактичким) нуклеарним бомбама, које би само локално контаминирале простор - важно би било то да се нуклеарно оружје први пут користи после Другог светског рата. Толики и такав степен силеџијства ја ипак не очекујем ни од Израела ни од САД, јер би то и за остатак Света било апсолутно неприхватљиво. Мислим да би тада дошло до великог рата који би се тешко могао контролисати. Зашто кажем рат, јер у случају таквог удара по нуклеарним постројењима, Иран би узвратио контра ударом – онолико колико он може, а мислим да може доста тога, јер располаже ракетама средњег и кратког домета за озбиљан узвратни ударац.

·   А где мислите да би ударио?
Ја нисам експерт за војна дејства и целу ствар посматрам кроз призму политичких и геостратешких ефеката па стога мислим да има широку лепезу мета. По америчким трупама у Авганистану и Ираку. По Саудијској Арабији ако Израелски авиони буду полетали из америчких база на њеној територији, односно ако им С. Арабија омогући прелет до циљева дубоко у територији Ирана. И то не нападом на америчке војне базе у С. Арабији, већ на нафтне терминале на врху Персијског залива, где се точи саудијска, кувајтска и ирачка нафта. Иран би чак могао да прибегне блокирању Персијског залива у теснацу код Бандар Аббас-а што би онемогућило извоз нафте и створило велику нафтну кризу.

Мислим да се Иран не би „устручавао“ да директно нападне и нуклеарна постројења у Израелу, ракетама средњег домета које има, а што би по површини у малом Израелу створило велико радиоактивно загађење. Стога изјаву Америчког секретара за одбрану Роберта Гејтса, „да ће САД наставити да обезбеђују да Израел има најусавршеније оружје за националну одбрану“, треба посматра у светлу спречавања контра удар Ирана по територији Израела. Не бих калкулисао шта све у том контра удару Иран може или не може да уради али сам сигуран да би Иран врло озбиљно узвратио.

   ·   На чему темељите тај закључак да би Иран био спреман и мога озбиљно да узврати?
Он напросто то мора. Влада председника Ахмединеџада уложила је огромне паре у развој нуклеарног програма и наоружавања војске савременом оружјем, на уштрб стандарда грађана. У Ирану је велика незапосленост и не живи се баш лагодно. Његова политика је врло јасно одређена у правцу самосталности и пуног суверенитета земље, па би та Влада и он са њом врло брзо пали, ако тог одлучног узвратног ударца не би било. Знајући све ово и амерички војни стратези као и поједини генерали више пута су јавно упозорили да би америчка војна интервенција у Ирану имала катастрофалне последице по САД. То се исто односи и на Израел јер он сам без активног учешћа САД не би ни помишљао да нападне иранска нуклеарна постројења. Израел и нема тактичке нуклеарне бомбе, па ако те бомбе евентуално буду употребљене у нападу, биће више него јасно да је то у ствари напад које САД изводе, без обзира што ће ракете бити испаљене са територије Израела. Израел је на Блиском истоку чувар великих америчких интереса па Израел и САД можете слободно посматрати као једну целину, у којој Јевреји владају и Израелом и САД.

·   Па како мислите да ће САД или Израел моћи да зауставе ирански нуклеарни програм. Израел је бар према изјавама званичника одлучан у томе да свој нуклеарни програм настави да развија. С друге стране САД и Израел сматрају да је тиме директно угрожава њихову безбедност, а и битно се мења однос снага на Блиском истоку?
Односи снага се мењају у целом свету па је неминовно да се мењају и на Блиском истоку. То што се у тим променама Израел осећа несигурно је његов проблем, али не мислим да га може решити војним средствима. Израел пре свега треба да промени политику „лупања шамара“ свима у свом окружењу, и да покуша да ту политику преведе у политику сарадње а не диктата силе. Стога како сада ствари стоје Иран ће убрзо бити још једна земља која има нуклеарно оружје и то је и Америци и Израелу јасно.

·   Иран не изгледа тако чврст како ви то објашњавате јер се то могло видети у протестима после избора Ахмединеџада и како ви та догађања видите?
Био је то неуспели покушај иранског 05. октобра. Наиме подизање „зелене револуције“ у Ирану, протеклог јуна 2009 био је покушај западних служби и домаће опозиције да уличним демонстрацијама свргну режим председника Махмуда Ахмединеџада. Али и да провере неке нове форме инсталирања марионетских власти. То је био план Американаца и Британаца да наводном крађом на изборима и медијским конструкцијама изазову масовне уличне демонстрације, које би их онда усмерили на свргавање власти. Све је требало извести на брзину, користећи збуњеност власти, агресивност опозиције и плаћених демонстраната, а уз помоћ својих сарадника у иранским службама безбедности. Делимично, бар у почетку се у томе успело, али је било премало те потребне критичне масе „демонстраната“ да би се оборио режим Ахмединеџада. Брзо су откривене све медијске лажи, прича око наводно покрадених избора, много погинулих и повређених и цела конструкција уличног свргавања ражима је пропала.

·   Како су иранске власти биле тиме изненађене па то се изводило код нас, у Грузији, Украјини…?
За ову операцију свргавања се знало, и она је припремана две године, али је Иранска Влада ту опасност потценила. Пошто су амерички војни стратези јавно упозорили да би америчка војна интервенција у Ирану имала катастрофалне последице по САД, приступило се ономе што се назива „црна операција“, а то је прикривено подривање државе и друштвеног поретка изнутра. АБЦ Неwс је још маја 2007. објавио да је ЦИА „примила тајно одобрење председника Буша да покрене прикривену црну операцију“ за дестабилизацију иранске власти. И Лондонски Телеграпх је независно 23. маја 2007. објавио вест:”Председник Буш је потписао званични документ подржавајући планове ЦИА за пропагандну кампању и акцију дезинформисања са намером да се дестабилише и коначно обори теократска власт мула.” Лист је још навео изјаву неименованог бившег пакистанског генерала који каже да је за ову намену издвојено и убачено у Иран око 400 милиона долара.

·   Да ли је зато Ахмадинеџад одмах сменио свог првог обавештајца иако је то елегантније могао да уради при реконструкцији Владе за свој други мандат?
У вођењу државе се увек не тежи елеганцији, већ насупрот томе смењивању, да би се јасно показало ко није обавио свој део посла. Чин смењивања има сасвим другу димензију од замене при реконструкцији Владе, и у озбиљним државама се то тако ради. Управо стога је Ахмадинеџад одмах по стишавању нереда сменио шефа службе безбедности Голам Хосеина Ејеијеа и неколико министара због пропуста, лоших процена, још лошијег реаговања и пукотина у иранским службама - у које су се очигледно инфилтрирали ЦИА и МИ6.

·   Мало пре сте поменули да су ЦИА и МИ6 хтеле да провере неке нове форме инсталирања марионетских власти. На шта сте под тим мислили?
Покретање „зелене револуције“ у Ирану је уједно била и одлична вежба за сличне активности у Русији. Иран је велика земља са скоро 70 милиона становника а председник Владе Ахмадинеџад ужива велику популарност и има око 70% подршке грађана. Врло је слична ситуација са Путином у Русији, па су америчке и британске службе хтеле да из ових догађања извуку и закључке, да ли и како је могуће срушити власт коју подржава знатна већина грађана.

·   Зар 400 милиона $ није мало превелика сума за вежбу?
Ма не. Превише сам то упрошћено објаснио. Нисам мислио да је покретања „зелене револуције“ у Ирану била вежба, то је био врло озбиљан покушај свргавања власти. Хтео сам да кажем да се такве акције увек користе и за стицање искуства, које се онда користе у другим земљама. Чак и ако се у том свргавању не успе, ви такву земљу озбиљно уздрмате која у тим тренуцима покаже и своје праве пукотине на које у планирању акције нисте обратили довољно пажње. 

У осталом 400 милиона $ није ништа, јер би рат са Ираном коштао бар 1.000 пута више, уз ко зна колико жртава, и засад непредвидивим реперкусијама. Зато велесиле све чешће прибегавају такозваним „црним операцијама“ јер су неупоредиво јефтиније и знатно ефикасније у контролисању или разбијању држава од рата. Такве операције у Свету ће се све више користи зато што се класичан рат показао прескупим, неефикасним, дуго траје и хомогенизује нацију противу агресора. Класичан рат и против знатно слабијих земаља, због герилског начина отпора, тешко добију и велесиле. Посебан проблем је како се из рата извући, а наставити контролу земље коју сте окупирали. Сви ови циљеви великих, знатно се лакше и неупоредиво јефтиније реализују наводним увођењем „демократије“ и постављањем марионетске власти – а то се ради управо горе поменутим „црним операцијама“.

·   Ако сам вас из овог дугог разговора добро схватио Израел неће напасти Иранска нуклеарна постројења, и не морамо се прибојавати тог опасног сукоба који би могао да запали цео свет.
Мислим да вам је закључак добар. Бар за сад, сматрам да до таквог напада неће доћи - ако се услови на пољу финансијско-економске кризе драстично не погоршају. Не верујем да у израелским и америчким политичким и војним круговима постоји толики број „јастребова“ и авантуриста спремних на велике ризике, без обзира што је и улог велики - контрола иранске и нафте у каспијском заливу.

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->