07. јул 2010.

Из дипломатског угла

Државне силеџије

Многе људе је страх да дођу у Црну Гору, нарочито ако су се нечим замјерили режиму - а и ако нијесу. То не доприноси "лидерској улози у региону" којом се хвали Господар, копирајући Бориса Тадића, који у Србији прича исте бајке. Ако се мало пажљивије погледа страна штампа, видјеће се да нико не говори тако о Црној Гори и Србији осим поменута два глумца у "лидерској улози". А било би добро и да се договоре ко је од њих двојице "лидер региона": један регион, а два лидера, то не бива. Иначе, за страх је много примјера.

Директор и власник римског дневника "Ла Ринашита" Уго Гауденци не долази више у Монтенегро због пријетњи које су му изречене када је писао о некаквом "кредиту за пензионере" и брокеру из Милана коме се, наводно, дугује 10 милиона долара, што је и јавно рекао у једном београдском мјесечнику. Уберто Томази, новинар и публициста, писац познате књиге "Косово, црна рупа Европе", више не долази у Подгорицу послије писања о путевима дроге преко Црне Горе у вријеме када Дарко Шарић није био ни на видику, а званичне власти су тврдиле да нема организованог криминала.

Претучени новинари Михаило Јововић, Борис Пејовић, Туфик Софтић, Младен Стојовић, Жељко Ивановић, убијен Душко Јовановић... Александар Пејановић је у полицијској станици добио такве батине да је преживио само захваљујући томе што је активни спортиста, у пуној снази. Увијек је прва реакција режима била да лажу претучени, лажу очевици, а и љекари. Пошто се испостави да је власт ипак лагала, онда страдају директни извршиоци, а не наредбодавци. Ево, још: видео-снимци окорелих мафијаша и убица Зорана Ђинђића с "удбашима" су такви да се човјек најежи, а државна безбједност тражи ко их је провалио умјесто да истражи шта раде њени службеници на "хеклер свадби".

Најновији случај с Миладином Новићевићем је застрашујући до мјере да се човјек уплаши да иде у Црну Гору аутом. Алкотест негативан, изузетно висок шећер, чак 27, сигурно и због стреса насталог док је вршено службено насиље над њим. Мјесец и по дана му не дају званични резултат, а дозволу не враћају. Нека покажу доказе: позелењели балон, алкотест крви. Свједоци су ваљда и љекари који су утврдили да човјек није пијан и да је дијабетичар. А из полицијске станице саопштавају да су "поступили по законским прописима и да ни у ком случају није било прекорачења овлашћења, што се све може утврдити". Па нека утврде! Што љенчаре већ мјесец и по дана? Да ли је "поступање по прописима" држање у затвору тријезног и болесног човјека, за кога су љекари анализом крви утврдили да нема ни промил алкохола и тиме негирали полицијску пријаву?

Зар пријетње упућене Новићевићу нијесу "прекорачење овлашћења"? Зашто полицајац пуши у службеним просторијама и обраћа се на "ти" приведеном? Зашто су послали човјека кући аутом ако су му прије тога одузели возачку дозволу и тако га утјерали у нови прекршај? Јесу ли му дали потврду о одузимању дозволе и праву на једнократну вожњу до куће? Видјели су да му је лоше. Доказ: одвели га у здравствену станицу. Али, потом су вратили болесног човјека у ћузу да се "тријезни" од њихове махнитости. Гдје је ту хуманост? За висок шећер какав му је измјерен алкохол је смртоносан. Знају ли како реагују шећераши на стрес и колико су му скратили живот оваквим понашањем? А шта је са вријеђањем његовог достојанства?

Треба ли поштен грађанин да се осјећа безбједним када види полицију или да се тресе од страха? Због таквих државних силеџија људе је страх да дођу у Монтенегро. Треба ли због таквих да љага падне и на огромну већину коректних полицајаца? Требају ли туристи да се тресу од државних силеџија, а туристичка сезона је у току.

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->