25. јун 2010.

Сарајево највеће стратиште Срба

Да је Сарајево било највеће стратиште српског народа током ратних година, указују и удружења српских жртава рата из РС, али и Стево Пашалић, професор демографије на Универзитету у Источном Сарајеву, који је у својој књизи "Антропогеографска стварност Срба у БиХ 1992-2000." писао о страдањима и на простору Сарајева.

- На основу података до којих сам дошао вишегодишњим истраживањима, закључује се да је Сарајево било највеће мјесто страдања Срба у БиХ за вријеме рата. Нисам наводио податке о броју страдалих Срба, јер нисам пронашао егзактне бројеве. На простору Сарајева уништено је или спаљено 56 насеља у којима је српско становништво било већинско, а из 105 насеља Срби су протјерани. Тамо је било око 28 стратишта, а за мјесто стратишта сматра се свака локација гдје је страдало више од пет људи - казао је за "Фокус" Пашалић.

Иако удружења располажу с различитим подацима о броју страдалих Срба у Сарајеву, сасвим је евидентно да власти у Федерацији БиХ не желе да формирају комисију како би се утврдила права истина и како би заташкали да је у сарајевском региону страдало неколико хиљада Срба.

Недељко Митровић, предсједник Организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, рекао је да Организација располаже подацима који нису поуздани и да би и због тога што прије у ФБиХ требало формирати Комисија која ће утврдити тачан број страдалих сарајевских Срба. - На све начине желимо да избјегнемо било какве манипулације бројем жртава, али располажемо податком да је на подручју сарајевских општина страдало од пет хиљада до осам хиљада Срба, али зато Комисија треба утврдити тачне податке - рекао је Митровић.

Према његовим ријечима, сарајевске власти неће да се утврди тачан број страдалих, јер не желе да се промијени њихов број од само неколико стотина страдалих Срба. Према подацима којима располаже Савез логораша РС на подручју Сарајева страдало је око 6.600 Срба, махом цивила. - У самом градском језгру страдало је око три хиљаде припадника српског народа, а тај број је дупло већи ако се узму у обзир и приградска насеља. У Сарајеву је било 126 логора, а један се звао и по тадашњем предсједнику Предсједништва БиХ, Алији Изетбеговићу - рекао је Бранислав Дукић, предсједник Савеза логораша РС.

Сташа Кошарац, шеф Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих Владе РС рекао је да се у ФБиХ свим силама опиру покушају да се коначно утврди истина о страдању Срба у Сарајеву. Због тога, каже Кошарац, не желе да формирају и комисију која би истраживала истину страдања сарајевских Срба. - Није истина да су Срби у Сарјеву страдали у спорадичним инцидентима како то воле окарактерисати Бошњаци и њихови званичници, а да су извршиоци гнусних злодјела тек појединци који су измакли контроли. Све је то и те како било под контролом Алије Изетбеговића и тадашњег војног, полицијског и цивилног руководства РБиХ. Између осталих, много тога о страдању Срба могли би да кажу бх. политичари, Харис Силајџић, Ејуп Ганић, Нијаз Дураковић, Муниб Алибабић и Едхем Бичакчић - казао је Кошарац, те додао да никако не треба изоставити страдања Срба у сарајевским општинама Пофалићи, Трново, Добриња и у логорима у Тарчину, Храсници и силовање више од стотину жена српске националности. Како је нагласио, за сва злодјела и страдања српског народа још нико није одговарао.

Документована имена 3.299 убијених

Шеф Координационог тима МУП РС за истраживање и документовање кривичних дјела ратних злочина, Симо Тушевљак рекао је да је комплетирано 3.299 досијеа убијених српских цивила у Сарајеву, а да је кроз 126 логора прошло најмање три хиљаде Срба.

- Још немамо конкретних података о броју страдалих Срба у Казанима, јер нема преживјелих и сви који су тамо одвођени, изгубли су живот. Сматрамо да је тамо страдало више стотина припадника српског народа - рекао је Тушевљак. Он је казао да су 1993. године бошњачке власти вадиле тијела из Казана и да је 101 тијело прошло кроз мртвачницу болнице "Кошево".

Пријаве без конкретних активности

Поднесено је око 240 кривичних пријава, односно извјештаја или њихових допуна против 1.469 лица за која постоји основана сумња да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина, рекао је Кошарац. Борис Грубешић, портпарол Тужилаштва БиХ, рекао је да се за предмете у вези са страдањем Срба у Сарајеву воде истражње радње и да су процеси у току. - Сви предмети који су достављени Тужилаштву БиХ налазе се "у раду" - рекао је Грубешић.

Аутор: Слађана Гајић

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->