Предходна страна

Политички аналитичар Звонимир Трајковић за Српску политику о митингу „Косово је Србија“ рефлексијама и успутним догађањима око њега

Мишеви и мачори

Док је народ достојанствено и више него масовно изражавао протест противу независности Косова и његовог признавања од стране неких значајних земаља, водила се чудна медијска пропаганда. Овде код нас, не на западу. Све је учињено од стране „наших“ медија да се импозантни митинг искомпромитује и сведе на разбијање амбасадорских прозора и крађу патика. Да „наши“ медији нису наши одавно се зна, али да наш председник и није наш, народ је то могао да сазна тек сада.

Полако се слеже политичка прашина око митинга „Косово је Србија“, уз два доминантна утиска. Док је за једне митинг био величанствен и показао свету ко смо, за друге је главна тема неколико полупаних амбасадорских прозора чиме је ето у Свет поново послата црна слика Србије. Обе стране у својој острашћености заборављају да Свет зна ко су Срби, те да са ових простора о нама за двадесет година нису отишле ни беличасте а камо ли беле слике. И док „мишеви“ цвиле како се све свело на разбијање излога и крађу патика, „мачори“ заузети својим фебруарским послом само успут пљуцкају и најављују да ће се „игре“ тек наставити.

Посматрам ова политичко-медијска препуцавања са стране, јер ми је приступ медијима одавно забрањен, и једина српска мисао која ми пада напамет је - народе најебали смо. Из више разлога, па да споменем бар неке најважније:

- Имамо председника који очигледно баш и нема намеру да Космет брани ни политичким средствима, а војно никако. Могао бар реда ради да мало промени већ сувише излизану изјаву, да Србија никада неће признати самосталност Косова. Или је то, по само његовим мерилима, довољно.

- Имамо премијера који је пун звучећих парола и лепо прича али и даље седи у Влади са онима којима је Космет девета рупа на свирали па „јадник није у стању“ да спроведе оно што народу обећава.

- Имамо и јаку опозицију која изгледа воли баш ту улогу, и није јој до неког директног ангажовања, јер процењују да још треба да потонемо па ће онда они сами да победе на неким изборима 2056. године.

Већ одавно народ гунђа да су ово само „демократске политичке игре“ где су у ствари и „мишеви“ и „мачори“ на истом прљавом задатку, те да би требало извршити темељну дезинфекцију и дератизацију.

До ових констатација и није било тешко доћи јер се све као на длану могло видети и чути у само пар дана. За одбеглог „миша“ који се тек по завршетку догађања из Румунију вратио, најважније је да се страсти смире и да све буде мирно. Његово апеловање да „Само мирним путем ми можемо Србији да помогнемо и да правним средствима одбранимо Косово“, у најмању руку је увредљиво. Увредљиво за ниво свести и разума бар просечних грађана Србије. Па осам година смо ми мирни и смерни у очекивању да било шта у овој земљи „демократе“ реше. А они мирно краду, мирно нижу афере једну за другом, мирно разбише Југославију, па још мирније и заједницу Србије и Црне Горе а сад мирно оде и Космет. Успут су мирно сву привреду што распродали што погасили, војску уништили, службе растурили, све институције унередили… Само су у изборним кампањама урлали плашили народ свим и свачим, лагали до бесвести, обећавајући куле и градове.

Гледам га онако уплашеног као да је у бунилу, па се питам да ли он још не схвата да је као „поклон“ добио нову државу Косово на српској територији, само два дана после своје инаугурације за председника Србије. Поклон је као и сваки поклон стигао упакован са признањима те квази државе управо од његових пријатеља из САД и ЕУ, код којих нас он већ осам година утерује да нам буде лепо.

Гледам слушам и неверујем својим очима и ушима. Премијер Коштуница се појављује и захтева да Американци повуку одлуку о признавању косовске самосталности те да се врате поштовању међународног права и резолуције 1244 СБ УН. Може ли наш необавештени „мачор“ да схвати да Америка то не би сада учинила ни да ће сви Срби на митинзима моментално поцркати. Да ли њему није јасно да једној таквој сили не пада ни крај памети да погази своју одлуку којом је поново ишамарала Русију, ни по цену светског рата. Просто се човек запита да ли је Коштуница толико глуп, мазохиста који обожава поразе, или се само измотава са овим напаћеним и пониженим народом. Не видим ни један иоле разуман разлог за његово појављивање на конференцији за штампу са таквим позивом Америци, осим да су га „информисали“ како се Америка грдно уплашила Београдског протеста.

Као да незна да су студенти одмах сутра (после Београдског митинга) силом враћени са границе нове државе и да их нису пустили на миран протест са својим колегама у Митровици. Као да незна да је Рикер забранио његовом министру за КиМ Самарџићу улазак на Косово, док не повуче своје оштре изјаве и не извини се. Зна ли да је Немачка амбасада обуставила издавања виза до даљег, вероватно док се понизно не извинимо за два разбијена прозора…

На све то наша Влада је реаговала више него одлучно. Одћутала је све као да се ништа није ни догодило – повукла је нашег амбасадора из Перуа и ваљда као претњу позвала САД да повуче своју одлуку о признају Косова.

Може ли премијер Коштуница да разуме да све његове звучне и лепе речи, заклињања у одбрану Космета пред онако импозантним скупом не вреде ни помена, кад у Влади седне поред Ђелића, Динкића или Шутановца коме је као министру одбране прва изговорена реченица била, да Космет нећемо бранити силом. Чак иако га нећемо или неможемо бранити силом није обавезно да се то и каже. Нека и силеџије мало размишљају шта се све може догодити на Космету и око њега. Сама чињеница да седи у Влади са таквим министрима који нису нашли за сходно да се на митингу бар појаве, много упечатљивије говори од било каквих његових звучних парола. Док је у Влади са људима које уценама приморава да бране део наше територије сасвим је неубедљива и његова одлучност да космет стварно браните. Одлучност Владе делује још поразније ако само слушате већ именоване министре како народу објашњавају да наша реакција мора бити уравнотежена јер ће иначе побећи страни инвеститори. Акције на берзи нам стално падају као да се ради о Њујошкој берзи а не о имитацији берзе на којој се дневно обрне пар милиона.

Ако ова Влада нема моћи да се супротстави светским силеџијама има ли моћи да ућутка бар Б92 и дежурни хор НВО да нам својим „демократским“ бравурама и „медијским слободама“ не сипају со на живу косовску рану. Може ли Влада да дисциплинује бар „наш“ јавни сервис РТС, како из ноћи у ноћ не би гледали исте „експерте“ и „мозгове“ тек изашле из пеленама који нам објашњавају шта је Космет и како се брани а да тамо никада ни крочили нису. Може ли на том „нашем“ јавном сервису да се појави неколико правих аналитичара који неће пљуцкати по Србији и извлачити сасвим извитоперене закључке, те да нас не воде у Европу која нас двадесет година пљује, уцењује, понижава и разбија. Може ли ова Влада да се реконструише да не гледамо сваке ноћи лопове попут Ђелића, Динкића… који чим зину изговоре да наш улазак у ЕУ нема алтернативу. Може ли у Влади да се појаве људи који знају да све на свету има алтернативу и да ту алтернативу знају да пронађу.

Да је „миш“ на седници СБ (савета безбедности) УН био „лав“ док нас је енглески амбасадор пљувао, и одговорио му да лаже, онда не би било мотива за наводне хулигане да се силницима бар донекле реванширају. Пошто држава није у стању да стане на пут једној Сорошевој агитаторској телевизији коју су прозвали медијски Б52 (амерички бомбардер), онда ће то данас или сутра урадити народ. Ако су неке Кандићке обавезни гости у свим „нашим“ ТВ емисијама, са задатком пљувања по свему што је Српско, онда ће народ узети да то решава. Ако „миш“ и „мачори“ не ураде оно што треба да уради држава онда ће, али на свој начин, народ покушавати да истерује правду. Тим нечињењем сигурно долазимо до момента када ће народ загаламити. Е „мишеви и мачори“ сад ће народ мало да галами а ви размишљајте зашто, и не смо да галами већ ће и мотке да дохвати.

Овог пута је омладина лупала амбасаде али ако за пар месеци не покажете на делу спремност и одлучност да ствари ефикасно решавате, та омладина ће кренути на вас. Већ сада је њима јасно да је кривица за сва негативна догађања у ових осам година ваша а не америчка, али су показали високу свест у правцу траженог јединства. Енергија незадовољства је овога пута скренута, али ако нешто брзо не урадите више је немате где скренути. Прегазиће вас.

  Штампа