SRPSKA POLITIKA

Republika Srpska Krajina

Republika Srpska Krajina deset godina poslije

Prof. dr Veljko Đurić Mišina

Hronika Republike Srpske Krajine

Hronika je urađena prema: Srđan Radulović, Sudbina Krajine, Beograd 1996. Mile Dakić, Krajina kroz vijekove iz istorije političkih, nacionalnih i ljudskih prava srpskog naroda u Hrvatskoj, Beograd 2002

1990 - 1991 - 1992 - 1993 - 1994 - 1995

1992. godina

3. januar: u Sarajevu potpisan Sporazum o angažovanju snaga Ujedinjenih nacija (UN) u Jugoslaviji.

8. januar: Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija prihvatio rezoluciju 727 o slanju prethodnice međunarodnih snaga u Jugoslaviju.

Slobodan Milošević uputio otvoreno pismo Milanu Babiću. (Babić je odgovorio javno 12. januara.)

13. januar: Vatikan priznao Hrvatsku i Sloveniju.

15. januar: Evropska zajednica priznala Sloveniju i Hrvatsku.

17. januar: Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve objavio saopštenje o pravu srpskog naroda na samoopredeljenje.

27. januar: pregovori predstavnika RSK i Marka Guldinga u Kninu završili bez dogovora.

30. januar: u Beogradu počela trodnevna sednica takozvanog krnjeg Predsedništva SFRJ, predstavnika Srbije i Krajine. Milan Babić i njegova vlada nisu dali saglasnost na Vensov plan. Umesto Babića, saglasnost je 2. februara dao predsednik Skupštine Krajine Mile Paspalj.

Predsednik Rusije Boris Nikolajevič Jeljcin najavio da će Rusija priznati Sloveniju i Hrvatsku.

3. februar: u Kninu održan zbor podrške Milanu Babiću zbog odbijanja da potpiše Vensov plan.

4. februar: Butros Butros Gali, generalni sekretar UN, izjavio da na teritoriji pod zaštitom UN neće važiti hrvatski zakoni.

5. februar: političko vođstvo skupština opština Vojnić i Gračac podržalo Vensov plan.

Krajinska policija u Udbini ometala učesnike sastanka SDS-a koji su zastupali tezu da Vensov plan treba prilagoditi srpskoj strani.

6. februar: u Gračacu o Vensovom planu razgovarali predstavnici SDS-a Krajine i JNA, koje je predvodio general Ratko Mladić.

Vlada Krajine podelila teritoriju na četiri administrativna okruga: Severnodalmatinski, Lički, Kordunaški i Banijski.

7. februar: Butros Butros Gali izjavio da se trupe UN neće povući iz zaštićenih zona Krajine dok se ne nađe političko rešenje, da raspored ovih snaga neće prejudicirati političko rešenje, da područja pod zaštitom UN neće biti pod zakonima Hrvatske, da će snage UN štititi lokalno stanovništvo pre i posle demilitarizacije.

9. februar: Skupština Republike Srpske Krajine u Glini bezuslovno prihvatila Vensov plan. Nagovešteno i smenjivanje Milana Babića. Skupštini prisustvovali i Branko Kostić, Jugoslav Kostić i general Blagoje Adžić.

10. februar: na sednici vlade u Kninu dogovoreno da Milan Babić objavi uslovno prihvatanje Vensovog plana. On, umesto toga, nametnuo odluku o referendumu na kome će se odlučiti o prihvatanju/neprihvatanju Vensova plana.

Jovan Rašković ponovio ideju o kulturnoj autonomiji Srba u Hrvatskoj.

12. februar: Milan Babić zatražio da Ujedinjene nacije uvedu protektorat nad Krajinom.

13. februar: vojna policija JNA u Kninu zatvorila Bogoljuba Bjelanovića Rodu, člana Glavnog odbora SDS-a Krajine, zato što je napustio položaj iz protesta prema postupcima JNA poznatim po komandi zauzmi pa vrati.

Iz Knina JNA i krajinska policija počele masovno da vraćaju dobrovoljce koji su došli iz Srbije.

15. februar: beogradski dnevni list Večernje novosti najavio odlazak Milana Babića citirajući izjave Mile Paspalja i Dušana Jovića: Kninska skupština i najavljeni referendum Krajišnika o prihvatanju Vensova plana obična su lakrdija kojom se Srbi u Krajini dodatno zbunjuju.

16. februar: Mile Paspalj sazvao u Glini sednicu Skupštine Krajine. Prema zvaničnim izjavama, većina poslanika izjasnila se za smenjivanje Milana Babića i vlade Krajine.

17. februar: u Beogradu Milan Babić na konferenciji za štampu izjavio da je skupštinska sednica održana u Glini neustavna i nelegalna.

18. februar: u Kninu zasedala Skupština Krajine koja je podržala Milana Babića. Usvojen njegov predlog da Skupština pređe u stalno zasedanje i odlaganje zakazanog referenduma.

Ministar policije Milan Martić objavio Naredbu br. 1834/1 kojom se povlače dobrovoljci s teritorije Krajine.

21. februar: Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju 743 kojom se odobrava početak mirovne misije u Jugoslaviji i formiranje Unprofora.

U Kninu zasedala krajinska skupština. Tom prilikom osuđen stav Branka Kostića, koji je u Glini tražio bezuslovno prihvatanje Vensovog plana.

26. februar: Krajinska skupština na zasedanju u Borovu Selu smenila predsednika republike Milana Babića i vladu Riste Matkovića. Za predsednika republike izabran Goran Hadžić, magacioner Poljoprivredne zadruge u Pačetinu a za mandatara vlade Zdravko Zečević, agronom iz Benkovca.

28. februar: hrvatska vojska na širokom frontu napala zaleđe Zadra i Šibenika. Na obe strane bilo mrtvih i ranjenih.

29. februar: Ustavni sud Krajine u Kninu poništio sve odluke i amandmane skupštine kojom je predsedavao Mile Paspalj u Borovu Selu.

1. mart: grupa Muslimana u Sarajevu na Barščaršiji pucala na srpske svatove. Ubijen otac mladoženje Nikola Gardović, ranjen pravoslavni sveštenik Radenko Miković i spaljena srpska zastava.

U Golubiću kod Knina proslavljen početak rada Škole za policiju Krajine. Prisustvovali su, pored ostalih, Sejdo Bajramović i Jugoslav Kostić iz Beograda, Goran Hadžić i Milan Martić.

Vlada Zdravka Zečevića smenila direktora Srpske RTV Knin Lazara Macuru i za novog direktora postavila Branka Marjanovića.

Bosanski Srbi proglasili otcepljenje od Bosne i Hercegovine, proglasili Ustav i formirali vladu.

Snage Ujedinjenih nacija počele da preuzimaju odgovornost za zaštićena područja Krajine.

2. mart: u Beogradu, pred grupom kordunaških generala, Mile Paspalj rekao da je Jugoslavija priznala Krajinu, da on poseduje takav dokumenat, ali da je to tajna.

5. mart: u beogradskim novinama Politika ekspres objavljen članak Skupština donosi Ustav, u kome je pisalo i ovo: Srpski narod u krajinama ne može da bude obuhvaćen Zakonom o pravu naroda na samoopredeljenje.

21. mart: Skupština Krajine, pod predsedništvom Mile Paspalja, zasedala u Kninu.

1. april: na zagrebački aerodrom Pleso sleteo prvi strani putnički avion, iz Rusije.

4. april: Velika narodna skupština Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema usvojila Odluku o proglašenju Statuta Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

6. april: Evropska zajednica priznala državu Bosnu i Hercegovinu.

7. april: na Palama proglašena Srpska Republika Bosna i Hercegovina.

Sjedinjene Američke Države priznale Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

11. april: u Kninu, Milan Babić i predsednica SDS-a Krajine Ljubica Šolaja sukobili se oko formiranja Srpske vojske Krajine. Babić predlagao osnivanje garde.

12. april: na kninskom Kosovu, kod crkve Lazarice, formiran Puk Srpske vojske Krajine Petar Mrkonjić. Za komandanta postavljen Rade Čubrilo, za načelnika Štaba Stevo Četnik, za načelnika bezbednosti Dušan Stoisavljević, za načelnika pozadine Rajko Ilić, za načelnika propagande Milan Stojanović. Bogosluženje i posvetu zastave obavio kninski sveštenik protojerej Nikola Škrbić.

16. april: Evropska zajednica naredila povlačenje svih oružanih sastava iz Bosne i Hercegovine do 28. aprila.

17. april: američka diplomatija osudila Srbiju za rat u Bosni.

18. april: pripadnik Unprofora u Glini silovao maloletnicu.

19. april: vođene žestoke borbe kod Lasinje na Kupi.

22. april: u Veljunu se sukobili vojnici Unprofora i srpski borci jer su plavci izjavili da su došli da štite hrvatski narod.

28. april: u Beogradu proglašena Savezna Republika Jugoslavija.

29. april: Glavni odbor SDS-a Krajine smenio predsednicu Ljubicu Šolaju i izabrao Milana Babića.

Prethodna dva dana na kninskom ratištu poginulo devet srpskih boraca i ubijeno deset Srba u selu Crno kod Zadra.

4. maj: Predsedništvo Jugoslavije proglasilo Odluku o povlačenju JNA iz Bosne i Hercegovine u roku od 15 dana.

12. maj: krajinska vlada uvela vanredno stanje zbog pojave hrvatskih diverzantskih trojki.

15. maj: Savet bezbednosti izglasao Rezoluciju 752 o pogoršanju situacije u Bosni i Hercegovini. U Tuzli muslimanska grupa napala kolonu vojnika JNA, koja se povlačila za Srbiju i tom je prilikom ubijeno, po nezvaničnim podacima, više od 200 vojnika.

9. Zaječarska brigada avionom Kikaš napustila teritoriju Krajine. U toku ratovanja na Kordunu imala je 57 mrtvih i 120 ranjenih vojnika.

18. maj: Savet bezbednosti izglasao Rezoluciju 753 kojom se daje preporuka za prijem Hrvatske u UN.

Savet bezbednosti izglasao Rezoluciju 754 kojom se daje preporuka za prijem Slovenije u UN.

U Kninu zasedala krajinska skupština, kojoj su prisustvovali Jovan Rašković i Milan Babić. Usvojena Deklaracija o političkim ciljevima Republike Srpske Krajine.

19. maj: JNA napustila Krajinu.

23. maj: Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina primljene na zasedanju Generalne skupštine u članstvo UN.

27. maj: u Sarajevu eksplozivna naprava usmrtila 16 i ranila više od 100 ljudi koji su stajali u redu za hleb.

29. maj: general Satiš Nambijar, komandant Unprofora boravio u Kninu.

30. maj: Savet bezbednosti svojom Rezolucijom 757 uveo sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji.

15. jun: Dobrica Ćosić izabran za prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

21. jun: hrvatske oružane snage izvršile agresiju na međurečje Krke i Čikole (Miljevački plato), iako je to područje bilo pod zaštitom UN. Zarobljeno je pa ubijeno 48 srpskih vojnika.

23. jun: hrvatska artiljerija tukla Knin.

30. jun: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 762 o takozvanim ružičastim zonama u Hrvatskoj. Od Republike Hrvatske zatraženo da povuče vojsku na položaje pre 21. juna i obustavi vojne akcije na području pod zaštitom UN.

U Benkovcu, u stanu Rajka Ležajića, pripadnici zvanične krajinske vlasti vlasti batinali Milana Babića i Rajka Ležajića.

4. jul: ministar unutrašnjih poslova Krajine Milan Martić osudio pojave separacije Korduna i Banije od ostalih delova Krajine posle sastanka rukovodstava opština Korduna i Banije u Glini 16. juna.

Na Topličkim kosama, nedaleko od Topuskog, teško ranjen predsednik SO Vrginmost Dmitar Obradović. Umro je u bolnici na Petrovoj gori.

12. jul: Unprofor preuzeo garancije za granicu na Kordunu između Krajine i Hrvatske

21. jul: u Beogradu razgovarali lord Piter Karington, Goran Hadžić, Dobrosav Vejzović, ministar inostranih poslova i pukovnik Stojan Španović. Karington je naglasio da je za Krajinu predviđen specijalni status u skladu sa dokumentima usvojenim u Hagu. Njegov zamenik Gerd Arens tvrdio je da je Hrvatska spremna da Srbima ponudi širu autonomiju.

28. jul: u Beogradu umro Jovan Rašković.

Probijen Koridor prema Srbiji, od Modriče do Brčkog.

6. avgust: u Beogradu Srpska akademija nauka i umetnosti organizovala simpozijum o zločinima u savremenom ratu.

7. avgust: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 769 kojom se zavodi embargo na uvoz i izvoz sve robe između SR Jugoslavije i sveta i o proširenju sastava Unprofora.

18. avgust: Krajinska vlada imenovala Državnu komisiju za ratne zločine i zločine genocida.

26. avgust: u Londonu počela konferencija o bivšoj Jugoslaviji uz učešće 40 delegacija. Prisustvovala i delegacija Krajine koju je predvodio Zdravko Zečević.

14. septembar: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 776 o podršci Londonskoj konferenciji.

22. septembar: Generalna skupština UN zamrzla članstvo SRJ.

30. septembar: u Ženevi Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman potpisali deklaraciju a garanti su bili Dejvid Oven i Sajrus Vens. Deklaracija je garantovala nepovredivost postojećih granica osim onih koje nastanu mirnim putem i pregovorima. Sastanku je prisustvovao i Slobodan Milošević ali nije ništa potpisao.

5. oktobar: krajinska skupština odbila verifikaciju Izveštaja predsednika Gorana Hadžića o učešću na pregovorima u Londonu.

16. oktobar: formirana Srpska vojska Krajine (SVK).

31. oktobar: Skupštine RS i RSK usvojile zajedničku deklaraciju o vojnom savezu.

4. novembar: hrvatski parlament usvojio Zakon o zaštiti Republike Hrvatske od terorističkih aktivnosti.

9. novembar: prekinut koridor kod Brčkog.

19. novembar: u Kninu vođeni pregovori sa Sajrusom Vensom i Robertom Ovenom. Krajinsku delegaciju su činili Zdravko Zečević, Milan Martić, Boro Martinović i novi ministar inostranih poslova Slobodan Jarčević.

Hrvatski vojnici kod Zemunika Gornjeg ubili Mirka Subotića (33) i njegovu snahu Dostanu (22).

21. novembar: kod Brčkog poginuo novinar Dušan Tepšić (30), sekretar za informisanje pri Ministarstvu za unutrašnje poslove Krajine.

1. decembar: zvanično formirana Srpska vojska Krajine.

14. decembar: u Zagrebu, pred svojim stanom, ubijen Milan Krivokuća rodom iz Utinje, Srbin, sindikalni lider železničara u Hrvatskoj.

29. decembar: hrvatski parlament završio raspravu o podeli Hrvatske na županije sa više od 400 opština.

Pripremio: Tedor Emer

Predhodna strana

Štampa