Поглед из
другог угла:
Политички
аналитичар Звонимир Трајковић за руски РП-Монитор
http://www.rpmonitor.ru/
пише о дипломатским дометима у одбрани
Косова и Метохије
Русија-Србија: рад са грешкама
Ако
Москва озбиљно жели да успостави узајамно корисне односе са Београдом,
треба да прво да помогне Србима како би се ослободили власти данашњих
америчких креатура.
Може ли се суверенитет малих држава уопште бранити и одбранити ако су на
делу чисто силеџијске методе деловања САД у којима је сила изнад права,
правде, Уједињених нација, њених повеља и резолуција. Чему уопште данас
служе УН и њен Савет безбедности ако се према потреби светских моћника
може заобићи као да и не постоји.
 Лече
ли пацијента као врач?
Руководство Русије са председником Путином на челу уложило је озбиљне
напоре да Србији помогне у одбрани суверенитета над својом покрајином
Косовом и Метохијом (КиМ). И не само напоре већ и део свог међународног,
угледа, кредибилитета и утицаја. Када све то саберемо рекло би се да је
учињено готово све али резултати су поразни, како по Србију тако и по
Русију. Што се Србије тиче она се сама и није могла одбранити, па бих се
овим текстом више позабавио
да
ли је руска помоћ била адекватна ситуацији, или су пацијенту (Србији)
давани неадекватни лекови због погрешне дијагнозе. Методе лечења су више
личиле на бајање, него на ефикасну медецину којом би се пацијент могао
излечити.
У овом случају и Србија и Русија су поражене јер је крајњи резултат
њиховог заједничког залагања самопроглашена независност Косова, коју је
до сада признало 30-так земаља. И то не било којих, већ САД, Јапана и
свих водећих земље ЕУ, у коју се Србија и поред свега, упорно труди да
по сваку цену уђе. Није реч о мазохизму нас Срба ни о љубави према ЕУ и
НАТО-у већ о српском руководству које такав пут одабрало. Народ се о
свему томе јако мало или уопште није питао.
Русија је на одређени начин поново ишамарана од стране запада, а Србију
из овога шамарања изостављам јер њу нико ништа и није питао, а шамарају
нас већ 18 година. запад предвођен САД је арогантно заобишао резолуцију
1244 Савета безбедности УН којом се јасно гарантује суверенитет Србије,
брутално погазио међународно право, Хелсиншку повељу… и мигом дао
Шиптарима (Албанцима) сигнал да прогласе независност, коју ће они одмах
признати. Русија је учинила то што је могла и колико допушта деловање
искључиво на дипломатском плану. Њој се не може ништа замерити јер ни од
пријатеља се не може очекивати да он штити вашу породицу а да ви са
стране то посматрате. С тога је и министар Лавров више пута поновио да
Руси не могу бити већи Срби од самих Срба. Подвлачећи то и у Београду и
у Москви, чиме је хтео да јасно стави ограду да Русија може Србији
помоћи само онолико колико то Србија стварно и жели.
Па како се КиМ могла, и да ли се уопште могла одбранити? Наравно да је
могла, а може и данас, али то подразумева потпуно другачији приступ
читавом проблему. Да би тај другачији приступ читаоци лакше схватили
написаћу га кроз неколико поднаслова.
Наше или западно руководство у Србији
Није проблем у руској подршци и одлучности да се Србији помогне, проблем
је у „нашем“ српском руководству које и није искрено желело да брани и
одбрани део своје земље. Пишем „нашем“ под знацима навода јер оно никада
и није било наше, Српско, већ западно руководство наметнуто Србима. То
руководство које је 2000. године у Србији инсталирао запад, уништило је
Војску, разбило све безбедносне службе, распродало комплетну привреду па
тиме и онемогућило Србију да брани своје Косово и Метохију. Тај
уништавајући програм је реализован по налогу запада али је он био и цена
доласка на власт такозваног „демократског“ блока странака – ДОС (Демократска
Опозиција Србије). Од доласка ДОС-а на власт у Србији 2000. године
углавном се исти људи смењују на различитим функцијама док Србија тоне.
То руководство „преспавало“ је готово седам година поступног стварања
државности КиМ, које је у директној супротности са резолуцијом 1244 СБ
УН спроводио запад. „Заборавили“ су да било када питају или подсете УН,
УНМИК, НАТО, зашто се протераних 230 хиљада Срба не враћају на КиМ и
зашто тих 999 војника и полицајаца и дан данас нису у покрајини иако је
то резолуцијом јасно прецизирано. Прихватили су доношење неког квази
Устава Косова и других косовских институција које нису предвиђене
резолуцијом 1244 што је све водило ка стварању државе Косово.
„Пробудили“ су се нагло прошле године када су им наводни преговори о
будућем статусу КиМ наметнути јер је запад припремио већ све да КиМ
добије независност. Када су на преговоре натерани изашли су са паролом
„Више од аутономије мање од независности“ што ни сами нису могли да
преточе у практично изводљиву реалност. Више од аутономије је држава, а
мање од независности се незна шта је, јер такво уређење на овој нашој
планети још не постоји. На ту имагинарну паролу (флоскулу) надовезао се
председник Србије Тадић који је одмах закукурикао да Србија у одбрани
КиМ неће користити силу. Председник који у првој реченици својих
обраћања СБ УН наглашава да КиМ неће бранити и војним силом, јасно шаље
поруку Свету да га у ствари неће ни бранити. Чак иако га због
супериорности и војне надмоћи НАТО-а који стоји иза Шиптара не може
бранити силом, не мора то и да каже, па нека и о томе сви мало
поразмисле. Да ли отимањем КиМ Србији стабилизују Балкан или у њега
уносе сигуран Рат. Ако ништа друго онда се и дипломатији даје шири
простор за деловање, па и претње. Оне су мање или више делотворне, али
сигурно постижу бар један ефекат, да се о неком проблему озбиљније
размишља.
Дипломатија је само једна од карика у одбрани земље. Свакако значајна
али прилично неубедљива ако иза ње не стоји и оружана сила. Не боји се
нико претњи Кондолизе Рајс али се веома прибојавају америчке оружане
силе која иза Кондолизе стоји. Јавни иступи наших председника Тадића и
председника владе Коштунице су били такви да су свима јасно ставили на
знање да се употреба силе аутоматски искључује, а говори су им били тако
жестоки као да бране острвце у Индонезији а не део своје земље. То је
планетарним силеџијама Американцима дало додатне аргуменате да лакше
убеде своје савезнике из ЕУ да одмах признају самопроглашену косовску
независност. Да вас даље не бих гушио наши „државници“ су били баш
онакви кави су западу требали да свој план разбијања Срба и Србије лако
спроведе.
Зашто су Руси загазили на танак лед
За мене као аналитичара отвара се једно интересантно питање? Зашто је
Русија уопште стали иза таквог српског руководства, и на ту врло слабу
карту уложили део свог међународног угледа?. Искључујем могућност да врх
руске државе није знао ко су Тадић, Коштуница, Вук Драшковић, па Вук
Јеремић.…коме подносе дневне извештаје и ко им диктира шта могу а шта
несмеју да ураде. Сви они имају своје менторе на западу и предузеће само
оно што никако не могу да избегну због јавности у Србији. Њихова
„одбрана КиМ“ више се своди на проблематику како преварити своје грађане
да изгледа како се они труде али је запад тврд и неумољив.
Објашњавајући ово понашање „наших“ представника написао сам текст „Глумац
на Ист Риверу“ алудирајући на Тадићев наступ у СБ УН на коме
се расправљало управо о КиМ. Излагање председника Тадића је било као да
за ту тему није ни заинтересован, а толико понизно и снисходљиво, да
руски представник Ћуркин није знао како да реагује. Да ли да га ту на
седници СБ пред свима пљуне, или да све прогута па да он Рус, буде већи
Србин од самог српског председника.
Русија у ту ситуацију није смела себе да доведе. Зато су Руси овој
подршци Србији требали да приђу са одређеним степеном оштрине, па и
условљавања. И да кажу: „Господо Тадићу и Коштунице не видимо да ви
улажете максималне напоре да КиМ сачувате, а ми нисмо баш спремни да се
са својим угледом у Свету поигравамо. Када нас будете уверили да ће те
КиМ свим па и војним средствима бранити ми ће вам помоћи“. Овако КиМ
није одбрањено Русија је претрпела још један пораз на међународној сцени
а „наше“ од народа омражено руководство је опрало руке. Ето ни Русија
нам није могла да помогне.
Сва прича сада, колико је земаља и којих земаља ту независност Косова
признало, као и коментари да ће се питање КиМ тек решавати…. изгледају
као кад катастрофално изгубите одлучујућу утакмицу па сада објашњавате
како ће те на наредном светском првенству урадити нешто епохално.
Данашња међународна политика је као и фудбал, важан је резултат, он се
бележи, а ко је како играо се брзо заборавља. После извесног времена
испод победе Италије нигде не пише да ли је победа остварена прљавом,
надмоћном или лепршавом игром. Стоји само резултат.
Погрешна тактика и стратегија Русије
Нема сумње да Русија жели да помогне Србији, вероватно је зато и
прихватила да стане иза Тадића и Коштунице ризикујући чак и свој углед.
Жеља Русије неоспорно постоји али је тактика и стратегија погрешна, па
се стога враћам на реченицу са почетка текста:
да ли
је руска помоћ била адекватна ситуацији, или су пацијенту (Србији)
давани неадекватни лекови због погрешне дијагнозе.
Бићу слободан да ово прокоментаришем и дам конкретне предлоге. Да би
Русија уопште могла да помогне Србији она прво мора да помогне српском
народу да се ослободимо ових „наших“од стране запада наметнутих вођа. Та
помоћ је српском народу неопходна јер он сам, исцрпљен ратовима и
потпуно осиромашен, то није у стању. Многи ће рећи да је то мешање у
унутрашње ствари једне земље. Тачно је, али запад не да се меша, већ нас
и бомбардује да би своје марионете наметнуо Србији, Ираку… Он то не
крије већ тиме прети многим малим земљама. Зато је са ширењем НАТО дошао
на пушкомет од Сан Петерсбурга сутра ће и пред Москву. „Демократија“
која се насилно утерује у бивше социјалистичке земље нема ни Д од
стварних демократских процеса, већ је то најобичнији параван да се те
земље опљачкају. У тој општој пљачки одабране домаће марионете које
запад инсталира на власт добијају мрвице, али су зато дужне да моћним
западним компанијама обезбеде богату трпезу. Онда се за слуђен и
осиромашени народ организују избори на којима прозападни кандидати
обавезно побеђују. Побеђују зато што су избори игра новаца и пропаганде.
Пропагандом, медијима, невладиним организацијама (НВО) се народ потпуно
слуди, а новцем се све лепо технички организује, па ако и то није
довољно онда се и гласови купе. Па ако још није довољно онда се прогласи
победа на изборима и народ изведе на улице. Од сиротиње је глас лако
купити јер је народ гладан па му је 20$ велико као кућа.
Дајте ми 50 милиона $ и срушићу било које руководство у земљама величине
Србије.
Да ли то значи да је КиМ изгубљено због тричавих 50 милиона? Да, можда
вулгарно звучи, али се управо и тако ствари могу посматрати. Да би
читаоци лакше схватили начин западног калкулисања изнећу наш пример. СР
Југославија (Србија и Црна Гора) када су нам 1992. уведене санкције
дуговала је укупно 5,2 милијарде $, и запад нас је прекидом платног
промета онемогућио да дуг редовно плаћамо. Када је 2000. године срушен
Милошевић и постављена „демократска“ Влада, прво што је урађено је да је
наш потпредседник Владе Лабус потписао обавезу да Југославија плати све
редовне, затезне и казнене камате зато што дуг није отплаћивала. Тако се
наш дуг са 5,2 попео 11,7 милијарди $. Запад је у рушење Милошевића
уложио 70 милиона $, али су му новопостављене марионете одмах вратиле
6,5 милијарди $.
На
ком то „послу“ можете да зарадите скоро 10.000% или 100 пута више од
онога што сте уложили. То је западна логика и начин размишљања.
Разумем и ценим принципијелност Русије, али запад није принципијелан
нити га та, како они кажу, превазиђена норма интересује. Интересује их
једино „победа“ која ће им отворити врата за пљачку. У таквом Свету
Русија се не може понашати као до сада неутрално, јер онда неће моћи да
помогне својим пријатељима. Многе иначе пријатељске земље ће јој
окретати леђа јер са њом нису у стању да победе односно да одбране себе.
Русија као моћна земља мора истим методама да парира западу јер је ту
прљаву игру запад и наметнуо. Тада ће Свет из једнополарног почети да
прелази у биполарни јер ће се око Русије окупљати многе земље које су од
стране запада нападнуте или могу бити нападнуте. То не значи да Русија
треба било коме па и Србији нешто бесплатно да даје. Треба само да игра
исту активну улогу на изборима у Србији какву игра и запад, па ће
изборни резултати бити зачуђујуће другачији. Не мисле ваљда у Русији да
ми у Србији стварно обожавамо НАТО и ЕУ који нас мрцваре 20 година и
који су нас чак и бомбардовали.
Како се Косово и Метохија стварно могу одбранити и вратити под
суверенитет Србије.
Уопште не спадам у заговорнике ратних опција али КиМ је отето силом и
само се силом може вратити. И нико се у Србији не боји те ратне опције,
јер до ње неће ни доћи када Србија буде озбиљно кренула да се наоружава
и спрема за рат. Ако смо „праћкама“ могли да обарамо америчке „невидљиве“
авионе, шта би им тек урадили са руским ПВО системима новије генерације.
У НАТО-у то јако добро знају и брзо ће пронаћи другачије методе решавања
кризе коју су сами изазвали. Знају они да је наш ваздушни простор толико
мали да се са малим бројем добрих система може потпуно затворити, а на
копну они немају никакву предност. Што се Шиптара тиче они као сила не
постоје. Као што је све око КиМ лаж тако је лажан и „страх“ запада од
њихове побуне, као и сама њихова бројност. Шиптара на КиМ заједно са
свима онима који су ових осам година дојурили из Албаније има око 1,2
милиона, јер их уписаних у нашим књигама држављана има око 930 хиљада.
Они за Србију и нашу Војску не представљају ни приближно озбиљног
противника, па се само поставља питање да ли ћемо их потпуно прегазити
за три или седам дана. Ја сам рођен у Приштини где сам живео до 1985 и
перфектно познајем менталитет тих људи па врло одговорно тврдим да је
питање колико би њих уопште било храбро да дочека српску војску, а о
ратовању нема ни говора.
Из овог кратког ратног крокија може се стећи утисак нереалног
процењивања. Овим нисам хтео да кажем да ми можемо победити НАТО, већ да
би западне Владе имале великих проблема да својим грађанима објасне
зашто њихова деца гину на КиМ. Није њима жао ни милион наших жртава али
њихових 100 хиљада били превелика цена коју они нису спремни да плате.
Све ово што сам изнео добро знају и у НАТО-у, па нас баш због тога
толико притискају. Србија држи центар Балкана и цело јужно крило НАТО
без Србије је шупље. Зато треба све урадити да се на власт задрже њихове
марионете Тадић, Коштуница, Динкић… јер је то 1.000 пута јефтиније и
ефикасније од било каквог ратовања. Тако инсталирана власт ће онда
Србију лако угурати и у НАТО и у ЕУ. Та прозападна Влада ће урадити још
100 ствари за своје послодавце, али и затворити Србију за руску робу,
инвестиције чак и ако су оне неупоредиво повољније од западних.
Све док Русија не помогне српском народу да уклони ове гњиде са власти
Русија неће бити у стању да Србији помогне.
 Ова
Владајућа гарнитура никада неће затражити озбиљну помоћ Русије нити ће
бити спремна да од Русије купи наоружање, иако новца за то имамо, чак и
кад би се НАТО трупе ушетале у Београд. Можда сте приметили да ја Тадића
и Коштуницу не одвајам и било би врло погрешно сматрати да је Коштуница,
другачији. Не, запад увек има више играча који се ротирају и док је
један отворено прозападни, други има знатно умеренију чак некад и
патриотску реторику, али су сви на истом послу. Тако се са различитим
лидерима, наводно различитих политичких опција, покрива већи део
бирачког тела па се некима они умеренији чине прихватљиви. То је тактика
лепезе како би се што већи број грађана преварио и имао већи избор при
гласању, мада су они сасвим јасно на истом прозападном задатку.
Русија у мају добија новог председника Медведева, који има изванредну
прилику да оно што је председник Путин изванредно урадио, подигне за још
који ниво више. То се активним руским деловањем о коме сам писао урадити
много лакше него што многи мисле. Запад преко триста година напада али
незна да се брани, нападните га истим њиховим техникама, и видећете како
се те велике империје урушавају као куле од карата.
Звонимир Трајковић
Политички аналитичар
www.trajkovic.co.yu
|
