Врше се интензивне припреме за
уклањање Путина како би западне компаније могле доћи до руских природних
ресурса
Лов на руског капиталца
Сменити диктатуру без проливене капи крви, рецепт који је успешно
примењен против Милошевића у Србији постао је, после октобра 2000, врло
тражен и успешан српски извозни "бренд". Већ пет година метод деловања
младих, ненаоружаних српских "Гевара" успешно се примењује у борби
против посткомунистичких недемократских режима, од Грузије и Украјине,
до Киргизије, Молдавије и Белорусије.
 Талас спонтаног народног незадовољства
збрисао је Милошевића, Шеварнадзеа, Кучму, Акајева; прети Назарбајеву и
Лукашенку. У првом јунском броју француског часописа "Нувел
опсерватер", у тексту под насловом "Произвођачи револуција",
поставља се, међутим, питање да ли су мирне револуције, које су започели
млади, ненасилни противнци посткомунистичких режима биле сасвим
спонтане, или су биле добро организоване и, често, дуго времена
припремане изван земаља где владају диктатори.
Незадовољство грађана било је веома очигледно и реално у Србији, људи су
спонтано изашли на улице да изразе револт, фитиљ масовног беса је био
запаљен у тренутку кад су доказане изборне манипулације и крађа, али
која рука је запалила тај фитиљ? - пита француски недељник. У свим
револуционарним променама изведеним у источној Европи после београдског
октобра, види се један исти рукопис, једно исто револуционарно "упутство
за употребу", које у први план истиче веома младе људе, следбенике и
наследнике српског "Отпора". Млади људи, заговорници ненасилне
револуције, крстаре данас широм источне Европе, од Минска и Кијева, до
Бакуа, Крима и Москве, пише "Нувел опсерватер". "Ови необични мисионари
су Срби, Словаци, Украјинци, Грузијци, и сви имају заједничке и
препознатљиве карактеристике, независно од националности: они заговарају
гандијевску теорију ненасилне борбе против диктатора, говоре перфектно
енглески, имају најбоље универзитетске дипломе (често америчке) и
покровитељство међународних невладиних организација (најчешће
америчких). Неки од њих носе титулу "цхампионс од фреедом", којом их
је частио лично Џорџ Буш.
Из разговора са неколицином ветерана ових "демократских интернационалних
бригада", који су разрадили суптилну стратегију борбе у којој се мешају
ненасиље, менаџмент и фунд раисинг (прикупљање новца), сарадници
француског недељника склопили су мозаик њиховог деловања против
аутократских режима, које се одвија у неколико етапа.
Најстарији међу
саговорницима "Нувел опсерватера", Словак Павел Демеш, једно
време и министар спољних послова, имао је већ 45 година када је 2000.
дошао у Београд као координатор иностране помоћи за обарање
Милошевићевог режима. Прошле године је, као руководилац врло утицајне
америчке невладине организације „Герман марсхалл Фунд“, помагао
активисте у Украјини. По његовим речима, прва етапа борбе против
диктатуре почиње у предизборном периоду.
"Сваки посткомунистички диктатор има
једну слабу тачку: изборе.
Они јуре на изборе јер желе да на њима стекну легитимитет, али при том
не могу да се уздрже од махинација и изборних превара сваке врсте. Ту
почиње деловање "отпорашких" организација, оне будно прате сваки потез
власти, скрећу пажњу домаће и светске јавности и медија на најмањи
прекршај. Већ на дан избора, после затварања бирачких места, активисти
имају податке о изборним преварама и веома брзо их саопштавају јавности.
По правилу, обманути бирачи излазе на улице, заузимају јавне
институције, полиција не пуца и смена режима се обавља на гандијевски
начин", објашњава Демеш.
Нови
послови који чекају међународне демократске бригаде су, по писању
француског часописа, обимни и тешки. Крајем године их чекају избори у
Казахстану, где треба покушати са свргавањем корумпираног лидера
Назарбајева. Ту је и врло тежак противник, председник Белорусије,
Лукашенко, против кога је већ пропала побуна 2001. године. Али и
Лукашенко се припрема за изборе следеће године: недавно је ухапсио
петорицу активиста, ухапсио је и протерао из земље српског и словачког
активисту. Због тога се белоруски отпораши припремају ван земље.
Међународни републикански институт, организација коју финансира амерички
Конгрес формира младе револуционаре у Литванији.
|
Тадић – „Отпор“ - Путин
- Срђа Поповић је поносно у јуну 2005 издао" и књигу
"Ненасилни Отпор у 50 тачака".
Случајно, књига је прво изашла у САД па потом и код нас, а
"аутори" путују по Америци и "држе предавања" како се
"ненасилно уводи демократија"...
- Посебан бисер представља то што су прве
примерке купили "Божа"- мали (Божидар Дјелић) и председник
Тадић (плативши за "специјални примерак" по 1000€). потом су
и остале "транзиционе величине" похрлиле да се и оне својим
богатим прилозима истакну. Јер, то им је "легитимација"...
- Не знам само како Тадић иде код Путина и од њега тражи да
му сачува Косово, а овај њега преко својих „отпораша“
покушава да сруши. Мисли ли Тадић да је бивши КГБ-овац
толико неинформисан или обична будала?.
|
Највећа амбиција свих младих „Гевара“ је да скину с власти најмоћнијег
лидера земаља бившег СССР, самог Владимира Путина. То је њихов врхунски
циљ. Фондација Фреедом Хоусе је 2004. сврстала Русију међу земље
где нема слободе. Али свргавање првог човека Русије није лака ствар.
Поред тога што држи чврсто полицију и тајне службе, Путин је, по писању
"Нувел опсерватера", осмислио веома лукаву стратегију да саботира
активисте. У Русији је власт недавно формирала Омладински покрет, који
представља верну копију српског "Отпора", "Кмаре" и осталих режиму
несклоних организација: користе се исте мајице, исти слогани, двосложни
назив организације (Наши), млади чланови су насмејани, учтиви, говоре
енглески. Али њихов политички говор их одаје, он је виолентан и
националистички, међу чланство су се увукли припадници тајне полиције.
Деветнаестовековни рецепт по којем је злогласна "Обзнана" проваљивала
револуционарне групе, није до данас заборављен.
Према "Нувел опсерватеру", Београђанин Срђа Поповић, поседује
успешан рецепт за свргавање диктатура и важи као организатор првог
револуционарног покрета XXИ века - "Отпора". Поповић је отворио "експертски
кабинет за произвођење револуција", невладину организацију „Цанвас
Гроуп“ и веома је тражен као саветодавац, широм планете, чак и у
Зимбабвеу.
На питање колика је зарада у његовој НВО одговара лаконски да је то
"пословна тајна".
У разговору за
"Нувел обсерватер" Поповић каже да је тајна успешне револуције у
парафразираном Лењиновском геслу: организација, организација и само
организација. Најважније од свега је, по њему, имати у тој организацији
врло младе људе зато што су "храбри, ентузијасти и што полиција нема
никаквог утицаја на њих“. Млади немају децу, посао, ништа да изгубе и
чувају. Осим тога, "кад год
се неки диктаторски режим реши на обрачун са децом, он навлачи на себе
страховит бес њихових родитеља, баба и деда, ујака и ујни, пријатеља...
једном речју, много људи, чак и међу дотадашњим присталицама режима",
каже Поповић.
Један од његових чувених рецепата за успешну побуну гласи да у прве
редове демонстраната треба ставити младе девојке у белим мајицама и
чекати, мирно, напад полиције.
"Ефекат је загарантован
- каже он -
и најмања кап крви на белој мајици врло
је фотогенична, слике делују застрашујуће и обилазе свет - тако је режим
врло лако дискредитован".
 Успела револуција одвија се по сценарију који је
прецизан као неки информатички програм. Кад се нађу млади мотивисани
људи, следи тражење имена покрета, које ће бити његов заштитни знак.
Име, по правилу, мора да буде кратко и ефектно, да се памти лако као
Леви’с или Цоца. Тако су од "Отпора", до данас, покрети младих
револуционара имали искључиво двосложна имена са јасним порукама: "Отпор",
"Кмара" (доста, на украјинском"), "Пора" (време је, на
словачком), "Зибр" у Белорусији (што значи бизон-симбол ове
земље).
Веома важна етапа револуционарног програма је прикупљања новца.
Оформљена група отпораша има велике трошкове око штампања летака,
налепница, мајица са логом организације, куповине мобилних телефона; а
треба и путовати, с краја на крај земље, изнајмљивати сале за састанке,
правити фотографије и филмове. Новац се, у почетку, може наћи углавном у
иностранству. Локални богаташи се, по правилу, уздржавају од давања
помоћи и донација, све до тренутка кад јасно виде да је режим у паду.
Највећи донатор отпору против диктатора у источноевропским земљама је
Вашингтон. У случају Украјине, на пример, америчка помоћ је почела
да притиче више од годину дана пре "наранџасте револуције" (име дато
због наранџастих мајица које су носили млади демонстранти, са истоветним
логом стиснуте песнице коју је имао "Отпор"), преко великих приватних и
јавних организација као што су УСАИД и Натионал Ендоwмент фор
демоцрац. Ту су и традиционално дарежљииви донатори, као Соросова
фондација и неке европске владе, холандска и британска, пре свих.
"Револуција је посао као сваки други у којем влада јака конкуренција",
каже "словачки Гевара", Балаш Јарабик, експерт за преговоре око
финансирања са неколико међународних организација истовремено.
Публикација о наметању УСА „демократије“
|
Четврта етапа прављења револуције састоји се у што масовнијим окупљању
присталица и организовању састанака. Ту важну улогу играју произвођачи
револуција које су већ успеле (српски активисти, пре свих) који
противницима диктатора на власти причају о својим успесима и показују им
конкретно како су они извели револуцију без крви. "Песница нашег Отпора
је постала симбол за све", каже активиста покрета Синиша Сикман,
који је помагао и на свргавању украјинског режима. Најделикатнија фаза
револуционарних припрема је "освешћивање јавности"; грађани се подстичу
да што масовније изађу на изборе, док се истовремено стално говори о
корумпираности и ауторитарности режима на власти.
Веома је важна и заштита младих револуционара. Припадник српског
"Отпора" Милош Миленковић, детаљно је за "Нувел опсерватер"
описао како је обучавао младе белоруске и азеријске бунтовнике:
"Користимо класична револуционарна правила: илегална група не сме имати
само једног вођу, у случају да је он ухапшен, цео посао пропада.
Организује се колективно руковођење, задатке дели више особа које не
знају до краја шта је мисија оног другог. "Револуционари се такође уче
да савлађују страх од полиције: на тајним састанцима организују се
виртуелна хапшења и саслушања, млади се уче како да одговарају
неодређено, како да се не буне и не љуте, да остану мирни, учтиви и
насмешени, кога да зову у случају хапшења, којим адвокатима, којим
новинама и којим невладиним организацијама ће да се обрате.
Кад једном обаве свој посао и помогну у обарању диктатуре,
револуционарни инструктори не преузимају никакве функције у новом режиму
који су довели на власт.
Ови "трговачки путници демократских побуна", како их зове "Нувел
опсерватер" путују даље, у нове мисије, углавном тамо где се спрема
разградња режима заосталих после рушења СССР.
Да би се убрзао процес ове разградње, у току је стварање глобалног
центра за извоз мирних револуција, Међународног института за
демократију, са седиштем у Кијеву. Промотер овог пројекта, Владислав
Каскин, представио је план лично Џорџу Бушу, наводећи да су међу
"кумовима" пројекта личности као Вацлав Хавел, Лех Валенса
и Медлин Олбрајт.
Буш је
обећао подршку и, што је важније, финансијску помоћ.
Венецуелански "отпораши" у Београду
"....Председник Венецуеле Уго Чавез добро је познат по иступима против
Вашингтона, оштрим критикама “империјалног капитализма”, као и по
необичним захтеву да се његова земља нађе у посебној временској зони.
Међутим, његов режим карактерише и потпуна контрола медија, чињеница да
се и поред огромних извора нафте не живи боље, као и да се људска права
крше.
Вође студентског покрета, насталог пре пет месеци због гашења најстарије
телевизије у престоници Каракасу, проглашени за стране плаћенике и
домаће издајнике.
Ронел
Гаљо,
Гералдин Алварез, Родриго Дијаманти и Елиза Тотаро,
представници су студентског покрета Венецуеле, и они су чак из Каракаса
дошли у Београд како би из прве руке чули како су се студенти у Србији и
организација Отпор борили против режима Слободана Милошевића у другој
половини деведесетих година. Игром случаја, дошли су баш на годишњицу 5.
октобра...."
Центар за ненасилни отпор
Рушење диктатора у 50 тачака
 Срби
нису патентирали ни кајмак ни ајвар, али су на добром путу да постану
познати као народ који зна како се пружа отпор режиму без коришћења
насиља. Шестог септембра, у Вашингтону, представници Центра за ненасилни
отпор представиће књигу „Ненасилни отпор - кључних 50 тачака“
представницима америчке администрације, али и студентима Џорџатун
универзитета.
Срђа Поповић, један од чланова Центра и коаутор књиге за „Блиц“ каже да
су студентски протести из 1996/97. године и петооктобарски протести
многи већи бренд него што то власти у Београду могу да замисле.
- Американцима је књига постала јако интересантна, нарочито зато што има
везе са тероризмом. Тероризам своје уточиште налази у недемократским
режимима и ако успете да смените те режиме смањујете простор терористима
да се скривају. Са друге стране, у књизи објашњавамо да војне
интервенције дају далеко мање резултата него ненасилне револуције -
објашњава Поповић.
Он наводи да ће књига постати и уџбеник из којег ће учити студенти
„Флечерове школе права и дипломатије“ који чине трећину свих америчких
дипломата, а да се користи и на колеџу у Колораду који спада у 15
најутицајнијих у земљи.
На питање да ли је то приручник за прављење револуције, Поповић каже да
није могуће извозити револуцију.
- Могуће је да окупиш 250 до зуба наоружаних герилаца и да заузмеш
аеродром, државну телевизију и заробиш председника, али не и да на
једном тргу окупиш милион и по људи који ће протестовати због нечега.
Упоредите искуства из Србије 2000. године, Украјине или Либана са
Авганистаном, Бурмом, Ираном и Зимбабвеом где су биле интервенције. У
првим имате фер и поштене изборе, док у овим другим конфликти и даље
трају - даје аргументе наш саговорник.
Српска верзија књиге изаћи ће из штампе до краја године и моћи ће да се
преузме са сајта www.цанвасопедиа.орг.
Игрица „Смените диктатора“
„Много моћнија сила“ или „Форце море поwерфул“ наслов је игре која
претходи овој књизи а коју је Иван Маровић, један од чланова Центра,
развио са америчком софтвер компанијом. У тој стратегији може се
смењивати диктатор, корумпирани градоначелник... Тренутно, игрица може
да се игра само путем Интернета на сајту www.афмпгаме.цом
04.09.2006
Обрада текста: „Српска политика“
|
