|
Биљана Живковић | |||
Руски православни
свештеник Михаило Неверов
из Перпињанa,
започиње хуману мисију
за Србе на Космету
Сад сам и ја – Србин !!
Када је у Француску
добио свеће са Косова и
Метохије које му је послала сестра Радмила Шуговић из Кола
српских сестара из
Пећи, донео је чврсту одлуку да што пре пође на Космет и помогне својој
браћи Србима.
На
сваком кораку на Космету, страни војници. Показивао сам им мој француски
пасош - посматрали су ме зачуђени. Али, оно што је најважније - осетио
сам невероватну блискост са српским народом. Очи би им засијале када би
чули да сам Рус.
Срце ми се стегло, - ех та словенска душа
Необичан сусрет са познатим руским свештеником Михаилом Неверовим, чија нас је скромност и једноставност, довела у помало нелагодну ситуацију, јер нерадо прича о себи, о томе шта чини за наше сународнике, тамо далеко у Француској и колико дубоко разуме, како каже – срамно разапињање на крст српског народа. У животу је, вели, прилично тога урадио и сад му је чинити све што може - за добро напаћеног братског народа, поготово, оног на Космету. Отац Михаил Неверов је први пут у Србији. Иако је о нашој земљи много слушао и зна одлично српску историју, никада раније није био овде. Када је у руској цркви у Француској упознао др Милу Алечковић Николић и др Ива Батаја, а затим од њих добио свеће са Косова и Метохије које му је послала сестра Радмила Шуговић из Кола српских сестара из Пећи, одлука је пала, поћи ће на Косово. Пред свим Русима и Французима у цркви јавно је рекао: „А шта ћу сад више овде? Тамо сам можда потребан! Полазимо”.
На Космет водио и сина !! Његова деца не похађају „ западне” школе, јер не жели, објашњава, да их „безбожна цивилизација глобализма”– исквари. Сам их обучава. Може, јер је веома образован. Жена је инжењер и подучава их математици и физици, а Михаил, који је и певач у црквеном хору и сликар, учи их светим текстовима, музици и сликарству. Деца су натпросечно интелигентна, образована и верујућа. – Слушао сам пуно о Косову и Метохији, о патњама српског народа, о разрушеним црквама, манастирима, уништеним православним домовима. Слушао сам шта говоре и они „други”. И не знајући, бранио сам Космет на сваком месту. Бранио сам, наравно, право Срба на живот у својим црквама, на својој вековној земљи. Једном су ми у Француској рекли: „Па, шта браните толико Србе, кад овде где сте, нема Срба? А ја сам одговорио, излетело ми је: „ЈА сам Србин”. То је исто – каже овај руски свештеник, иначе веома близак са многим Србима који живе у Француској. • Међусобно испомагање српске и руске дијаспоре у Француској и уопште у Европи је веома снажно. У Паризу први пут после 10 векова био је руски патријарх Алексеј Други, у цркви Нотр Даму служио је литургију, милећи се и за браћу Србе на КиМ. Сјатили су се тада сви Руси и Срби Француске. Некада се и непознајете, али радите заједно на свим нивоима. – Да, у рускe цркве у Француској долазе Срби, као што у српске на литургије иду Руси. Ја сам у Србију и дошао управо упознавши у храму људе из ваше дијаспоре. Они су ми причали о Косову и Метохији и рекли да морам све да обиђем. Ево ме сад сам ту, са вама. У Београду, где су ме дивно дочекали, моји драги пријатељи - Мила и Ив, па, отац Владимир Замахајев из цркве Светог Петра и Павла у Топчидеру и сестра Радмила из Пећи. Био сам у Републици Српској и видео народ на демонстрацијама против утапања у унитарну БиХ у Бања Луци, чуо сам како вичу „Русија, Русија”.Срце ми се стегло. Отишао сам затим у Пећку Патријаршију где сам дуго причао са оцем Иринејем, а потом у вековни манастир Високе Дечане. Служио, са њима се Богу молио. Видео сам тамо чудесне фреске, од чије лепоте човек занеми. Од братије сам још пуно научио о вашој историји. На сваком кораку на Космету, страни војници. Показивао сам им мој француски пасош - посматрали су ме зачуђени. Али, оно што је најважније - осетио сам невероватну блискост са српским народом. Очи би им засијале када би чули да сам Рус. Срце ми се стегло, - ех та словенска душа. Затим смо ишли у православну Македонију, обишли, Скопље и Охрид.• Ваш син има девет година ,спрема се за свештеника. Добио је име по чувеном свештенику Кипријану који је за олтар стао у најранијем детињству. Кипријан је прилично паметно дете, које има своје погледе. Чули смо да је хтео да излаже своју тезу о Космету и Уједињеним Нацијама. Када смо га питали уозбиљио се, и рекао: „Било би добро постићи споразум са Уједињеним Нацијама да дају материјалну одштету Шиптарима да напусте КиМ”. – Кипријан размишља својом главом. То је једини прави пут. Он се учи духовном животу и скромности. Треба већ сада да упозна ситуацију свуда у свету и поготово, овде на Косову и Метохији, да би сутра мисионарио. • Бавите се и педагошким радом. Организујете кампове и обуке православне омладине, деце од две до двадесет година? – Да, припадам великој породици људи која се бави повратком правим, истинским вредностима и обуком наше православне деце. Јер, једино на њих у сутрашњем свету можемо да рачунамо. Таквих православних кампова у Русији имамо око 30 по читавој територији које организује црква, а помаже руска Влада. Децу учимо историји, религији, наукама, музици, занатству и спортским вештинама, али и искуствима других православних народа. Ми смо већ стари и уморни, ретко ко ће жртвовати свој живот. Али, деца уче, раде и посматрају. Свет ће сутра, убеђен сам, почивати на много Кипријана. Зато сам сина и довео у Србију. Он ће ово да запамти за цео живот. Велика је грешка што о Космету, рецимо, расправљају само одрасли. Можете доћи и видети шта ми све радимо и где и како. Та обука коју спроводимо је и духовна и физичка. Сви су добродошли.
•
Шта вам
се у Србији допало, а шта не?
•
Дошли
сте, обишли, доживели, схватили. Која је даље ваша мисија оче Михаило? Пише: Биљана Живковић |
||||
Предходна страна |
||||
