Књига „Затвор под отвореним небом” др Марије Лине Веке отворено говори о
погубном утицају радиоактивног уранијума у НАТО бомбама
Истина о бомбардовању која ће шокирати свет !!!
Осиромашени Уранијум (ОУ) емитује радијације Алфа ниског нивоа с
радијацијама Бета и Гама. Праву опасност представља могуће удисање ОУ.
Осиромашени уранијум узрокује тровање тешког метала и особље мора
апсолутно да избегава објекте који су бомбардовањем погођени .Минимална
безбедносна дистанца не сме бити мања од 50 метра – упозорава пуковник
Освалдо Бизари
 Италијанка,
Марија Лина Века, са титулом двоструког доктора наука, уважени
интелектуалац у својој земљи, истински је пријатељ нашег народа и
добротвор. У невладином пројекту „Барка мира”, више од 8 година упорно
помаже угроженом српском становништву на Косову и Метохији. Боравила је
у јужној покрајини чак 26 пута, носећи драгоцену помоћ, али и много више
од тога. Пре неколико месеци малишане из Цернице довела је да виде Рим и
15 дана проведу изван страшне атмосфере затроване шиптарском мржњом. У
срцу Рима, њима у част, уприличила је изложбу фотографија „Косово је
изгубљено”? где је са 250 стравичних документаристичких призора дочарала
погибију српског народа .Те слике сада путују светом.
Линина недавна посета нашој престоницу обележена је промоцијом вредне
књиге ”Затвор над отвореним небом”,
докуметнаристичко-навинарско-репоретског садржаја, чији је издавач ИП
„Филип Вишњић”. Амбасада Италије и Министарство за Косово и Метохију
помогли су јој да дело буде штампано, за сада на српском и италијанском
језику. Др Лина Века објашњава, да је књига неизбрисиво, драгоцено
сведочанство о истини, страдању Срба .
–Ишла сам у болне походе. Преживљавала и гледала порушене српске домове,
манастирска згаришта, спаљене цркве, оскрнављена православна гробља,
уништене школе. До темеља сатрта села. Нема енклаве, боље да кажем гета,
у који нисам отишла. Цео један народ секу у корену. Сем ваших
званичника, разговарала сам на Космету са децом, људима, женама,
старцима, са породицама несталих и киднапованих. Од свега тога састављен
је језив мозаик, болан крик српског народа. Све то наћићете у једанаест
поглавља књиге - каже овај уважени борац за истину.
Међутим, у десетом поглављу проналазимо податке, чињенице, догађаје који
су фрапантни. Аргументовано говоре о опасној озрачености осиромашеним
уранијумом од НАТО бомби и то скоро сваке стопе на Космету, али и
Србије. Оно што онеспокојава је да о томе ћутала српска јавност. Требало
је да се роди једна књига и саопшти сурову истину.
„Хуманитарно” бомбардовање и осиромашени Уранијум
Ауторка, дакле, недвосмислено износи истину о војном оружју које садржи
радиоактивни материјал: осиромашени Уранијум, нашироко употребљен на
Косову и Метохији и другим мисијама „мира”.
–Данас је тајност постала инструмент самоочувања, не безбедности нације,
већ профита нуклеарне индустрије. Чувати тајне, значи говорити лажи.
Превара се врши не против непријатеља САД, већ против грађана порезника,
који заправо финансирају ужасне америчке бомбе и дебљају новчанике
нуклеарних профитера. Мотиви за ову тајност су се у међувремену
променили. Највећи страх за нуклеарну индустрију не представља више
„непријатељ”.Сада страх долази из чињенице да би истина о ефектима
радијације, на амбијент и здравље, ако би о томе сазнао амерички народ,
могла да доведе до колапса те индустрије са својим бесрамним профитима -
пише, између осталог, др Марија Лина Лека.
Она упозорава да се поменута индустрија прибојава да би се ово могло
догодити када амаричка јавност сазна истину у муницији са осиромашеним
уранијумом ( ОУ) коју се нештедимице користили током бомбардовања на
КиМ, Србији, али и другим државама у свету.
На
Србију бачено 300 тона радиоактивне муниције
Према званичним подацима НАТО-а на Србију је током бомбардовања бачено
око 300 тона радиоактивне муниције. Гађано је112 локалитета у Србији, а
последњи 113 је била Пљачковица. НАТО, даље тврди да је испаљено око 31
хиљада пројектила, док руски стручњаци тврде да је реч о 90 хиљада
пројектила који су пали на тло Србије. Међутим, подаци варирају. Тако у
једном НАТО документу стоји да је на Републику Српску бачено шест тона
миниције са осиромашеним уранијумом, и то на подручје Хаџића, Пала и Хан
Пијеска, где је било угрожено преко 100 хиљада становника. На Србију је,
према истом документу, бачено преко 13 тона миниције са ОУ. Статистички
подаци даље показују, да је У Србији је за последњих пет година шест
пута више оболелих од малигнитета, у односу на 1999. Конкретно у
Крагујевцу је преко 20 одсто више оболелих од рака, него пре девет
година. Од последица дејства ОУ до сада умрло и оболело преко 300 хиљада
америчких маринаца који су били су мировним снагама по свету. У Италији
умрло више од 200 војника.
Базаријеве наредбе
–Што се тиче употребе ОУ на Косову и Метохији, најбоље је прочитати оно
што изјављује пуковник Освалдо Бизари, специјалиста НБЦ (
Nucleare
Bateriologico
Chimico),
у наредби о безбедности за снаге КФОР-а које оперишу на Балкану, са
датумом 22. децембар 1999. У наредби с његовим потписом поред осталог
може се и ово прочитати: „Избегавајте сваки објекат за који сумњате да
је погођен муницијом са ОУ и крстарећим ракетама Томахавк. Не узимајте,
не сакупљајте на терену муницију са ОУ, одмах обавестите вашу команду о
области за коју сматрате да је контаминирана. Површина контаминирана ОУ
загађује храну и воду. Нипошто не једите храну која није
преконтролисана. Честице које се удишу могу проузроковати штете на
унутрашњим ткивима на дужи период. Ако сте били изложени прашини ОУ
обавите тестове у наредних 24 сата, како би проверили да ли постоји
присуство У 238, У 235 и У 234 и креатина - упозорава пуковник Базари.
Он крајње озбиљно наређује да у случају да се испостави да су војници
били у контаминираној зони, морају хитно да се подвргну чишћењу
контаминираних честица из тела.
Озрачени и КФОР-ови војници
Пуковник даље говори о опасностима које на КИМ од бомбардовања прете
КФОР-овим војницима.
–Возила и материјал српске војске на Косову и Метохији могу представљати
претњу за здравље војника и цивила уколико би они дошли у контакт са
њима. Возила и опрема која се нађе уништена, оштећена или напуштена,
морају да се испитају и с њима треба да рукује искључиво квалификовано
особље. Опасност по здравље могу произаћи из ОУ због штета нанетих у
кампањи бомбардовања НАТО на средства погођена директно или индиректно.
Потом следе инструкције које крајње озбиљно упозоравају на велику
опасност од испарења или удисања.
–ОУ емитује радијације Алфа ниског нивоа с радијацијама Бета и Гама.
Праву опасност представља могуће удисање ОУ. Он узрокује тровање са
симптомима тровања тешким металима и особље мора апсолутно да избегава
објекте који су бомбардовањем погођени. Минимална безбедносна дистанца
не сме бити мања од 50 метра. Ако се објекту мора накнадно приближити
обавезно је носити маску и рукавице, како би се избегла апсорција
радиоактивне прашине. ОУ је метал, хемијски врло токсичан и
радиоактиван. УО емитује радијације Алфа, Бета и гама, са преполовљеним
временом од 4,5 милијарди година. Главна опасност долази од Алфа
радијације - још једно је пуковниково упозорење.
„Златна правила”
Безбедносна правила се завршавају следећим „златним правилима”, која,
како појашњава ауторка, говоре сама за себе.
–Остани даље од спаљених оклопних возила и зграда погођених крстарећим
ракетама и то у опсегу од 500 метара, од возила или порушене зграде.
Стави заштитну опрему за респираторне органе како би се спречио улазак
прашине. Нерастопиви ОУ се временом здружује са негативним ефектима по
здравље, као што су тумори и поремећаји код новорођених. Ефекти могу да
се верификују неколико година после експозиције.
Као подршка ономе што пише пуковник Бизари, могу се узети тврдње
пуковника Фернанда Гварниерија које се налазе у наредби послатој бригади
„Фолгоре Нембо пуковник Москин” од 08. маја 2000. године, наводи
ауторка.
– У вези учешћа италијанског контингента у активностима подршке миру на
Косову, субјектом ризика од интерне контаминације може бити дефинисан
онај који је боравио или радио у близини објеката погођених муницијом са
осиромашеним уранијумом.
Перламент није демантовао
Ауторка напомиње да је од изузетног значаја за разоткривање погубности
за људе који су били изложени НАТО бомбардовањима, оцена која се
појавила у интервјуу који је дневнику „Метро” 02. октобра 2003. дао
проф. Мартино Грандолфо, физичар, директор Главног истраживачког
здравственог института и члан комисије Мандели( комисије италијанског
Парламента која се бавила проблемом ОУ). Интервју, указује Лина Века,
никада није оповргнут под насловом: „Нисмо никада искључили могућност да
је уранијум смртоносан”.
Наиме, проф Грандолфо упозорава да је открио огроман број случајева
лимфома Хочкин и тврди да уранијум то може да проузрокује.
 ОУ
лагана смрт - најпогубнији за становништво на КиМ
Оружје са осиромашеним уранијумом је захвално за војно планирање због
његових пирофоричних квалитета, јер приликом судара доводе до пожара.
Када један продирући пројектил погоди чврст предмет, пали се и ствара
честице са радиоактивном прашином, која се може удисати, загађује околно
земљиште, воду, флору, фауну, и уништава људско здравље. Радиоактивна
прашина узрокује ране, тешке облике малигнитета, једну лагану смрт.
Осиромашени уранијум је убица из система који не познаје имунитет, као
што је сида.
Колико је УО погубан за становништво на Косову и Метохији које није
имало никакве инструкције, нити је било заштићено, без маски, принуђено
да удише контаминирани ваздух и једе озрачену храну, показаће, нажалост
време. Наши стручњаци у Србији за сада ћуте. народ умире, од „ неких”
болести. Али нити се зна прецизан податак шта је узрок толикој
смртности, будући да је приметно да се у бројним енклавама неупоредиво
више умире, него што се рађа. разлог, неко би рекао, народ је у великој
кризи, али да ли је само то у питању!?
За крај остављамо нашим читоцима да се упознају и са чињеницом, да ни
војници КФОР-а који су оболели од леукемије, рака или било које друге
тешке болести услед изложености ОУ зрачењима, пролазе као да су „државни
непријатељи”, боље рећи, умиру од свих заборављени, а на трошак
породице.
Др
Марија Лина Века наводи примере.
–Међу бројним случајевима изостале помоћи поменула бих водника Марка
Дина. У једном свом писму објављеном у штампи поручио је: „Умирем од
рака-држава ме напустила”.Ту је и водник Серђо Д, Анђела, који је
размонтирао мине на Балкану, године провео уништавајући оружје на
терену, а недавно је умро у хотелу за сиромашне у Милану. Међу толиким
драматичним догађајима о овим војницима треба поменути да се после
повратка са мисије једном војнику родило син са тешким обољењем и
деформацијама. Уверена сам да ће истина шокирати свет, али и да ће
кривци морати да се суоче са безочним злочином које чине против недужних
народа - упозарава Марија Лина.
Биљана Живковић
|
