19. јун 2010.

Као члан Филозофског друштва и његов бивши председник (1997–2000) овим путем прилажем свој најоштрији протест због учешћа нашег Удружења  у акцији довођења осведочених непријатеља ове државе и нашег народа на конференцију „Асиметрични ратови, међународни односи и теорија праведног рата“, заказаној за 17-19 јун, о. г., на Филозофском факултету у Београду.

На страну зачуђујуће сужен избор учесника – 14 иностраних без иједног домаћег референта (!) – насупрот тако сложеној интердисциплинарној теми. Зашто група иностраних учењака заседа у Београду о трошку наше државе? Да је ограничен само на то, протест би тицао научне струке и нашег слуганског односа „према свету“. Реч је, међутим, о нечему много важнијем од једне пуко филозофске расправе.

Прави разлози за протест садржани су у томе што је:

1.       организатор позвао неке од учесника који у озбиљној земљи ни у ком случају не би доживели гостопримство на највишем, академском нивоу;

2.       што ће један од њих бити награђен почасним докторатом, а што ће остати као беспримеран догађај, нарочито ако се мотри према лауреатовим заслугама за исти.

Ад. 1. Реч је, прво, о Мајклу Волцеру (Универзитет Принстон, СAД) – који контекстуално гледано није значајан као аутор цитираних књига, него као инте­лек­туалац који се ентузија­стички залагао за бомбардовање Србије. Помињем га као првог зато што ће му бити посвећен ће му бити први део речене конференције.

Други је Дејвид Лубен (Универзитет Џорџтаун, СAД) – који је идеолошки острашћено, с евидентно антисрпским политичким мотивима, нападао први зборник радова с ИЛЕКСА, објављен у САД (вид. The Philosop­hical Review, Vol. 111 (October 2002), No. 4, pp. 620-24).

Трећи је Игор Приморац – бивши професор Филозофског факултета у Београду, касније осведочен борац против „српског нацизма“ и „српских геноцида“, такође заговорник бомбардовања током деведесетих година. Овај се није уздржавао да и бивше београдске колеге назива „нацистима“ (неки га сада весело дочекују, као организатори овог „симпосиона“.)

Позивати у госте људе спремне да вам 1999. саспу бомбе, а деценију касније да вам се смешкају у лице док их китите почастима, представља запањујући случај самопонижа­вања и мазохизма, на који би морали да реагују сви који још имају националног достојанства и самопоштовања. Ко хоће, то може да ради при­ва­тно, али је недопустиво радити као представник било које националне инсти­туције (Филозофског факултета одакле долази организација, Минис­тарства науке, које је обезбедило финансирање тог вида „међународне сарадње“ и Београдског Универзитета који свему обезбеђује најсвечанији тон).

Као бивши председник Филозофско друштво Србије, те националне установе која је до сада увек водила рачуна о интелектуалној части и нацио­налном достојанству, протестујем и у име чланова који држе до самопоштовања и достојанства ограћујем се од овог чина, рачунајући да би таквим људима у озбиљној држави, ако би их неко и позвао, гостопримство сигурно било ускраћено.

Учешће једног дела Филозофског факултета у овој акцији показује: ако никог не чуди што дотична „слободоумна“ институција у више наврата није била у стању да искаже трунку патриотизма (на пример у случају отимања Косова и Метохије као и многим другим, пре и после тога), ипак изненађује нпва чињеница, да није у стању да се причува од учешћа у приватним акцијама нарушавања националногсамопоштовања и достојанства домаће науке.

Ад. Б. Овај протест свој последњи али и најзначајнији разлог има у скандалозној најави да ће професор Мајкл Волцер у среду 16. јуна у 11.00 часова свечано бити окићен почас­ним докторатом Београдског универзитета! Зна ли управа „славног“ Универзитета шта чини и кога у овом случају награђује? Има ли Ректорат Одељење за информације које обезбеђује увид у то ко уопште заслужује да од стране Ректора буде дочекан? Или можда сви укључени у овај скандал сматрају да су оптужбе и захтеви хар­вардског професора за хуманитарним бомбардовањем били оправдани до те мере да заслужује поменуту почаст? Хоћемо ли чути образложење?

Изнад свега је скандалозно то што овај беспримерни догађај не изазива никакве реакције наше научне, културне, па и политичке средине. Ваљда је тако нешто природно, откако је наша држава угостила г-дина Бајдена, такође заговорника бомбардовања Србије. Пошто сматрам да је одбрана националног достојанства дужност а не тек повремен хир споредан у односу на промоцију личне каријере, својим протестом се супротстављам том саучесничком ћутању и пракси мазохистичког додворавања „извиканим именима“ по белом свету.

Копнена интервенција би била боља од бомбардовања

Професор америчког Принстон универзитета Мајкл Волцер, један од највећих политичких филозофа 20. века, али и заговорник НАТО интервенције на СР Југославију, окитио се јуче почасним докторатом Универзитета у Београду.

Докторат који је добио на иницијативу Факултета политичких наука уручио му је ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић. Сам Волцер за „Ало!“ каже да је изненађен доделом овог високог признања.

- Захвалан сам на подршци коју сам добио од Универзитета у Београду и надам се да ће људи у Србији схватити да се аргументи о теорији праведног ратовања не односе само на Србију него на све конфликте у свету. Ја сам критички подржавао интервенцију НАТО у решавања косовске кризе 1999. године. Очекивао сам да ће бити веома тешко да ми се додели овакво признање с обзиром на мој став о решењу кризе на Косову. Да не буде неспоразума, ја сам подржавао интервенцију на Косову, али се нисам слагао са идејом ваздушних удара, већ сам био за интервенцију копнених трупа НАТО с којом би, верујем, било много мање жртава с обе стране - каже Волцер. Он није променио мишљење о потреби интервенције на Косову, али каже да су се ствари промениле. - Косово је комплексна прича. Сада су Срби угрожени и мислим да је њима потребна помоћ - каже Волцер.

Додела овог признања Волцеру изазвала је негодовање дела академске јавности, а професори Милан Брдар и Александар Јокић најоштрије су протестовали. - Позивати у госте и награђивати људе који су били спремни да вам 1999. саспу бомбе на главу, а деценију касније да вам се смешкају у лице док их китите почастима, представља запањујућ случај самопонижавања и мазохизма за један народ против кога би морали да реагују сви који још имају националног достојанства и самопоштовања - каже Брдар.

Декан Политичког факултета у Београд Илија Вујачић, који је и покренуо иницијативу да се Волцеру додели почасни докторат, одбацује ове оптужбе. - Мислим да је то у равни дневне политике и не желим да коментаришем те оптужбе. Мајкл Волцер је највећи живи политички филозоф и додела почасног доктората ће подићи рејтинг Универзитета у Београду у међународним оквирима. О свакој личности могу се извести контроверзе, али професор Волцер није био идеолог НАТО бомбардовања Србије, већ такав поступак није осудио - објашњава Вујачић.

***

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->