25. јул 2010.

Млади Србин са мајицом на којој пише "Косово је Србија" у Београду 22. јула симболично наговештава нову кризу око Косова.

Последице одлуке МСП о питању Косова

Оваква ситуација и одбијање ЕУ да у скорој будућности прими Србију у ЕУ присилиће српску владу да преиспита своју позицију „употребе искључиво дипломатије“ и евентуално натерати Београд да почне да разматра и не-дипломатска средства у подршци Србима и одбрани Косова и Метохије.

Резиме

Одлука Међународног суда правде УН-а од 22. јула потврдила је легалност проглашења независности Косова од Србије. Косовска Влада ће искористити одлуку суда као мандат да ојача суверенитет над целом земљом, док ће влада у Београду покушати да настави дипломатску борбу за Косово у Уједињеним нацијама као начин придобијања националиста у бирачком телу у земљи. Ови потези ће довести до повећања тензија - а можда и насиља - у региону.

Анализа

Међународни суд правде (МСП), највиши суд УН-а, издао је необавезујуће мишљење 22. јула у коме се наводи да Косово фебруара 2008. једностраним проглашењем независности од Србије "није прекршило опште међународно право". Судска интерпретација постављеног питања је била уска, сведена само на питање легалности проглашења, не дотичући статус Косова као независне државе.

Одлука суда је ударац за Србију, али ипак омогућава довољно простора да Београд може тврдити да сужена одлука значи да је статус Косова и даље отворено питање, и то питање је којим ће Београд желети да се Генерална скупштина УН позабави у септембру. Али остаје проблем јавне перцепције, јер Сједињене Државе и већина на Западу већ тумаче одлуку као подршку независности Косова, и на тај начин би да ставе тачку на расправу о том питању.

Запад остаје равнодушан на притужбе Београда због Косова због тога што је Србија као циљ декларисала придруживање Европској Унији. Докле год Србија буде тежила чланству у ЕУ, њена континуирана озлојеђеност по том питању неће имати никакве стварне последице и биће нешто што Запад може да настави да игнорише. То је нека врста уцене ЕУ и она ће бити од стране запада експлоатисана и у наредном периоду.

Међутим, постоје индиције из Европске уније да ће Србија морати да сачека са прикључењем све до касних 2020-тих. Питање тако постаје да ли ће актуелна про-ЕУ влада у Београду и даље остати на власти, или ће бити замењена са националистичкијом владом која ће бити мање склона да се придржава лимита које је Србија себи сама наметнула, а који се тичу опција којима Србија одговора на независност Косова. Тадићева Влада а и сам председник Тадић биће на озбиљном испиту поверења и лако се може догодити да због политике мирног решавања питања Косова падну са власти. На то у Београду националистичке снаге озбиљно рачунају, а и политички токови им иду на руку.

Према томе, без обзира да ли ће покушаји Београда да се избори за наставак разговора о Косову бити успешни или не, садашња српска влада има унутрашњу политичку логику за наставак борбе, јер српски лидери виде наставак дипломатских напора око Косова као начин да се успостави поверење националистичког дела бирачког тела. Та борба ће у наредном периоду за садашње политичко руководство Србије бити од пресудног значаја и Београд ће цео проблем покушати да издигне на ниво генералне скупштине УН и ту покуша да забележи политичке поене.

За Косово, одлука МСП је знак да може почети да изричитије спроводи свој суверенитет у целој земљи. Приштина је до сада морала да балансира своје покушаје да прошири свој суверенитет северно од реке Ибар, где опстаје значајна српска мањина од око 70.000 људи. Чак и веома ограничена настојања Приштине - као што је прекид линија српске телекомуникационе мреже, или отварање канцеларије владе у српском делу подељеног града Митровице – били су повод за насиље.

Стратфор због тога очекује да ће одлука МСП осоколити Приштину, као и подићи тензије северно од Ибра, које потенцијално могу довести до насиља. Ово ће присилити српску владу да преиспита своју позицију „употребе искључиво дипломатије“ и евентуално натерати Београд да почне да разматра не-дипломатска средства у подршци Србима на Косову. У крајњој инстанци, безизлазна позиција по питању Косова могла би присилити владу председника Бориса Тадића да преиспита своју про-ЕУ позицију, нарочито ако бирачи схвате да ће за чланство у ЕУ морати да причекају још деценију, а можда и дуже.

Томас Флајнер: Суд изгубио легитимитет

МСП преписао аргументе САД!

Професор уставног права и некадашњи саветник српског правног тима Томас Флајнер оценио је да ће мишљење Међународног суда правде о једностраном проглашењу независности Космета имати "катастрофалан ефекат на међународно право", додајући да је МСП изгубио легитимитет.

"Суд је због своје лоше аргументације потпуно изгубио легитимитет. Скоро сам сигуран да је било политичких притисака јер су аргументи изнети у мишљењу МСП идентични аргументацији коју су САД изнеле пред судијама у децембру", изјавио је Флајнер. Овај бивши декан Правног факултета у Фрајбургу сматра да је став МСП контрадикторан.

"Проблем је што је легално значење мишљења веома уско, јер Суд одлучује само о папиру у коме се каже да влада Космета проглашава независност, односно одлучују само о томе да ли та реченица крши међународно право или не. Судије су мишљења да та реченица не крши међународно право, а у исто време сматрају да Космет нема право на унилатералну сецесију. Свако може да разуме да је овде реч о контрадикторности", рекао је Флајнер.

Политички ефекти мишљења МСП су, према његовом мишљењу, много већи од правних јер политички лидери територија које желе отцепљење добијају поруку да имају право да то ураде. "За мене је у мишљењу МСП најгадније што тај суд није ни разматрао питање - да ли је кршено право српске мањине на Космету. Сматрам да су њихова права веома нарушена - прво, ускраћено им је право да се обрате Уставном суду Србије без икакве компензације, а друго, Срби на Космету немају могућност да изразе своју политичку вољу, рецимо, да се одвоје од Космета", рекао је Флајнер.

Други део оваквог приступа МСП имаће последице на политичком плану у читавом региону. Политичко руководство Србије ће се наћи у великим проблемима јер њихова досадашња мирољубива политика није дала никакве позитивне резултате, и они ће бити принуђени да је мењају, или ће изгубити подршку грађана Србије. Та промена политике може да буде само одустајање Београда од политичких и ненасилних метода решавања кризе око Косова и примену силе на сецесионистички расположене Албанце што ће отворити нове сукобе у том делу Европе.

Чак и ако Београд остане на досадашњој политици мирног решавања кризе одлука МСП ће охрабрити Приштину да снажније и насилним методама притисне Србе на Косову како би овладала целом територијом своје нове државе. Поред тога Албанци на југу Србије ће бити охрабрени оваквом одлуком МСП да и они прибегну сецесији и прикључе се својим сународницима на Косову.

Да не говоримо даље о могућим компликацијама и одвајању Републике Српске из Босне као и још многобројним кризним тачкама у свету где сецесионисти желе да одвоје поједине делове и попут Косова створе своје државе. МСП је оваквом одлуком једностраног посматрања и под притиском САД отворио широк простор за избијања нових криза па и оружаних сукоба. Косово не може бити усамљен случај, колико год запад то хтео тако да прикаже.

***

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->