|
Представљамо вам новог председника Русије, уз његову биографију и психолошки
профил
Дмитриј Медведев
лично
Дмитриј Анатољевич Медведев
на изборима за председника Русије добио је 70,24% гласова после 99,85%
пребројаних гласова са свих бирачких места у Руској федерацији. Што је више
него убедљива победа.
Остали кандидати освојили су:
лидер КПРФ (Комунистичке
партије РФ) Генадиј Зјуганов
-
17,75%,
лидер ЛДПР (Либерално-демократске
партије Русије) Владимир Жириновски
-
9,36%,
и лидер (Демократске
партије Русије)Андреј
Богданов - 1,30%.
На изборе је изашло 69,69%
бирача.
Странке
«Јединствена Русија», «Праведна Русија», Аграрна партија и «Грађанска снага»
кандидовале су за председника Русије првог потпредседника владе Дмитрија
Медведева. Овој кандидатури Медведева придружио се и председник Путин
рекавши: «Већ га 17 година врло добро познајем, и сасвим и потпуно подржавам
ту кандидатуру». Иначе званично Кандидатуру Медведева Путину је предложио
лидер «Јединствене Русије» Борис Гризлов у име четири странке.
Владимир Путин је истакао да континуитет власти у Русији сматра реалним
с обзиром на то да су четири странке истакле заједничког председничког
кандидата, а међу њима су две парламентарне и имају стабилну већину у
Думи. Тако је «Јединствена Русија» и званично кандидовала Медведева на
свом конгресу 17. децембра 2007.
На том
конгресу
«Јединствена Русија»
водио се
интереан разговор
и
дискусија
о кандидату.
Владимир Путин: «Дмитрије Анатољевичу, јесу ли са вама разговарали?»
Дмитриј Медведев: «Да, све у свему. Одржане су прелиминарне консултације
које су позитивно протекле, а биће настављене. Тај разговор ћемо данас и
сутра наставити».
Владимир
Путин: «Код нас је много политичких догађаја пресовано у прилично кратком
времену. Није баш најпријатније бавити се тим стварима уочи нове године.
Али, живот се наставља, иде својим током, и закон од нас захтева да
започнемо ту председничку кампању. То што су са таквим предлогом дошли
представници четири странке, од којих су две не само заступљене у скупштини,
већ тамо имају и стабилну већину, а све четири странке се несумњиво ослањају
на најразличитије слојеве руског друштва и заступају интересе разних скупина
становништва Русије, све то говори о томе да сви имамо шансу да формирамо
стабилну власт у Руској Федерацији после мартовских избора 2008. године. И
то не просто стабилну власт, већ власт која ће спроводити онај курс који је
и последњих 8 година доносио позитивне резултате. Што се тиче кандидатуре
Дмитрија Анатољевича Медведева, могу рећи да га познајем преко 17 година.
Врло смо тесно са њим сарађивали свих ових година, и сасвим и потпуно
подржавам тај избор».
Борис
Гризлов: «Ове две године колико се Дмитриј Анатољевич у влади бави управо
националним пројектима и демографским програмом показале су да и поред
многобројних потешкоћа постоје реални искораци. То су сви запазили. И ми
говоримо да квалитет живота несумњиво расте. Јединствена Русија сматра да
наредне четири године треба да буду под окриљем решавања социјалних питања.
А Дмитриј Анатољевич Медведев је социјално највише оријентисани кандидат од
свих могућих».
Сергеј
Миронов: «Дмитриј Анатољевич Медведев је сјајан правник који изванредно
познаје пре свега грађанско право, међународно право, он врло добро познаје
и оно чиме се бавио у администрацији председника, радио је а и сада ради као
први заменик председника владе. Дугогодишњи је и стални члан Савета
безбедности. И изванредно познаје и сва питања одбране, и питања везана за
постизање безбедности Русије. И, речју, професионално је апсолутно спреман.
И наравно, лично за мене је било јако важно то што је он један од најближих
сабораца Владимира Владимировича Путина».
Владимир
Плотњиков: «Дмитриј Анатољевич Медведев је руководио националним пројектима.
Зато је међу њима и пројекат везан за развој пољопривреде. У том правцу има
одређеног напретка и добрих резултата. Али, има и јако много проблема. И
врло се надамо да ће Дмитриј Анатољевич, поставши шеф државе, наставити тај
посао, развој реалне привреде, укључујући и развој агроиндустријског
комплекса Русије који има изузетно моћан потенцијал. Тај посао треба
наставити».
Михаил
Баршчевски: «Јако је важно што је то млад човек с демократским погледима. И
сасвим сам уверен у то да ћемо током председничког мандата Дмитрија
Анатољевича, а надам се да ће бити изабран за председника Руске Федерације,
снажно напредовати у изградњи демократске правне, то истичем, државе. И чини
ми се да је то наше консолидовано мишљење. У сваком случају, оно је
најоптималније за даљи развој Русије». Дмитриј Медведев има солидно искуство
рада на разним положајима. У последње две године он у рангу првог
потпредседника у Влади одговара за реализацију приоритетних националних
пројеката и то ради са великим успехом.
Дмитриј Медведев
цитат:
«Осећа се стварно помањкање општења између грађанских снага и власти,
и то помањкање је хроничног карактера. Због тога је потребно да општење буде
без устручавања и да се власт прозива, позива на то да одговара на оне
захтеве које грађанско друштво поставља».
Биографија
Дмитрија Анатољевича Медведева
Рођен 14.
септембра 1965. године у Лењинграду, Рус. Отац Анатолиј Атанасјевич Медведев
је био професор Лењинградског технолошког института (ЛТИ) «Ленсовет» (умро
2004. г.), мајка Јулија Венијаминовна је филолог, предавала је у Педагошком
институту «Херцен», касније радила као водич у музеју. У породици је
син-јединац. Породица је живела у радничком насељу Купчино у предграђу
Лењинграда. Оженио се Светланом са којом је иначе ишао у исту школу; венчали
су се 1989. године; супруга је завршила финансијско-економски институт; ради
у Москви и бави се организацијом јавних приредби у Санкт-Петербургу. Син Иља
рођен је 1996. године.
1987.
године је завршио правни факултет Лењинградског државног универзитета (ЛГУ)
«А.А. Жданов», 1990. г. – постдипломске студије на правном факултету ЛГУ.
Магистар је правних наука (1990; тема дисертације «Проблеми реализације
грађанске правосубјектности државног предузећа»).
1982. године је пре уписивања на ЛГУ радио као лаборант у ЛЕТИ
(Лењинградском електротехничком институту). Истовремено са
постдипломским студијама, 1987-90. г. је асистент на катедри грађанског
права ЛГУ (шеф катедре је Александар Сергејев).
У пролеће 1989. г. је учествовао у предизборној кампањи Анатолија
Собчака током избора за Конгрес народних посланика СССР.
Од 1990. до 1999. г. је предавао на правном факултету ЛГУ (затим –
Петербуршког државног универзитета) дисциплине из области приватног
права. Доцент.
Од јуна 1990. до јануара 1991. г. је био међу помоћницима председника
Лењинградског совјета А. Собчака.
Од јуна 1991. до јуна 1996. г. био правни вештак комитета за спољне везе
градске управе Санкт-Петербурга. Био у Шведској на стажирању по питањима
локалне самоуправе.
09. новембра 1999. г. је именован за заменика руководиоца Апарата Владе
РФ (руководилац Апарата – Д. Козак), а 11. јануара 2000. г. ослобођен
дужности пошто је 31. децембра 1999. г. указом в.д. председника В.
Путина именован за заменика руководиоца Администрације Председника РФ
(руководилац Администрације – Александар Волошин).
Дмитриј Медведев 15. фебруара 2000. г. долази на чело предизборног штаба
В. Путина.
03. јуна 2000. г. је указом председника В. Путина именован за првог
заменика руководиоца Администрације Председника РФ.
30. јуна 2000. г. је на годишњој скупштини акционара ОАО (отвореног
акционарског друштва) «Газпром» изабран за председника савета директора
компаније уместо Виктора Черномирдина.
У априлу 2001. г. постаје руководилац радне групе за либерализацију
тржишта акција «Газпром» окупљене по налогу председника В. Путина.
У октобру 2002. године је именован за представника председника у
Националном банкарском савету (НБС).
30. октобра 2003. г. је именован за руководиоца Администрације
Председника РФ, пошто је А. Волошин дао оставку.
У априлу 2004. г. је именован за члана Савета безбедности РФ.
14. новембра 2005. г. се сазнаје да је Медведев именован за првог
заменика Председника Владе РФ и разрешен дужности руководиоца
Администрације Председника (на том положају га је заменио Сергеј
Собјањин).
У мају 2006. г. долази на чело комисије за развој телевизијске и
радио-дифузије.
Такође је на челу старатељског савета «Фонда за подршку олимпијцима
Русије».
Коаутор је уџбеника за грађанско право чији је први том катедра за
грађанско право ЛГУ издала 1991. г. (Грађанско право: уџбеник / Колект.
аутор; под ред. А.П. Сергејева и Ј.К. Толстоја; Москва, «Проспект»,
2002. т. 1/ Н.Д. Јегоров, И.В. Јелисејев, А.А. Иванов, М.В. Кротов и Д.А.
Медведев. 6. изд., прер. и доп., 2002. 773 с.)
Члан је Председништва Координационог савета Руског савеза правника.
Председник је Старатељског савеза Општеруске друштвене организације
«Удружење правника Русије».
Редовни је државни саветник РФ 1. класе. Добитник је (у саставу
колектива аутора) награде Владе Руске Федерације у области образовања за
2001. годину за тротомни уџбеник «Грађанско право» за правне факултете.
Истакнути научник из области грађанског права, Дмитриј Медведев је добро
познат по својим радовима пре свега из области саобраћајног права,
правосубјектности правних лица и правног регулисања кредитних и платних
односа.
Дмитриј Медведев је 2004. г. изабран за Председника Удружења свршених
студената правног факултета СПбГУ (ЛГУ).
По одлуци Научног већа Дмитрију Медведеву је 2005. г. додељено звање
Почасног доктора права правног факултета Санкт-Петербуршког државног
унвиерзитета.
Као
студент се бавио фотографијом и рок-музиком (омиљена група му је била «Black
Sabbath»),
бавио се тешком атлетиком, у својој категорији је победио на
универзитетском такмичењу у тешкој атлетици.
«Аналитичари» су
идеални правници који без напора савладавају најсложеније аспекте тог посла.
Дмитриј Анатољевич Медведев је читавим својим радним веком то сјајно
потврдио.
Дмитриј Медведев:
психолошки профил
По свом психолошком типу, тј.
скупу урођених психолошких квалитета који се испољавају у понашању и
исказима, Дмитриј Медведев је «Аналитичар», по међународном стандарду
психолошких типова – INTP.
Д.
Медведев се сматра аутором идеје о томе како орган власти, не кршећи закон,
може постати саоснивач и сувласник акционарског друштва – улагањем
закупнине, која том органу припада, у оснивачки капитал («... управо је он
један од првих у Петербургу, ако не и у читавој Русији, смислио како власт
може «ући» у акционарско друштво, не кршећи притом важеће законе – не
земљом, већ закупнином за земљу». «Санкт-Петербуршки курир», 6. октобар
2003.)
Пошто је
Д. Медведев позван да постане руководилац предизборног штаба В. Путина,
многи су очекивали да сваког часа искаже своје даље амбиције. Тим пре што је
и сам Председник говорио да у Д. Медведеву види наследника шефа кремаљске
администрације (Gazeta.Ru,
4. новембар 2003.). Али, он ништа није тражио ни молио. Мање позната
чињеница из те предизборне кампање: сва неутрошена средства из предизборног
фонда су до последње копејке враћена државној благајни. Скоро 4 године је
«упијао» административно искуство. Чак је и А. Волошин једном с поштовањем
признао да је «Дима апсолутно одговоран и честит човек» («Аргументи и факти»
бр. 46, 12. новембар 2003.).
Психолози
тврде да је «Аналитичарима» тешко да траже нешто за себе, знатно им је
једноставније да изборе заслужену награду за друге.
Људи који
познају Д. Медведева тврде да он никада никоме није пакостио нити «смештао».
Таква карактеристика представља изузетно велику почаст за чиновника.
«Аналитичарима» уопште није својствено да «раде испод жита»
-
они су поштени и отворени. Политика је, као што је познато, прљава ствар и
поједини коментатори сматрају да млади потпредседник није томе дорастао.
|

Дали је ово тандем који ће Русију подићи до нивоа светске силе
попут некадашњег СССР-а или тандем који ће уздрмати Свет. |
Али, ако
буде имао довољно снаге да до краја истраје на својим принципима, то може
постати закономерност која ће се са своје стране претворити у политички
принцип са којим ће околина морати да рачуна. «Аналитичар» је у суштини
такав човек, а такви људи су В. Путину јако потребни, пошто је и сам тог
кова. Такође се тврди да ће Д. Медведеву, пошто није прошао велику
управљачку школу, бити тешко да савлада основе врхунског топ-менаџмента. По
статистици, 93% највишег менеџмента Америке долази из плејаде логичара (Т),
на чијем врху стоје људи са језгром личности (ТЈ – рационални логичари).
«Аналитичар» (INTJ)
спада међу њих. У управљачкој психологији за такве руководиоце кажу да
поседују развијен «рефлекс циља». Штавише, имају интуитивно осећање (N
-
интуиција) за исправно постављање циља. Процес одређивања циља је сложен,
али не тврди се узалуд да циљ, ако се исправно постави, истог тренутка
почиње самореализовање. Тако да је Д. Медведеву управљачка компетентност «у
крви» и у то ћемо се и сами уверити – то је само питање времена.
Из
стенограма Интернет-конференције првог заменика руководиоца Администрације
Председника Русије Д.А. Медведева. Москва, 26. марта 2003. г.
Управљачка карактеристика
психолошког типа «Аналитичар» (ITNJ)
Човек
који претендује на објективност: тежи максималном апстраховању од
емоционалних потреса поводом овог или оног, тежи да пронађе објективне
основе за своје поступке и рад, да види главни стожер развоја догађаја, да
изнесе своје виђење проблема у систему. Све су то битна обележја
руководиоца-објективисте.
Он тежи
да свестрано размотри објекат – само на тај начин се по његовом мишљењу може
стећи објективна слика збивања. Резултат тих размишљања представљају
одговори на питања «зашто», «због чега», «ради чега». Он разлаже објекат на
саставне делове и на тај начин објашњава механизам сложених творевина.
Захваљујући таквом прилазу, способан је да се снађе у најсложенијим
проблемима.
Своје
мишљење о било ком питању не намеће, не користи притом свој службени
положај. Ослања се на методу убеђивања засновану на јасним логичким исказима
којима образлаже потребу и оправданост донете одлуке или става. Ставља на
знање да је његова оцена објективна. Своје мишљење може променити само у
случају да му се понуди аргументованији став. Бескомпромисност испољава само
у случају када се ради о принципијелном производном питању, научној и
социјалној истини. У ситним питањима је попустљив. Немарни потчињени то могу
користити. Али, ако се притом претера, руководилац-објективиста је способан
на сурово административно кажњавање чак до отказа. У том погледу ће се или
ограничити указивањем на могуће последице, или ће предузети радикалне
кораке. Уме на пронађе прилаз људима, да изазове занимање за себе или
разумевање својих идеја. Прилично је добар предавач пошто подстиче чак и
незнатну иницијативу, саслуша све тачке гледишта, омогућава да људи испоље
своје способности, добро осећа људе који су му у видном пољу, на пример,
када држи говор. Добро осећа реакцију слушалаца на своје речи. Ако затреба,
може да се у ходу престроји, да скрене разматрање у неочекивани колосек. Што
је људи пред којима наступа више, тим се осећа самоувереније. Зато има
потешкоће у општењу са човеком који не види перспективу, који је исувише
приземан. Не укључује се у разговоре на теме које га не занимају и не
подржава разговор који је по њему бескористан.
Савет психолога онима који желе да заслуже поверење «Аналитичара»:
Из
карактеристике психолошког типа «Аналитичар»: Више воли да прича о ономе што
га занима, небитне подробности у исказу саговорника пропушта мимо ушију. Ако
га тема не занима, труди се да избегне разговор, пошто не жели да узалуд
троши време.
Савет:
Говорите кратко и само о суштини ствари, ако нешто треба да се прецизира,
упитаће вас – то је боље него да му разглабате. Не трудите се да сте стално
насмешени, будите усредсређени и пословни. На крају свог исказа обавезно
дајте сажетак.
Д.
Медведеву је врло добро одабрана делатност у Влади – одговоран је за
приоритете у нашој привредно-економској политици. У САД «Аналитичаре»
називају реорганизаторима бизниса – све економске продоре припремали су
такви људи.
ПРИМЕДБА:
Портрети
VIP-особа
које припрема Психолошки центар ТАСС-Урал засновани су на међународном
стандарду психолошких типова АРТ (Assotiation
ofr Psichological Type).
Теорија
психолошких типова К.Г. Јунга претпоставља да основ подсвесног понашања
човека, па и оног у политици, представља такозвано «језгро личности» које
представља одређене стандардизоване начине опажања, обраде информација и
доношења одлуке. То је објективан, научни критеријум који омогућава да се на
основу анализе поступака, исказа одређеног човека стекне представа о
узроцима, мотивима његовог понашања, прогнозирају радње, одразе
противречности својствене личности.
Текст припремило:
уредништво сајта
Српске политике
|