Политички аналитичар Звонимир
Трајковић за „Српску политику“ коментарише инсистирање ДС-а и Тадића да
се избори за председника републике Србије морају одржати до краја године
Тадићева „одбрана“ Устава
Избори
се морају одржати до краја године - Важно је владати јер то доноси
новац, а колика и каква је држава, кога то још занима, кад и у најмањој
држави они на власти живе удобно.
 Шта
се у суштини крије иза енергичних захтева ДС-а да се избори за
председника Републике Србије одрже до краја ове године, што је у новом
Уставу Србије предвиђено као последњи законски рок. Треба ли
председничке и локалне изборе одржати без обзира на све опасности да
изгубимо Космет али и Републику Српску или је фотеља светиња којој је
све подређено???
Демократска странка све енергичније захтева да се поштује нови Устав
Србије и уставни закон којим је предвиђено да се избори за Председника
Републике Србије и избори за локалне органе власти морају одржати до
краја ове године. Гледано из перспективе поштовања устава и уставног
закона то је сасвим исправан став. Да ли то постајемо држава која
стриктно поштује законе и законом предвиђене рокове или је то само
покушај ДС-а да у мутној води направи добар улов?
Термин одржавања председничких и локалних избора који ових дана кружи
јавношћу, али и Скупштином Србије је недеља 09. децембар 2007. године.
Леп термин, јер би се евентуални други круг избора одржао 23. децембра.
Онда бисмо са новим председником и градоначелницима кренули да славимо
католички Божић и Нову годину, па православни Божић и Нову годину и још
по коју српску славу. Непосредно пре првог и другог круга избора славили
бисмо Ваведење Пресвете Богородице и велику српску славу Светог Николу.
А кад Срби заседну да славе неизбежно би се потанко претресли како
председнички тако и локални кандидати, утврдило за кога треба гласати и
још доста тога….
Био би то месец и мало више славља да није једног али. То али
нам срећу квари, јер су ови западни хохштаплери одредили да се преговори
о статусу Космета заврше баш 10. децембра 2007. године и извештај преда
СБ УН. Шиптаре ти преговори по свему виђеном много и не занимају, па
једино чекају тај 10. децембар, да сами у „Скупштини Косова“ (Метохију
су давно избрисали) прогласе независност. САД су им већ више пута са
највишег државног нивоа обећале признање самопроглашене независности, а
тим путем ће поћи и водеће земље ЕУ. И тако док ће они један по један, а
можда и групно, признавати нову државу Косово, ми ћемо водити
председничке и локалне кампање. Када се 24. децембра пробудимо из тог
изборног заноса, а оно остали смо без Космета. А како се ствари одвијају
можда и без Републике Српске. Запад је одлуке већ донео и сви ће већ
бити на мини одмору због божићних и новогодишњих празника.
По свој прилици биће то месец славља. Шиптари ће славити нову државу
Косово, Запад своје празнике радости, а и Срби ће славити новог
председника Београдског Пашалука. Ово Београдског Пашалука треба писати
великим словима јер би Србија тај назив већ сад требало да усвоји како
стално не бисмо мењали Устав, с обзиром да је чекају још нека отцепљења,
попут „Прешевске долине“, Санџака, Војводине… Многи ће ми замерити зашто
Рашку област називам Санџак али и у тој терминологији постоји битна
разлика. Рашка област не изражава своје сецесионистичке тежње, али
Санџак – итекако.
Новоизабрани председник Тадић био би сада сасвим нови председник, нове
државе, јер је изабран после отцепљења Космета, и све што га је мучило у
оној претходној држави Србији, сада би било „решено“. Бар до неког
наредног отцепљења. О реаговању на отцепљење Космета могао би да детаљно
размисли, без журбе, јер тек започиње председнички мандат па за било
какву журбу и нема разлога. Уосталом председник Београдског Пашалука би
била једина легитимна институција нове државе, а Коштуница са ДСС-ом,
као и остале странке би већ морале да се зноје јер би сада неминовно
требало расписати изборе за нову Скупштину па тамо негде крајем 2008 на
бази изборних резултата саставити Владу Београдског Пашалука.
„Демократску“ наравно, јер то очекују наши „пријатељи“ са Запада. Тако
би Тадић имао довољно времена за нове јурише на ЕУ и Евро-атлантске
интеграције, са добрим изгледима да му овога пута неће постављати
додатне тешке услове. Можда само да заборави на постојање Републике
Српске јер је некада давно, председник Србије потписао Дејтонски
споразум, био гарант његовог спровођења и очувања РС. Али пошто је то
потписао миротворац Милошевић који је касније преименован у балканског
касапина, то Тадића и не обавезује.
Куцкам ја овај текст и све размишљам како читаоцима ових редова кратко,
у једном пасусу, објаснити зашто сматрам да је ДС-ов и Тадићев захтев за
одржавањем избора чак веома неморалан, иако је заснован на Уставу и
постојећем изборном закону. Мало ме копка да ли сам се и ја повео за
тренутном полемиком и разним чак и врло неодмереним скупштинским
дискусијама? Можда сам пропустио, али нисам чуо да је неко са
скупштинске говорнице ову тренутну ситуацију упоредио са Ванредним
стањем у земљи, када се избори не могу одржавати. Ванредно стање де-јуре
није, али де-факто јесте, јер постоји могућност да изгубите 15% своје
територије. Шта може бити „ванредније“ од тога. Стога је свако ДС-ово
инсистирање на изборима у дану „ДЕ“ по Косово и Метохију неприхватљиво
јер се то ни уставом ни изборним законом није могло предвидети. Иако је
цела игра око избора исувише провидна да би се могла сакрити иза
паравана „поштовања“ устава и закона, треба је погледати кроз призму
ускостраначких и личних интереса ДС-а и Тадића.
 Када
тај доста провидан параван склонимо лако је уочљиво да су ДС и Тадић
запели да се избори одрже до краја године јер је то идеално време за лов
у мутном. Мада се ДС труди да целу ствар заогрне плаштом поштовања
закона, нанизаћу неколико најбитнијих ствари тог лова у мутном, па сами
процените. С обзиром да би Тадић био ангажован у својој председничкој
кампањи, Коштуница би са својим министром Самарџићем и саветником
Симићем водио битку за одбрану Космета. Вук Јеремић (једини из ДС-а) би
ту више статирао па кад Космет будемо изгубили, биће свима јасно да су
га Коштуница и ДСС изгубили. „Сироти“ Тадић није у томе ни учествовао па
му се не може ништа ни замерити. Осим тога Коштуница је својим оштрим
изјавама о поштовању повеље УН наљутио Амере и ЕУ, мада му је Тадић
стално говорио да се њима треба фино и што понизније обраћати. Али
Коштуница не само да не слуша, него још шурује са Русима, даје изјаве да
неће у Нато, да неће признати никакво шиптарско самопроглашење
независности…. И шта је ту Тадић крив?
Друга
важна чињеница на коју ДС рачуна је „демократска“ коалиција са ДСС и
Г17. Они нормално треба да подрже Тадића јер су коалициони партнери. Све
друго било би стварно некоректно. Кад томе додамо Чедине (ЛДП) и
шиптарске гласове са југа Србије, па цео Санџак, Касу, Чанка и остале
заговорнике аутономније Војводине
-
ето гласова на претек. Што се саме кампање и медијске буке тиче ту ће
„наши српски и слободни“ медији одрадити добар део посла, као и досад.
Било би крајње нелогично фаворизовати неког другог, већ свог
демократског кандидата. Може се само замислити како ће својски на посао
да приону Б-92, Пинк, а и РТС као „јавни сервис“ европске Србије. А ко
је више за Европу од Тадића? Па ако се још малчице покраде кроз бирачке
спискове и тамо где радикалске контроле нема, победа је већ осигурана.
Умало да заборавим моћну подршку из иностранства. Замислите само:
Солана, па Оли Рен, Меркелова, Саркози, а можда и лично Кондолиза Рајс…
па то се не може ни набројати, а све наши осведочени „пријатељи“.
Али
збуњени Коштуница неће. Да ли је преко ноћи разабрао шта му Тадић
спрема или га је неко ипак на време обавестио - али неће. Оће да
се око Космета, а сад и око РС, са Тадићем крчка у истом лонцу. Ако
губимо Космет да га изгубимо заједно. То од Коштунице стварно није
коректно, јер што бисмо увећавали број губитника кад их већ ионако имамо
на претек. Присетих се да сам ономад у „Огледалу“ написао чланак „Сомови
се лове на бућку“ где сам Коштуницу неукусно упоредио са сомом,
зашто је уопште и правио коалицију са Тадићем па бих сада мало да се
коригујем. Као да сада све више показује особине јегуље – бар кад је
власт у питању. Но, слаби су му изгледи
да се из ове Тадићеве мреже извуче. Мрежа је врло законито постављена и
ако радикали не прискоче у помоћ Коштуници, Дулић ће изборе расписати.
Па
-
ко дошо, добро дошо. И то је потпуно законито, јер је Дулић председник
Скупштине и он расписује изборе, бар тако Устав каже. То што је Дулић и
Тадићев потрчко, то у Уставу не пише.
Радикали
су вазда били мимо нормалне логике, па је врло нејасно којем ће се они
јату приклонити. Засад им је најважније питање
-
зашто њихов предлог о одлагању избора није прихваћен, него они требају
да гласају за ДСС-ов. Мора да је тај њихов предлог био знатно боље
књижевно срочен, а овај Коштуницин и није нешто, или све то раде како би
„одбранили Космет“. Замерају ДС што су им на превару сменили председника
општине у Руми, али су огорчени на Коштуницу јер је његова полиција
помогла да се та смена и спроведе. Тако се ових дана у Скупштини више
расправља о Руми но о Космету и Републици Српској, па ако се човек
превари да та скупштинска наклапања гледа, просто бива слуђен.
Најгрлатији су као и обично радикали, али није јасно шта у суштини хоће
да постигну. Да ли су опет направили неку губитничку тактику, ми
противу свих, или су на оној старој. Ми смо јака опозиција,
скупштинске плате су добре, па нека Коштуница и Тадић изгубе Космет,
Санџак, Војводину…. е онда ми сигурно долазимо на власт. Морам признати
да нисам довољно стручан за тако високоумне тактичке варијанте које
радикали изводе, па никако да раскрстим са дилемом да ли они уопште желе
да дођу на власт. Можда их и остали део Срба као и ја не разуме, па
никако да им да тих 50% + један глас. Било како било, за њих гласа
убедљиво највећи део Срба али су они и даље у опозицији, а Тадић нам
капу који.
Како год
обрнемо, закључак је једноставан. ДС и Тадић би изборе до краја године
јер процењују да би на бази свих наведених предности, Тадић победио. То
шта ће се са Кометом дешавати Тадића а и остале из ДС-а никада и није
много занимало. Важна је председничка фотеља, место градоначелника
Београда, јер се ту врти велика пара. Коалицију правити и са марсовцима
само да се важна министарска места зграбе, а све остало је другоразредно
и на то не треба трошити енергију. Важно је владати јер то доноси новац,
а колика и каква је држава
-
кога то занима, кад и у најмањој држави они на власти живе удобно.
Звонимир Трајковић
Политички аналитичар
www.trajkovic.co.yu
|
