Предходна страна

Доријан Шетина композитор и писац за Српску политику подстиче на размишљања о неким свакодневним дилемама и реалним дометима успеха

Углед, место, позиција и статус

Јако је тешко ако не и немогуће тачно одредити нечију позицију у друштву јер је она у зависности од широког спектра принципа који су толико индивидуални за сваког од нас. С тога је пирамида моћи, угледа, позиција у друштву и нечији статус практично индивидуално посматрање у зависности из ког угла се на пирамиду гледа.

И над попом има поп
Манифестација релативности нечије позиције у друштву се огледа у позицији посматрача. Позиција је појава коју можемо окарактерисати као визију или слику коју посматрач добија кроз призму окружења, друштвеног статуса и сопствених предрасуда укључујући ту и симболику предуверења овоцивилизацијских норми исклесаних кроз дух географских, историјских и културно-генетских промена. Јако је тешко ако не и немогуће тачно одредити нечију позицију у друштву јер је она међузависна са широким спектром принципа који су толико индивидуални за сваког по на особ да је разноликост разумевања истих практично индивидуална појава. Она зависи од тренутног расположења, културног, образовног и духовног нивоа као и предодређених то јест наследних предиспозиција обрађених породичним и друштвеним васпитањем. Овоме можемо додати и ниво социолошке интелигенције као и визију постављених циљева сопственог напретка те можемо рећи да је друштвена позиција социолошка појава и једна од главних карактеристика овоземаљских бића. За свако биће она има лица колико и укупно бића на том духовном и интелектуалном нивоу.

Ако би замислили хипотетичку ситуацију да овога тренутка на нашу планету дођу нека нова технолошки, интелектуално и духовно развијенија бића, прво што би та бића урадила у приступу ка успостављању контакта и разумевања нас, је подела а затим класификација свих бића на планети Земљи. Вероватно би ту класификацију урадили по критеријумима интелигенције, технолошког, друштвеног, духовног и организационог нивоа. Резултат овакве класификације би дао тачне позиције свих бића у односу на сва бића на планети осим за човека. Човек би на свим позицијама и нивоима унео тако фаталну грешку која би се манифестовала кроз резултат који би показивао да на планети уместо шест милијарди људи има шест милијарди цивилизација. После оваквог резултата није тешко претпоставити за коју би се врсту највише заинтересовали ванземаљци.

Но, оставимо ванземаљце да се на миру “диве” нашим потенцијалима па се вратимо у трагикомичну реалност “трећег” стања наше друштвено-политичке структуре и покушајмо да пронађемо ону праву магичну позицију ка којој треба да стремимо. Не могу ни замислити какву ће друштвено-политичко-духовну наказу изродити ова наша деветомесечна трудница с оваквим генетским материјалом. А само што се није породила. Једина светла тачка у целој ситуацији за мене је што је зачеће обављено са Светим Духом па ми остаје нада да ће се бар негде на неком нивоу испољити његови гени.

Док идем градом колима јурећи за чувеном “животном комбинацијом”, понекад на семафору док чекам зелено светло спопадну ме ромски клинци. Упорно хоће да ми оперу чисту шофер-шајбну. Гледам их док моле за неки динар и просто чујем мисли које им се мотају по глави:”Благо њему, вози добар ауто и сигурно има супер посао који му доноси доста пара”.Знам да и ако несвесно, виде себе на мом месту и на мојој друштвеној позицији која је са њихове тачке перача шоферки висока као Емпаер Стејтс Билдинг. На том познатом облакодеру прославио се и чувени Кинг Конг. Е, када би само знали колико има истине и симболике у томе да један мајмун седи на врху највеће зграде. Док их гледам и размишљам о њиховим заблудама, окрећем главу и видим да поред мене у суседној траци стоји неки престижни Мерцедес. Хватам себе како почињем да размишљам исто као и клинци који перу мој прозор. Овај сплет околности ме је подстакао да почнем да мислим о томе. Просто сам сигуран да и тај који седи у том најновијем моделу Мерцедеса гледа у неког свог идола са жељом да му узме место, позицију и статус. И тако, пирамида жеља расте скоро у недоглед.

Пре неки дан гледао сам вести и репортажу о Путиновој посети Европској Унији. Дошао је у посету, а сачекали су га сви министри Европске Уније. Цео Стразбур је био паралисан од полиције и обезбеђења. Незабилазни црвени тепих је дочекао Путина, а он је онако важан и у складу с позицијом прошао њиме и ушао у салу где су сви министри устали и почели да аплаудирају. Уважавање, моћ…Чим је сео за сто, одмах су му понуђени разни документи на потписивање. После кратког говора о правима и правди, отишао је брзо као што је и дошао, остављајући министре у туги и душевном болу да маштају о његовој позицији и моћи. Одмах за тим прилогом уследио је прилог где је тај исти Путин посетио једну православну цркву. И какав преокрет! Дошао је помпензно уз огромну пратњу и обезбеђење, прошао црвеним тепихом високо уздигнуте главе. А онда се тај велики моћни човек одједном претворио у ситно, скрушено и понизно биће које се савило и пољубило икону Исуса Христа.

Не знам за вас, али ја сам у том тренутку схватио којим путем, којој позицији и коме треба да стремим.

Доријан Шетина

  Штампа