SRPSKA POLITIKA

Republika Srpska Krajina

Republika Srpska Krajina deset godina poslije

Prof. dr Veljko Đurić Mišina

Hronika Republike Srpske Krajine

Hronika je urađena prema: Srđan Radulović, Sudbina Krajine, Beograd 1996. Mile Dakić, Krajina kroz vijekove iz istorije političkih, nacionalnih i ljudskih prava srpskog naroda u Hrvatskoj, Beograd 2002

1990 - 1991 - 1992 - 1993 - 1994 - 1995

1995. godina

4. januar: u Splitu Hrvatska stranka prava obeležila 35. godišnjicu smrti Ante Pavelića.

U Vrginmostu počelo uređivanje rezidencije Milana Martića.

12. januar: Hrvatska otkazala gostoprimstvo Unproforu, zaključno s 31. martom 1995. godine.

U Zagrebu Borislav Mikelić razgovarao s Hrvojem Šarinićem.

13. januar: Savet bezbednosti produžio suspenziju sankcija Jugoslaviji za narednih 100 dana.

14. januar: Peti muslimanski korpus u kontraofanzivi zauzeo selo Klokot kod Bihaća.

17. januar: u emisiji Hrvatske televizije TV parlament Mate Granić i Gojko Šušak zapretili Krajini.

21. januar: krajinska vlada imenovala 27 članova Prosvjetnog savjeta.

30. januar: u Kninu boravili predstavnici Plana Z-4 (Zagreb-4). Srpsku stranu zastupali: Milan Martić, Borislav Mikelić, Milan Babić, Lazar Macura i Rajko Ležajić. Oni su odbili da prime plan od američkog ambasadora Pitera Galbrajta dok ne dobiju garancije da se Unprofor neće povući iz Hrvatske.

Franjo Tuđman izjavio da Hrvati i Srbi u Hrvatskoj ne mogu biti dve ravnopravne strane.

1. februar: Piter Galbrajt izjavio: Jasno je da međunarodna zajednica ne želi u Hrvatskoj kiparski sindrom.

8. februar: u Kninu vanredna sednica krajinske skupštine o Planu Z-4. Na predlog Milana Martića, i uz podršku Milana Babića, skupština je s aplauzom prihvatila stav da se Plan Z-4 ne uzme u razmatranje.

11. februar: u Kninu formirano Društvo za njegovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije 19121918. Za predsednika izabran Mile Dakić, za potpredsednike Milojko Budimir i Svemir Popović.

15. februar: u Kninu održana konstitutivna sednica Prosvjetnog savjeta Krajine.

Vojislav Šešelj, predsednik SRS-a, smenio Radu Leskovca, a ovaj proglasio odvajanje radikala Krajine od centrale u Beogradu.

16. februar: u Domu vojske Krajine u Kninu održana promocija Socijalističke partije Srbije za Krajinu. Iz Beograda došli: Mihajlo Marković, Petar Škundrić i Smilja Avramov (svi rodom iz Krajine). Na pitanje da li će Jugoslavija priznati Hrvatsku u avnojskim granicama, odgovorio je Mihajlo Marković: Niko u Srbiji i SRJ nema smelosti da to učini. Takav bi odmah morao napustiti vlast.

20. februar: formiran Savjet narodne odbrane Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.

23. februar: u Belom Manastiru počeo naučni skup Baranja ― srpska zemlja. Sala dekorisana grbom Krajine i slikom Slobodana Miloševića. Neko je prigovorio, pa je donesena i slika Milana Martića.

24. februar: muslimanski 5. korpus ponovo iznenadio Banijce i Kordunaše, nanevši im teške gubitke: više mrtvih, ranjenih i zarobljenih srpskih boraca.

2. mart: u Kninu završeno zasedanje krajinske skupštine na kojoj je zatraženo smenjivanje predsednika vlade Borislava Mikelića.

3. mart: Milan Martić zatražio smenjivanje premijera Borislava Mikelića, optužujući ga za šverc, korupciju i lično bogaćenje.

6. mart: Slobodan Milošević primio rukovodstvo Krajine.

7. mart: Milan Martić na TV Knin rekao da Borislav Mikelić mora otići.

8. mart: u Kninu boravili predstavnici Međunarodnog tribunala za ratne zločine.

U Kninu održana sednica krajinske skupštine. Najavljene smene Borislava Mikelića nije bilo. Izabrana dvojica ministara Slobodan Perić za unutrašnje poslove, i Drago Kovačević za informisanje.

10. mart: Milan Martić sazvao Vrhovni savjet odbrane. Njegovom pozivu nisu se odazvali Borislav Mikelić, premijer, i Rade Tanjga, ministar odbrane. Novoimenovani ministar unutrašnjih poslova nije pozvan na sednicu jer mu je Martićeva grupa zabranila ulazak u ministarstvo.

12. mart: Franjo Tuđman izjavio da će Unprofor ostati i dalje u Hrvatskoj.

16. mart: Milan Martić zabranio da novoimenovani ministar unutrašnjih poslova Slobodan Perić ulazi u prostorije svoga ministarstva.

Hrvatska artiljerija otvorila vatru po srpskim položajima južno od Drniša.

19. mart: uhapšen ministar odbrane Krajine Rade Tanjga, ali je ubrzo pušten na slobodu.

21. mart: u Bijeljini organizovan simpozijum na kojem su učestovali predstavnici muzejsko-arhivskih ustanova Srpske, Krajine i Jugoslavije.

30. april: na zagrebačkom aerodromu Pleso razgovarali predstavnici hrvatske i krajinske vlasti. Dogovoreno otvaranje autoputa za 1. maj.

1. maj: hrvatske oružane snage napale Zapadnu Slavoniju (operacija Bljesak). Srbi krenuli u egzodus.

TV Beograd je vest o napadu objavila u osamnaestom minutu Dnevnika u 19.30 časova, posle izveštaja o prvomajskim proslavama širom Srbije.

Artiljerija vojske Republike Srpske nije ispalila nijednu granatu na hrvatske položaje s druge strane Save.

23. maj: vlasti SRJ deci osmog razreda osnovne škole iz Knina nisu dozvolile da pređu granicu. Osnovci su krenuli da se upoznaju s istorijskim znamenitostima Srbije.

28. maj: krajinska skupština smenila predsednika vlade Borislava Mikelića i podržala Plan ujedinjenja Srpske i Krajine, koji je izradila zajednička komisija.

30. maj: u Kninu zasedali poslanički klubovi koji su predložili novog premijera.

Istočna Slavonija, Baranja i zapadni Srem formirali Koordinaciju. Za predsednika izabran Goran Hadžić. Cilj: otcepljenje od Krajine.

1. jun: u Kninu preimenovan Dom penzionera. Novo ime: Hotel Spas.

U Bijeljini sastanak najviših rukovodstava Srpske i Krajine. Razgovaralo se o ujedinjenju. Obe delegacije isticale potrebu za hitnim ujedinjenjem, ali je iza toga došlo do naglog obrta diskusije i raspoloženja.

U Kninu završeno preuređenje zgrade gimnazije u rezidenciju predsednika republike.

2. jun: Bosanski Srbi kod Banjaluke oborili američki avion F-16.

4. jun: počela hrvatska ofanziva na sektor Dinare.

5. jun: narod iz Civljana i Cetine izbegao u Knin.

Hrvatske snage zauzele Crni lug, nedaleko od Bosanskog Grahova.

6. jun: u Kninu komandant Unprofora Bernar Žanvije razgovarao s predstavnicima Vojske Krajine.

12. jun: Milan Babić određen za mandatara krajinske vlade.

16. jun: krajinska skupština jednoglasno odlučila da se ujedini sa Srpskom.

18. jun: eksplodirao vojni avion pri sletanju na aerodrom u Udbini.

19. jun: novi komandant krajinske vojske general Mile Mrkšić mobilisao sve šofere zaposlene u ministarstvima Krajine.

U SR Jugoslaviji u toku masovna mobilizacija Srba krajinskog porekla. Njih više hiljada uključeno u vojsku. Samo na slunjskom poligonu nalazi se oko 3.000 ovih ljudi.

20. jun: Karl Bilt preuzeo funkciju Dejvida Ovena, koji je podneo ostavku zbog neprincipijelnih postupaka međunarodne zajednice na Balkanu.

28. jun: na Vidovdan, na vojnom poligonu kod Slunja, formiran Korpus specijalnih namjena Vojske Krajine. Najsnažnije naoružanje iz ostalih jedinica izdvojeno je za ovu vojnu formaciju. Korpus defilovao pred čelnim ličnostima i pred više hiljada posetilaca.

30. jun: general Ratko Mladić izjavio da jedva čeka susret s Nemcima u Bosni.

3. jul: Milan Martić primio u Kninu Karla Bilta i Torvalda Stoltemberga.

4. jul: zakazana vanredna sednica krajinske skupštine u Mirkovcima. U opštini Dvor proglašeno ratno stanje.

Unprofor upozorio na gomilanje hrvatske vojske na ličkom i dalmatinskom ratištu. Primećeno gomilanje hrvatske vojske na Dinari.

Milan Martić primio predsednike političkih stranaka u Krajini.

5. jul: hrvatska artiljerija tukla Bosansko Grahovo.

6. jul: u Kninu, na tvrđavi, otvorena 13. kninska likovna manifestacija.

11. jul: vojska Srpske zauzela Srebrenicu.

Hrvatska vojska zauzela planinu Šator u zapadnoj Bosni.

12. jul: krajinska skupština nije održana u Mirkovcima jer je pojedinim poslanicima onemogućen ulaz u istočnu Slavoniju.

Borislav Mikelić oštro kritikovao Milana Babića zbog smanjivanja broja ministara. Po Mikeliću, to je bila koncentracija vlasti u krugu Kninjana. Na kampanju ujedinjenja sa Srpskom, on gleda kao na bacanje prašine u oči narodu da se prikrije sramota pada zapadne Slavonije.

13. jul: muslimanske snage 5. korpusa upale iza srpskih položaja na slunjskom području i ubile jednog Srbina a zarobile sedmoricu.

14. jul: na Baniji ubijen Nikola Velebit, devizni inspektor Ministarstva finansija Krajine.

18. jul: policija u Vojniću hapsila dezertere i upućivala ih na položaje na Dinari.

20. jul: Hrvatska zapretila napadom na Krajinu ako Srbi ugroze Bihać.

22. jul: poginula četvorica boraca 11. kordunaške brigade u borbi s Petim muslimanskim korpusom.

Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, pod pritiskom SAD, u Splitu potpisali protokol o saradnji.

25. jul: hrvatska artiljerija snažno tukla Bosansko Grahovo. Više mrtvih i ranjenih.

U Zagrebu održana vanredna sednica Sabora, tobože zbog rebalansa budžeta.

Sazvana vanredna sednica krajinske skupštine za 27. jul u Topuskom.

U Velikoj Kladuši donesena Odluka da se ubrzo proglasi republika zapadna Bosna.

Hrvatske snage iznenadile Srbe na Dinari i ubile četvoricu srpskih boraca, a sedmoricu ranile.

Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu podigao optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Milana Martića.

Atif Dudaković, komandant 5. muslimanskog korpusa, izjavio da Bihać neće pasti.

26. jul: u Kninu, na tvrđavi, predstavljen novi broj lista Vojska Krajine.

Žestoke borbe oko Bosanskog Grahova.

U Dalmatinskom korpusu krajinske vojske proglašena opšta mobilizacija.

Fikret Abdić proglasio Republiku Zapadnu Bosnu.

27. jul: hrvatske snage zauzele Bosansko Grahovo.

Krajinska skupština u Topuskom izabrala novu vladu, koju je sastavio Milan Babić.

Hrvatske snage ovladale područjem Glamoča.

30. jul: patrijarh Pavle boravio u Glini, gde je služio parastos žrtvama ustaškog zločina 1941. godine, a potom osveštao spomen-ploče na kojima su uklesana 1.564 imena Srba ubijenih u crkvi. Zatim otputovao u Knin.

Građani Knina toplo pozdravili dolazak kapetana Dragana.

U Kninu Jasuši Akaši pregovarao s rukovodstvom Krajine.

U Kninu general Ratko Mladić održao konferenciju za štampu.

Hrvatska artiljerija tukla selo Strmicu, nedaleko od Knina.

Radovan Karadžić naredio kontraofanzivu na Grahovo i Glamoč, pod komandom generala Manojla Milovanovića.

1. avgust: Predstavnički dom SAD izglasao Odluku o ukidanju embarga na uvoz oružja bosanskim muslimanima.

Hrvatski radio objavio lažnu vest da su pobunjeni Srbi artiljerijom tukli Gospić.

Muslimanski 5. korpus uništio tri tenka krajinske vojske a jedan tenk zarobio.

2. avgust: najavljeni pregovori delegacija Hrvatske i Krajine u Ženevi. Franjo Tuđman uslovio pregovore puštanjem naftovoda i pruge preko Knina.

Krajinska vlada odredila Milivoja Vojnovića da u Ženevi pregovara s hrvatskom stranom. Milan Martić odredio svoje pregovarače koji će s ministrom inostranih poslova Vojinovićem putovati u Ženevu: Iliju Prijića, savetnika predsednika republike, generala Milu Novakovića i Lazara Macuru, predsednika Odbora za međunarodne odnose Skupštine Krajine.

Glavni štab krajinske vojske demantovao vesti hrvatskog radija o granatiranju Gospića. Naveče hrvatska televizija objavila opštu opasnost za grad Karlovac.

3. avgust: Hrvatska televizija anketirala hrvatsku javnost o napadu na Krajinu. Za napad se opredelilo 73 odsto anketiranih.

Za 10 sati zakazani hrvatsko-srpski pregovori u Ženevi, uz posredništvo Torvalda Stoltemberga.

4. avgust: u 5 sati hrvatske oružane snage napale Krajinu. Bila je to operacija pod šifrovanim imenom Oluja.

Franjo Tuđman uputio poziv Srbima da se predaju.

Iz 11. kordunaške brigade poginula četvorica boraca.

Hrvatski avion tukao spomenik na Petrovoj gori, ali ciljeve nije pogodio.

Srbijanski mediji nisu objavili da je Hrvatska napala Krajinu.

Milan Babić iz Beograda više puta pozivao Milana Martića da ne raketira Zagreb.

Milan Martić potpisao akt o povlačenju iz Krajine pod naslovom Odlučujemo.

5. avgust: u 12.30 hrvatske oružane snage bez borbe ušle u Knin.

Srpski mediji lansirali lažne vesti o napadu na Osijek i Vinkovce i o zauzimanju sela Nuštar.

6. avgust: srbijanski mediji isticali sukob Karadžića i Mladića, a šturo izveštavali iz Krajine pri kraju informativnog programa. Sve radio-stanice u Srbiji emitovale zabavni program.

Borci 11. kordunaške brigade napredovali u pravcu Karlovca.

Bez znanja Štaba kordunaškog korpusa, orkan prebačen u Srpsku preko mosta između Dvora i Bosanskog Novog.

Kroz Srpsku kolone u kojima je oko 250.000 izbeglih Krajišnika. Posle prelaza u Srbiju kolone su posredstvom policije usmeravane prema Kosovu.

7. avgust: u Topuskom održan sastanak Štaba 21. kordunaškog korpusa i predstavnika civilnog i policijskog sektora.

Hrvatski general Petar Stipetić pozvao komandanta Kordunaškog korpusa pukovnika Čedu Bulata i zatražio bezuslovnu kapitulaciju.

9. avgust: nedaleko od Gline potpisana predaja 21. kordunaškog korpusa. Dokumenat su potpisali: hrvatski general Petar Stipetić, ministar unutrašnjih poslova Tošo Pajić, pukovnik Čedo Bulat, komandant Kordunaškog korpusa, i potpukovnik Dragan Kovačić, komandant 11. kordunaške brigade.

10. avgust: Boris Jeljcin primio Slobodana Miloševića u Moskvi.

12. avgust: Hrvati iz okoline Banjaluke upućeni da nasele Baniju i Kordun. Intenzivno naseljavanje Vrginmosta i Vojnića počelo 17. avgusta.

12. novembar: u Erdutu potpisan Osnovni sporazum o Oblasti istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Potpisnici: Hrvoje Šarinić i Milan Milanović. Ovaj dokumenat potpisali i Piter Galbrajt, ambasador SAD u Hrvatskoj, i Torvald Stoltemberg, posrednik Ujedinjenih nacija.

21. novembar: u Dejtonu, SAD, postignut Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, koji je potpisan u Parizu 12. decembra. U njemu se nije govorilo o sudbini Republike Srpske Krajine i proteranom srpskom narodu.

Pripremio: Tedor Emer

Komentari:

Predhodna strana

Štampa