SRPSKA POLITIKA

Uredništvo srpske politike

22. avgust 2008.

Poznati američki komentator Petrik Bjukenen (Patrick J. Buchanan) - bivši predsednički kandidat izrazio je revolt na licemeran stav Zapada prema događajima u Južnoj Osetiji.

Licemerni i drski stavovi Zapada

Neznam da li izjavu predsednika SAD Džordža Buša smatrati licemernom ili drskom kada kaže da se teritorijalni integritet Gruzije ne sme dovoditi u pitanje, ako je samo pre pola godine bio izričit da se teritorijalni integritet Srbije ne može održati, i da Kosovo mora dobiti samostalnost.

Predsednik SAD Džordž Buš jadikuje zbog toga što je odgovor Rusije na agresiju Gruzije na Južnu Osetiju bio neproporcionalan i nemilosrdan – piše Bjukenen u članku smeštenom u Internetu. Podsetimo se, zar nije Vašington svojevremeno dozvolio Izraelu zauzvrat da bombarduje Liban tokom 35 dana zbog sukobe na granici? Zar SAD nisu bombardovale Srbiju tokom 78 dana kako bi je prisilile da se odrekne svoje pokrajine Kosovo na koju ona ima više istorijskih prava, nego Gruzija na Južnu Osetiju i Abhaziju? – pita američki komentator.

Sa svoje strane, francuski list „Figaro“ konstatovao je da su učesnici jučerašnjeg savetovanja šefova diplomatija NATO-zemalja odustale od uvođenja sankcija prema Rusiji. Smešno, zamislite situaciju da Rusija uvede sankcije zemljama NATO-a posebno EU samo u domenu gasa – pola Evrope bi se smrzlo ove zime. Britanski dnevnik „Dejli telegraf“ sa tim u vezi ukazuje na različite stavove članova Alijanse, kada je pitanju Gruzija i Kosovo. A francuske novine „Humanite“ pišu da je gruzijsko-južnoosetinski konflikt komplikuje realizaciju plana saniranja situacije u regionu.

Sergej Lavrov: ne bavimo se onim čime planira da se bavi misija EU

na Kosovu - tačnije stvaranjem države.

Ruski mirotvorci u Južnoj Osetiji ne grade novu državu, već samo pružaju obezbeđenje da ne dođe do obnove vojnih dejstava. Ovo je izjavio ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov u ITAR-TASu na sastanku sa glavnim urednicima vodećih ruskih medija.

Ruski mirotvorci će se baviti onim čime treba da se bave u skladu sa sporazumima koje smo potpisali i koje poštujemo, ali koji su bili raskinuti sa Gruzijom, istakao je ministar. Odgovaramo za to da vojna dejstva neće biti obnovljena. Ne bavimo se policijskim funkcijama, ne bavimo se onim čime planira da se bavi misija EU na Kosovu, tačnije stvaranjem države.
U funkcije naših mirotvoraca ne spada ništa osim osugravanja bezbednosti teritorije, podvukao je on.

Ni treći pokušaj SB UN da usaglasi rezoluciju o Gruziji ostao bezuspešan.

Ovog puta varijanta koju je predložila Francuska bila je neprihvatljiva za Rusiju. Vitalij Čurkin, stalni predstavnik RF u UN daje objašnjenje ruskog stava.

“Do danas smo prilično mirno i metodično radili u kontaktu sa francuskim kolegama ovde, u Njujorku, na izradi rezolucije SB, u kojoj bi bili podržani i utvrđeni onih 6 principa koje su proglasili i izradili predsednik Medvedev i predsednik Sarkozi u Moskvi 12. avgusta. I ođednom danas su nas francuske kolege upoznale da su dobile druge naredbe, da iznose kratki nacrt rezolucije. I pokazali su nam posle izvesnog vremena nacrt. On, naravno, u potpunosti povlači u stranu SB i ne pomaže ni razvoju političkog procesa, ni normalizaciji situacije u zoni konflikta.

Od 6 tačaka plana koji su razradili predsednik Rusije i Francuske, u dokumentu francuske delegacije ostale su samo dve. Pa i one su bile istrgnute iz opšteg konteksta i date u svojevrsnom tumačenju. Akcenat je stavljen na hitno povlačenje ruskih trupa sa gruzijske teritorije. Istovremeno se postavlja pitanje da gruzijske trupe treba da se vrate na mesta svoje stalne dislokacije. U planu Medvedev-Sarkozi situacija se tumači malo drugačije. U njemu se govori da gruzijske turpe treba da se vrate na mesta svoje stalne dislokacije, tačnije u kasarne. A zatim će ruske trupe biti povučene na one linije koje su zauzimale pre početka koflikta.

U nacrtu rezolucije francuske delegacije ova logička veza je narušena. Osim toga u njemu nije ni pomenuto da je upravo Gruzija započela agresiju, koja se pretvorila u genocid protiv naroda Južne Osetije, nije pomenuto ko je naoružavao Gruziju, ko je blokirao ruske predloge da sukobljene strane – Gruzija i Južna Osetija potpišu pravno obavezujući sporazum o tome da neće primenjivati silu.
Nije teško videti šta stoji iza sličnih lukavosti i propusta. Reč je o pokušajima da se opravda Gruzija koja je započela rat i da se istovremeno Rusija, koja je bila posrednik, predstavi mal te ne kao učesnik konflikta. Takvi napori se preduzimaju predumišljeno od strane američke diplomatije. I treba samo žaliti što se francuska delegacije povela za Amerikancima”.

Aleksandar Pikajev: Na Kosovu se prozvoljno menja format međunarodnog prisustva.

U srpskoj pokrajini ovih dana u toku je predaja zgrada i voznog parka misiji u oblasti vladavine zakona koju je formirala EU.

Saglasnost za to je dao Sekeretarijat UN, mada pravne baze za to nema. Međunarodno prisustvo u pokrajini je određeno samo odlukom SB UN u rezoluciji 1244. I zato svaka izmena formata treba da se vrši uz odobrenje SB, i razume se, uz saglasnost svih zainteresovanih strana. Toga danas nema, što pruža osnove ekspertu Aleksandru Pikajevu da kvalifikuje dešavanja kao alarmantno kršenje utvrđene prakse.

“Birokratija UN faktički krši Povelju UN. Rusija je više puta podvlačila da Sekretarijat, kao i generalni sekretar UN treba da prekinu delatnost koja se faktički kosi sa rezolucijom SB u Poveljom UN. Tačnije, oni krše Povelju Organizacije, u kojoj rade. I tu postoji zaista ozbiljna pravna kolizija.

Ako se uzme u obzir činjenica da je Misija u oblasti vladavine zakona formirana na inicijativu zemalja EU i ne poseduje mandat UN za prisustvo na Kosovu, onda je zamena punomoćja koja je u toku dvostruko protivpravna. Prelazak zgrada i voznog parka sa Misije UN Misiji u oblasti vladavine zakona početak je predaje Kosova pod administartivnu upravu EU. Cilj koji se pri tome postavlja je stvaranje uslova za uspostavljanje državnosti Kosova i njegovo priznanje na međunarodnoj sceni. U principu to se ne skriva. Svoj glavni zadatak saradnici evropske misije vide u pomoći državnoj izgradnji na Kosovu. Sličnom koraku SAD i njihovi partneri iz EU su pribegli pošto njihovi pokušaji da rasparčaju Srbiju uz pomoć specijalne rezolucije UN nisu urodili plodom”.
Srbija je već odreagovala na predaju objekata pod kontrolu Misije u oblasti vladavine zakona. Predstavnik Beograda na Kosovu Oliver Ivanović nazvao ju je provokacijom i izjavio spremnost da uloži SB UN protest povodom dejstava rukovodstva Misije UN. O bespravnosti predaje izjavio je ranije i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin.

Uredništvo srpske politike

Predhodna strana

Štampa