Предходна страна

Са форума „Српска политика“

Има ли краја издаји и подаништву

На форуму Српске политике бодљикави „кактус“ кроз текст „Има ли краја издаји и подаништву“ отвара питање функционисања важних државних институција попут министарства правде. Шта оно ради у чијој је функцији, ако нема реаговања и на евидентно антидржавне текстове, али поставља и питање чији је председник Србије Борис Тадић и каву он то политику води?

О министру правде Душану Петровићу сам и раније писао. Тај мачвански ђилкош зејтињавих избуљених очију са манирима марвеног трговца, расподелом улога у фарси тужно-смешног наслова Влада републике Србије је добио улогу Министра правде, чиме је јасно показано колико и како се схвата важност овог министарства по државу. Али, да се подсетимо: то је онај који је уз добру плату равнодушно гледао како се овај народ и држава бестијално понижавају како од стране иностраних правосудних органа (случај пилота Емира Шишића), тако и од шиптарских сепаратиста у органима локалне самоуправе Прешева, Бујановца и Медвеђе.

Сетимо се само у разним приликама уклањања државне заставе, у функцији самоуправе и јавног позива НАТО трупама. Скандала из домена образовања (настављање школовања двоје средњошколаца у Србији школованих по програму нелегалног косовског министарства образовања, које не признаје и забрањује наш школски програм у српским енклавама). Јавно промовисање и потписивање декларације о уједињењу са независним КиМ, аболицију челника и припадника сепаратистичке и терористичке ОВПБМ која је изводила војне акције на том подручију а чији су се челници након наводног самораспуштања (као дечија игра сада хоћу-сада нећу) „удомили“ у органе локалне власти, о чему сам детаљније писао на форуму сајта Српска политика.

Посебну причу чини диригована хајка на суд и породице оптужених до и приликом изрицања пресуде припадницима бивше ЈСО у Специјалном суду као и његове са министарском функцијом неспојиве некултурне, безобразно надмене и омаловажавајуће изјаве поводом најаве Томислава Николића током предизборне кампање да ће се пресуде бившим припадницима ЈСО због политичке конотације можда преиспитати.

Зашто пишем ове редове? У обиљу индиленције и нечињења (које је такође радња извршења кривичног дела) догодила се једна ствар на коју нико од надлежних органа није реаговао, па ни „вајни“ министар, ситни политикант, иначе агилан у другим приликама. Можда зато што то представља израз подршке Борису Тадићу,његовом страначком шефу и колеги (ДС) да настави тим путем и у наредном петогодишњем мандату.

Дана 26.02.2008 год. у листу „Правда“ бр. 283 на 24. страници (форум) у рубрици „Имате свој став“ објављено је писмо подршке Борису Тадићу, извесног Михе Кошћела из Београда (Нови Београд) под насловом „Сућут Николићу, напријед Борисе“ које ћу због фрапантног садржаја пренети у целости.
Испод наведеног наслова налази се фотографија Бориса Тадића у слављеничкој пози испод које је текст написан хрватским-усташким новоријеком „поносан сам што су допринос победи еуропске Србије дјелатно помогли и сви Хрвати Србије и Војводине. Помогли су и Мађари, Бошњаци и Бугари.
Браво Борисе! Дјелатно и учинковито! И јесте поражена Србија, али она Велика, а побједила је Еуропска, са уљудбом и ћудоредом. Поносан сам што су допринос побједи еуропске Србије делатно помогли и сви Хрвати Србије и Војводине.
Помогли су и Мађари, Бошњаци и Бугари. Показали су да су и они пријатељи нове србијанске демокрације. Поражени су и сви великосрбијански митови, међу њима и они најопаснији, косовски и мит о геноциду у НДХ.

Требало је да прође много времена и да се пролије много хрватске крви, док се није појавио храбри човјек са србијанске стране који је превазишао митове и извинио се хрватском народу за све бизантске подвале и великосрбијанске злочине.
Хрватска политика треба то да цијени и да учини какву гесту спрам Тадићеве Србије, рецимо да одустане од територијалних захтијева у Мачви која је дио хисторијског хрватског Сријема.
Исто тако Хрватска би убудуће могла и да се изравно укључи у европеизацију западне Србије, до ријеке Мораве док би преко ње требало да раде Бугари.
Дотле би наши србијански пријатељи требало да се до краја обрачунају са великосрпством, бизантско-оријенталним навикама, црквеном шизмом, ћирилицом и нашим пошастима.

Напред Борисе! Најбоље жеље и поштовање.“
Шта рећи за овакву шамарчину земљи, нацији, култури, вери и надлежним државним органима за овакав отворени усташлук у сред Београда и уређивачку политику једног јавног гласила које недвосмислено истиче уз чију је помоћ Борис Тадић победио на изборима уз истовремено пљување по Косову и негирање усташког геноцида у НДХ.

Наравно да се лично извињење Хрватима једног умоболника слави и уздиже на ниво официјелне политике и из тога произашлих обавеза као последица српске политике и српских злочина.А да не говоримо о територијалним претензијама, хрватској Мачви, хрватском Срему, поклањању источног дела Србије Бугарима. Све ово је зачињено позивом на међусобни сукоб, старом ватиканском намером покрштавања (трећину Срба покрстити,трећину побити и трећину протерати) и одрицањем од националног писма ћирилице.

Сматрам да ово није ексцес „усамљеног јахача“ већ озбиљна опомена (врх леденог брега) шта имамо и шта нам се спрема у нашој кући имајући у виду персонални састав не само у државним институцијама већ и економску компоненту (о чему сам писао у чланку „Хрватски економски напад на Србију“ публикован на сајту „Српска искра“). Мишљења сам да је врхунац цинизма и безскрупулозности објављивање наведеног текста чија је адреса аутора позната редакцији, а без одговарајуће реакције државних органа према особи која и даље живи у Београду уз уживање свих грађанских права. Запитајмо се о последицама по србина након објављивања (ако би уопште био објављен) један овакав текст против Хрватске. Мислим да је сваки даљи коментар сувишан

Текст опремило уредништво сајта Српска политика
http://www.srpskapolitika.com/tribina/index.php?topic=22.0

  Штампа