<%@ Language=JavaScript %> SRPSKA POLITIKA
 
   Republika Srpska Krajina

Predhodna strana
Republika Srpska Krajina  deset godina poslije
Prof. dr Veljko Đurić Mišina
 
Hronika Republike Srpske Krajine
 
Hronika je urađena prema: Srđan Radulović, Sudbina Krajine, Beograd 1996. Mile Dakić, Krajina kroz vijekove  iz istorije političkih, nacionalnih i ljudskih prava srpskog naroda u Hrvatskoj, Beograd 2002
 
1990 - 1991 - 1992 - 1993 - 1994 - 1995
1993. godina
6. januar: predsednik SRJ Dobrica Ćosić rekao da Srbima predstoje politička i vojna kapitulacija ili rat s najmoćnijim državama, da je za srpski narod samo godina 1915. bila gora od 1993. godine.
17. januar: u Vojniću ubijen Đuro Đukica Eror.
22. januar: napad hrvatske vojske na zaštićenu zonu Ravnih kotara i od Sinja ka Vrlici..
Hrvatske snage u zasedi između Gračaca i Malog Alana ubile 22 policajca Krajine.
24. januar: načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general Života Panić zatražio od UN povlačenje hrvatske vojske iz Ravnih kotara, istakavši da će, u protivnom, SRJ uputiti Krajini svu moguću pomoć.
25. januar: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 802 kojom osuđuje Hrvatsku zbog agresije na Ravne kotare.
29. januar: objavljen podatak da je u hrvatskom napadu u Ravnim kotarima poginulo 60 srpskih vojnika a ranjena 142 i više od 400 civila.
Po drugim podacima, u operaciji Maslenica ubijeno je oko 490 Srba, boraca i civila, dok ih je oko 15.000 proterano ka Benkovcu i Kninu.
 
12. februar: Zdravko Zečević preuzeo i funkciju ministra odbrane posle smenjivanja pukovnika Stojana Španovića.
15. februar: Milan Martić izjavio da je Stojan Španović neregularno smenjen.
Vlada Krajine, na predlog Milana Martića, imenovala Davida Rastovića za direktora Srpske radio-televizije Knin.
17. februar: delegacija Krajine u kojoj su bili Goran Hadžić, Mile Paspalj i Slobodan Jarčević otputovala u Njujork.
19. februar: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 807 o privremenom produžetku mandata Unprofora u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
22. februar: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 808 o formiranju Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
 
1. mart: Goran Hadžić, Mile Paspalj i Slobodan Jarčević pregovarali u Ženevi.
18. mart: u Beogradu Goran Hadžić smenio Zdravka Zečevića, a za novog mandatara odredio Đorđa Bjegovića.
19. mart: hrvatske oružane snage zaposele Moseć.
28. mart: Skupština Krajine prihvatila odluku Gorana Hadžića o uskraćivanju mandata Zdravku Zečeviću i davanju mandata Đorđu Bjegoviću.
31. mart: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 815 kojom prejudicira političko rešenje za Krajinu, suprotno smislu Vensova plana. U ovom dokumentu prvi put je nedvosmisleno napisano da UNPA zone predstavljaju integralne delove Hrvatske. Ovo je značilo i kraj Vensovog plana.
Franjo Tuđman izjavio da je ova rezolucija velika pobjeda hrvatske politike.
Produžen mandat Unprofora.
 
3. april: hrvatska artiljerija granatirala Obrovac.
30. april: Goran Hadžić otputovao u Ženevu.
 
14. maj: u Beogradu sazvana zajednička sednica skupština Srbije, Crne Gore, Srpske i Krajine. Tema rasprave bio je Vens-Ovenov plan. Poslanici Srpske i Krajine se nisu odazvali zbog mogućnosti preglasavanja.
16. maj: u Knin, pred zgradu vlade i Glavnog štaba, došli tenkisti s dva tenka i osam oklopnih transportera. Tražili smenjivanje Gorana Hadžića i Mile Paspalja.
17. maj: u Kninu boravio visoki komesar za ratne zločine Kanađanin Vilijam Fenrik. Bio je gost vlade i Državne komisije za ratne zločine i zločine genocida Krajine.
25. maj: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju o osnivanju Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju.
 
5. jun: sednica Skupštine Krajine u Petrinji. Rasprava o profanisanoj temi ujedinjenja s Republikom Srpskom. Baranjci su tražili smenu Mile Paspalja.
6. jun: Franjo Tuđman u Pekingu rekao da je dobio saglasnost da se svim sredstvima obračuna s pobunjenim Srbima.
U Kninu, na tvrđavi, otvorena izložba slika Milića Stankovića (Milića od Mačve).
19. jun: Franjo Tuđman primio više desetina Srba koji žive u Hrvatskoj, pretežno penzionisanih političara i generala.
U Krajini počeo referendum o spajanju Krajine i Republike Srpske.
20. jun: u Krajini završen referendum o pripojenju Republike Srpske Krajine Republici Srpskoj.
23. jun: Isplaćena plata vojnicima Krajine, koja je u proseku iznosila oko 3.500.000 dinara (toga dana jedna nemačka marka vredela je na crnoj berzi 900.000 dinara).
Skupština Krajine verifikovala rezultat referenduma.
24. jun: na Svilaji poginuo pukovnik Dragan Tanjga, načelnik Štaba Dalmatinskog korpusa.
U Kninu predstavljena knjiga pesama Miće Jelića Grnovića Krajina  moja sudbina.
28. jun: kod crkve Lazarice, na dalmatinskom Kosovu, centralna proslava Vidovdana.
30. jun: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 847 o produženju mandata Unprofora u Hrvatskoj.
 
2. jul: hrvatska artiljerija granatirala Obrovac i Karin.
14. jul: kordunaško-banijski šinobus naišao kod Gline na podmetnute protivtenkovske mine. Poginule dve osobe, 14 ljudi teže a 20 lakše ranjeno.
15. jul: potpisan takozvani Erdutski sporazum. Potpisali ga sa krajinske strane Slobodan Jarčević, ministar inostranih poslova a sa hrvatske Ivica Mudrinić, ministar saobraćaja i veza. Sporazumom je određeno da snage Unprofora preuzmu kontrolu na Maslenici i Peruči.
Hrvatska artiljerija tukla Korenicu.
18. jul: od podmetnute mine na glinskom vodovodu poginule četiri osobe, među kojima i Velibor Matijašević, bivši predsednik Skupštine SAO Krajine.
 
1. avgust: krajinska artiljerija tukla Maslenički most, Zemunik i branu Peruču.
4. avgust: hrvatska artiljerija tukla Korenicu sa oko 60 granata.
5. avgust: u Muljavi, Petrova gora, boravili Radovan Karadžić, Goran Hadžić, Mile Paspalj i Momčilo Krajišnik.
11. avgust: prosečna plata službenika u vladi Krajine bila je 200.000.000 dinara (vrednost jednog boksa boljih cigareta).
 
5. septembar: u Kninu jedno jaje koštalo 30.000.000 dinara (na crnom tržištu jedna DM plaćala se 350,000.000 dinara).
7. septembar: hrvatska artiljerija tukla Drniš. Ubijeno više civila.
9. septembar: hrvatske oružane snage izvršile agresiju na srpska sela u južnoj Lici (Medački džep). Ubijeno je oko 80 Srba.
10. septembar: hrvatska artiljerija tukla Vojnić, krajinska artiljerija uzvratila vatrom na Karlovac.
12. septembar: krajinska vojska lansirala projektil zemljazemlja u blizinu Velike Gorice.
13. septembar: krajinska artiljerija tukla Karlovac.
14. septembar: na području Vrginmosta oboren hrvatski avion MIG-21.
17. septembar: hrvatska artiljerija tukla okolinu Knina i Benkovac. Ubijena dva deteta.
18. septembar: hrvatska strana predala srpskoj strani u Lici leševe 51-og civila ubijene u Medačkom džepu.
19. septembar: hrvatska teroristička grupa na području Gline ubila dvojicu srpskih boraca.
26. septembar: u Velikoj Kladuši proglašena Autonomna pokrajina zapadna Bosna. Fikret Abdić jednoglasno izabran za predsednika Ustavotvorne skupštine.
28. septembar: u Beogradu promovisana brošura Krvavi septembar u Lici Mile Dakića i Svemira Popovića.
Alija Izetbegović naredio uvođenje vojne uprave u zapadnoj Bosni.
Franjo Tuđman dao ultimatum Generalnoj skupštini UN da u roku od 48 sati usvoji hrvatske zahteve ili da se snage Unprofora povuku iz Hrvatske.
29. septembar: Mile Paspalj izjavio u Beogradu da je razgovarao sa Slobodanom Miloševićem i da će Srbija braniti Krajinu u slučaju hrvatske agresije.
30. septembar: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 869 kojom je produžen mandat Unprofora u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
 
4. oktobar: Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 871 koja objedinjava sve prethodne rezolucije.
10. oktobar: Skupština Krajine donela Deklaraciju o odbacivanju Rezolucije 871.
14. oktobar: u Kninu boravio patrijarh Pavle. Domaćin je bio Milan Babić. Iz krajinskog političkog vrha nije bilo nikoga. Na ulicama Knina bilo je oko 30.000 ljudi.
U Kninu, na tvrđavi, otvorena izložba Istorijskog muzeja Srbije iz Beograda Balkanski ratovi, koju su priredili Đorđe Mitrović i Veljko Đ. Đurić.
16. oktobar: Skupština Krajine usvojila Platformu za pregovore s Hrvatskom. Goran Hadžić i Mile Novaković odbili da prisustvuju pod izgovorom da ne žele sud bez argumenata.
22. oktobar: u Beogradu Fikret Abdić i Radovan Karadžić potpisali prekid neprijateljstava između Autonomne Pokrajine zapadne Bosne i Republike Srpske.
Kod Otočca hrvatske vlasti isporučile srpskoj strani leševe 15 civila i vojnika ubijenih u agresiji na Ravne kotare.
Na Plitvicama zasedala Skupština Krajine. Usvojen zaključak o pokretanju odgovornosti za gubitak Medačkog džepa.
 
2. novembar: u Oslu, Norveška, pregovarali Goran Hadžić i Hrvoje Šarinić.
3. novembar: Franjo Tuđman ponudio Srbima lokalnu i kulturnu autonomiju u kotarevima Knin i Glina.
11. novembar: hrvatske snage granatirale Benkovac. Poginulo dvoje Srba a četvoro ranjeno.
25. novembar: Knin oblepljen plakatima nove stranke: Srpske partije socijalista Krajine (SPS).
27. novembar: Televizija Beograd počela s jakom medijskom kampanjom u prilog Milana Martića.
 
9. decembar: u Kninu, u Domu vojske i milicije, promotivni skup Milana Martića, kandidata za predsednika Republike.
12. decembar: u Krajini održani prvi višestranački izbori. Najviše poslaničkih mandata osvojio SDS Krajine. Održani su i izbori predsednika Krajine.
Babićev štab objavio da je on dobio 51 odsto glasova, što je bilo dovoljno da bude proglašen za pobednika.
14. decembar: Izborni štab Milana Martića objavio nepriznavanje rezultata izbora za predsednika republike. Republička izborna komisija prihvatila prigovor Martićevog štaba i poništila izbore u osam jedinica i zakazala drugi krug izbora.
16. decembar: posle nove denominacije dinara, kada je brisano šest nula, jedna DM na crnom tržištu vredela 220.000 dinara.
23. decembar: Radio Beograd najavio novu denominaciju dinara od 1. januara 1994. Ovoga puta izbrisano je devet nula.
25. decembar: u Karlovcu minirana zgrada Gornjokarlovačke eparhije.
29. decembar: vlada Krajine zabranila rad Srpske RTV u Kninu.
Republička izborna komisija najavila drugi krug predsedničkih izbora za 23. januar. Na listi: kandidat SDS-a Krajine Milan Babić i nezavisni kandidat Milan Martić
30. decembar: na crnom tržištu u Kninu jedna DM koštala 1.000.000.000 dinara, a u Beogradu tog dana posle podne pet milijardi. Inflacija u SRJ protekle godine: 1.165 milijardi.
 
Pripremio: Tedor Emer

 

Predhodna strana

  Štampa

.


     © 2002 Srpska politika