02. јул 2010.

Затворене капије ЕУ и сумње у евро

Тек сваки пети Немац позитивно оцењује рад владе у Берлину и садашња канцеларка Ангела Меркел бележи све теже ударце чак и на домаћој политичкој сцени, а онда је стигао и онај најтежи ударац - председник државе Хорст Келер поднео је оставку ( на фотографији са Ангелом Меркел).

Све више Немаца незадовољно је садашњом коалиционом владом – демохришћана и либерала –с канцеларком Ангелом Меркел на челу. Према последњим испитивањима јавног мњења тек сваки пети грађанин позитивно оцењује рад владе у Берлину. Чак 78 анкетираних грађана дало је лошу оцену кабинету, што је најлошији резултат који је остварила нека немачка влада од новембра 2006. године.

Политичка криза која дрма коалициону владу последњих недеља донекле је променила лик – претворила се заправо у кризу Ангеле Меркел. Више од половине испитаних (52 одсто) незадовољно је радом канцеларке. Народ је, уосталом, незадовољан радом целокупне владе која данас ужива подршку свега 40 одсто грађана.

Овакви резултати говоре да Немци заправо сумњају да канцеларка Ангела Меркел и њена влада могу да брзо извуку државу из финансијске кризе. А ова сумња се и проширује чињеницом да Немци све мање верују и у будућност евра. Више од половине анкетираних грађана са страхом говори о будућности заједничке европске валуте, а приватно очекује даљи пад стандарда.

Ангела Меркел, у другом мандату на челу владе, заиста нема среће. Светска економска криза, а затим и драма са Грчком и дрмање евра ставили су немачку канцеларку на најтежи испит. Утисак је, што потврђује и већина медија, да се Меркелова није у овим узбурканим водама кризе најбоље снашла: превише је оклевала, погрешно процењивала, чинила уступке – све на штету Немачке.

И како то већ обично бива, невоља никада не долази сама, па је немачка канцеларка упала у политичке олује и на домаћој сцени. У коалиционој влади свако вуче на своју страну због чега, заправо, и конзервативци и либерали губе подршку народа. Две досадашње „перјанице“ Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) изгубили су раније позиције: Роланд Кох, дугогодишњи председник владе у покрајини Хесен, најавио је да се повлачи из политике, Јирген Ритгерс претрпео је пораз на изборима у Северној Рајни Вестфалији. А онда је стигао и последњи и најтежи ударац: председник државе Хорст Келер поднео је оставку.

Судећи према њеним јавним наступима, Ангела Меркел је стоички поднела све ове политичке ударце. Чињеница је, међутим, да се немачки политички брод, овог пролећа, озбиљно заљуљао и канцеларки неће бити лако да га врати у мирније воде. То потврђује и предстојећи избор новог шефа државе.

Према слову устава, председника бира нека врста савезне скупштине (најшире парламентарно тело Немачке) – има 1.244 члана од чега су половина посланици у Бундестагу, а другу половину одређују покрајине – чије окупљање је заказано за 30. јун. Према садашњем распореду снага, кандидат конзервативаца требало би да очекује сигурну победу јер овај политички блок има у телу које бира председника државе лагодну већину.

Испоставило се, међутим, да су конзервативци тешко изабрали свог кандидата. У унутарпартијском одмеравању снага најгоре је прошла управо канцеларка Ангела Меркел јер њена кандидаткиња министарка рада Урсула фон дер Лајен није добила подршку већине. ЦДУ се одлучила да њен кандидат за председника државе буде садашњи премијер у Доњој Саксонији Кристијан Вулф.

И таман када су конзервативци и Ангела Меркел одахнули уследио је ударац из редова опозиције која је одлучила да у трку за председника пошаље Јоахима Гаука, популарног свештеника из Роштока, угледног борца за људска права из времена НДР и „ловца“ на Штазијеве агенте и доушнике. Гаук ужива велики углед и на западу и на истоку Немачке, што потврђује и анкета која каже да би 59,7 одсто грађана желело да управо он буде нови шеф државе. После овог избора опозиције очекује се много неизвеснија председничка трка у којој Ангела Меркел не сме ни да помисли на пораз.

Све ово навело је канцеларку Ангелу Меркел да почне да преиспитује досадашње политичке ставове и да се све више окреће директним интересима Немачке стављајући јединство ЕУ у други план. Тако се у ових неколико месеци од ње могло чути да ће морати да се замрзне пријем нових чланова у ЕУ што Србију директно погађа. Дубока криза која је захватила Грчку подигла је лествицу даљег пријема нових чланица ЕУ у зону Евра. Меркелова се није устручавала да Грчкој јавно саопшти да прода део својих острва како би покрила свој огромни дуг, а ако штедња на коју се грчка обавезала не дају видљиве резултате биће искључена и из зоне евра.

Иако нам многе чланице ЕУ обећавају да ће подржати или се заложити за убрзани пријем Србије у ЕУ са оваквим ставом Немачке као водеће земље ЕУ то ће бити неостварљиво. Ако томе додамо расположење јавног мњења у земљама ЕУ који све теже подносе актуелну кризу, тешко да ће владе многих земаља у блиској будућности смети да определе за пријем нових чланова. Стога сва та обећања и подршке за убрзани пријем Србије у ЕУ треба прихватати са великом скепсом, сврставајући све то само у жеље – или у обману домаћих политичара којима је неизводљиво да сада признају како им приоритетни циљ уласка у ЕУ пропао.

Српска политика

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->