13. јул 2010.

„Србе на врбе“

„Лепа“ добродошлица за тениску репрезентацију Србије која се у четвртфиналу „Девис купа“ састала са Хрватском у Сплиту. Усташка слоган "Србе на врбе"ратног злочинца Миле Будака из доба покоља у Јасеновцу и данас је врло актуелан – али „није“ фашизам, то „постоји“ само у Србији бар према изјавама „наших“ НВО али и појединих политичара. Нећемо улазити у то ко коме има шта да опрости, или да никад не заборави.

На вијадукту изнад једне од најпрометнијих сплитских улица, Улице Домовинског рата, рано јутрос је освануо велики транспарент с поруком "'Србе на врбе - никад заборавит, никад опростит".

Локални медији јављају да је увредљиви транспарент стајао више од сат времена пре него што је уклоњен, а није познато ко га је тамо поставио. По последњим најавама, у Сплит би на тродневни сусрет Дејвис купа тениских репрезентација Србије и Хрватске могло доћи између 500 и 1.000 Срба.

Ово је за сада једини забележени инциденту Сплиту везан уз предстојећи сусрет, а писање медија је коректно, уз преношење похвала гостољубивости домаћина и размену комплимената између тенисера две репрезентације.

Бар тако наводе медији у Хрватској. А што се тиче стварног догађања ситуација је ипак мало другачија. За време одржавања меча између Ђоковића и Лубичића са трибина се урлало уз целу лепезу хорског „убијања Срба“ и излива разноразних усташко-фашистичких „крилатица“ како то у хрватској зову. Од 500 до 1.000 српских навијача није било ни трага или ако је неко и био није ни помишљао да се огласи јер би га разуларена руља са трибина и буквално обесила на прву врбу.

То није први пут да се на спортским догађањима у Хрватској, бар када су у питању Срби догађају усташко-фашистичке оргије. Сетимо се само шта се све догађало на Светском првенству у рукомету. Српске заставе са главног градског трга у Задру преко ноћи су мистериозно нестале, а у раним јутарњим сатима ниједна од надлежних институција у Задру, укључујући и полицију и представнике организатора такмичења, нису могли објаснити како се то десило. Мистерију је разрешио градоначелник Задра Живко Колега, који је не трепнувши изјавио да су заставе уклоњене по његовом наређењу. Градоначелник Задра је рекао да је он у том граду дао налог да се заставе Србије учесница шампионата скину и своју одлуку образложио притужбама грађана којима је засметала застава Србије. О спортском навијању и осталим фашистичким испадима према српским екипама не треба ни расправљати.

Оно што је у свему чудно је то да на све ове готово сталне фашистичке манифестације светске спортске асоцијације жмуре. За све ове досадашње спортске инциденте хрватска нити је кажњена нити бар опоменута – или то можда западним спортским посланицима тако одговара. Да су се такви инциденти код нас догађали ми би одавно били суспендовани или драстично кажњени. Да би се „цивилизована и културна“ Хрватска бар донекле опрала од сталног усташко-фашистичког насиља у "Слободној далмацији" се појавио текст „Тужне врбе“ који вам у наставку преносимо.

Тужне врбе
Хрватска дневник "Слободна далмација" из Сплита, преносећи реаговања на инцидент пред сусрет српске и хрватске тениске репрезентације - када је у једном од најпрометнијих делова града био краткотрајно постављен транспарент "Србе на врбе" - објавила је и редакцијаски коментар под насловом "Тужне врбе".

Усташки ратни злочинац Миле Будак данас би био поносан: његова гласовита крилатица "Србе на врбе" преживјела је 60 година цивилизације и појавила се у Сплиту, на надвожњаку којим се улази/излази из града, како би цијели свијет знао каква смо мрачна паланка постали. Било би занимљиво дознати зашто су аутори овога жалосног транспарента баш на овај начин пожељели добродошлицу играчима и навијачима српске тениске репрезентације, предвођене другим свјетским играчем Новаком Ђоковићем.

Је ли можда тај сјајни тенисач те ратне 1991. ширио "говор мржње"?
Је ли тада или касније давао какве хушкачке изјаве против хрватског народа, или је можда и сам бацао гранате на наша села и градове?

Колико год подземна националистичка легенда - која ауторима ових протукршћанских транспарената није пала с неба, него су је усвојили из протукршћанске околине - инфантилно устрајавала на томе да су "сви Срби исти" и да се ниједном не може вјеровати, бројке веле да је Новак Ђоковић те ратне 1991. имао равно четири године, па је разумно закључити како је у то вријеме могао давати само изјаве типа да му се пишки или да је гладан. Штовише, није познато ни да је касније, кад је постао славни тенисач, икада дао иједну изјаву у којој би на било који начин вријеђао или омаловажавао хрватски народ.

Аутори ових транспарената тако су показали да ментални мрак не станује само у Србији, него да га, нажалост, има и код нас. Прочетнички српски навијачи који су прије три мјесеца, за вријеме једне "Партизанове" кошаркашке утакмице у Београду, истакнули транспарент "Догодине у Книну", сада су добили подршку своје проусташке духовне браће - они су се међусобно ионако увијек разумјели и поштовали.

И што сад? Плакати над трагичним срозавањем некоћ козмополитског медитеранског града, у којем се злокобни ланац етничке мржње и несношљивости стере од врха до дна друштвене пирамиде, од градоначелника који јавно истиче да не жели Србина за зета, до уличних маргиналаца који су тај градоначелников напутак само мало детаљније разрадили? Плакати, него што!

Тако то пишу Хрватске новине, кроз прављења непостојећих паралела, и када критикују своје усташко-фашистичке испаде. За њих је транспарент "Догодине у Книну" исти са геноцидним транспарентом "Србе на врбе". Њима још изгледа до мозга није допрло да су они из Книна са српских огњишта протерали Србе и да је сасвим нормално да се ти Срби на своје поседе и врате. "Србе на врбе" је парола Јасеновачког геноцида у којем је побијено 600 хиљада Срба само зато што су Срби. Ми Срби Хрвате са њихових огњишта нисмо ни потеривали ни у логорима убијали – па ко ту коме има шта да упамти.

***

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->