30. јул 2010.

Ејуп Ганић ослобођен

Екстрадициони суд у Лондону одлучио да члана ратног Председништва Босне и Херцеговине др Ејупа Ганића не изручи Србији на основу потернице које је Србија расписала а која се односи на ратни злочин почињен у Добровољачкој улици у Сарајеву. У Добровољачкој улици под директном командом Ганића 1992. године у нападу припадника бошњачке полиције на колону ЈНА погинула су 52 војника југословенске војске.

Све то није било довољно да Екстрадициони суд у Лондону одлучи да Србији на основу расписане потернице испоручи Ганића Србији због ратног злочина почињеног над припадницима ЈНА који су без употребе силе повлачили из Сарајева. Да ствари буду још невероватнија саме власти у Србије су томе знатно допринеле нудећи „нагодбу“ око испоруке Ганића Србији. Текст о овој нагодби коју је предложило Министарство спољних послова Србије је још једна брљотина или намерна деструкција у целом овом поступку.

Српска дипломатија нудила нагодбу око Ганића

Министарство спољних послова Србије је покушало да искористи случај Ејупа Ганића, бившег члана ратног председништва БиХ, и да поправи дипломатске односе са Босном и Херцеговином. То је требало да буде урађено уз посредство Турске, нудећи да се Република Србија не жали на будућу одлуку министра унутрашњих послова Велике Британије да не одобри захтев Србије за екстрадицију Ганића.

Београд - Као доказ на суду у Лондону је изнета порука коју је из српског МСП послата Министарству унутрашњих послова Велике Британије да „Република Србија нема примедбу на одлуку министра унутрашњих послова да не верификује захтев Србије за екстрадицију Ејупа Ганића Србији, под условом да Ганићева одбрана поднесе министру полиције Велике Британије писану гаранцију да ће се Ганић одмах вратити у БиХ, као и да власти БиХ издају писану гаранцију министру унутрашњих послова Велике Британије да ће Ганићу издати такве путне исправе које ће му искључиво омогућити путовање у БиХ“. Ејуп Ганић пуштен је у уторак из притвора у Лондону. Он је осумњичен је да је одговоран за ратни злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, када су у нападу припадника бошњачке полиције на колону ЈНА погинула 52 војника југословенске војске.

Декларација о Сребреници усвојена је у српском парламенту 31. марта ове године, а процес за изручење Ганића почео је 13. априла достављањем захтева Србије и докумената на основу којих се то тражи. Тројни самит БиХ, Турска, Србија у Истамбулу одржан је 24. априла.

Како се наводи у пресуди суда у Лондону, коју је потписао екстрадициони судија Тим Воркмен, члан Ганићевог правног тима Дамир Арнаут, саветник председника БиХ, у својој изјави пред лондонским судом је истакао да Ганићев екстрадициони поступак долази у „веома осетљиво време за Србију“ и да је Влада Србије заинтересована за спровођење различитих фаза које јој предстоје на путу ка кандидатури за чланство у ЕУ. Према пресуди, један од аспеката кандидатуре односи се на усвајање Декларације о Сребреници, чији је циљ да Европској унији пружи доказ о дистанцирању Србије од Милошевићевог режима, а декларација не би имала одговарајуће дејство ако би наишла на критике бошњачких муслимана у БиХ.

„Српској влади је било веома стало да у декларацији избегне реч геноцид, док су Бошњаци сматрали да та реч треба да буде употребљена у декларацији. Очигледно је да се ради о веома осетљивом питању. Чини се да је, у покушају да разреши ово питање, турски амбасадор (у Београду - прим. аут.) добио уверавања од српске владе да она неће послати захтев за екстрадицију пре рока предвиђеног за верификацију, чиме би екстрадициони поступак био окончан“, истиче се у пресуди суда у Лондону. Даље се објашњава да је амбасадор Велике Британије у Београду потврдио да је захтев за екстрадицију Ганића примљен, „иако је један министар српске владе тврдио да је амбасадор Велике Британије „по свој прилици погрешио“.

„Амбасадор није погрешио и захтев за екстрадицију јесте примљен. Српски министар спољних послова изјавио је да захтев за екстрадицију „долази у врло осетљивом тренутку када се очекује усвајање декларације о Сребреници у српском парламенту, и када је политичка клима у Србији веома осетљива“. Председник Босне је позван да изда званично саопштење, у којем би похвалио усвајање декларације“, а за узврат, како је речено, Министарство унутрашњих послова Велике Британије је добило усмену поруку да Србија нема примедбу на одлуку министра полиције Уједињеног Краљевства да не верификује захтев Србије за екстрадицију Ганића Србији. Новинари Данаса нису успели јуче да добију одговор из Министарства спољних послова о наводима пресуде суда у Лондону да је Србија нудила одустанак од кривичног гоњења Ганића.

Министарка правде Србије Снежана Маловић је тврдње да је Србија покушала да „тргује“ захтевом за изручење Ејупа Ганића оценила као апсолутно нетачне, бесмислене и злонамерне. Она је истакла да је такви наводи ни на који начин неће допринети утврђивању истине и процесу помирења у региону. - Усвајањем Декларације о Сребреници, Србија се недвосмислено определила према том стравичном злочину и потпуно је јасно исказано поштовање према жртвама - поручила је Маловићева и објаснила да је захтев за изручење Ејупа Ганића, који је поднет у циљу довршења кривичног поступка који се против њега у Србији води због сумње да је починио кривично дело ратних злочина ни на који начин не може бити предмет било какве трговине. Маловићева је рекла да неће коментарисати одлуку британског екстрадиционог суда, који је захтев Србије за изручење Ганића одбацио уз образложење да би суђење у Србији било „политички мотивисано“. Она је рекла да не жели да коментарише ни аргументе Ганићеве одбране.

Вукчевић: Политика превладала право

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић за Данас каже да би суђење Ганићу у Србији било фер, јер је Тужилаштво познато по томе што су сви међународни субјекти његов рад оценили позитивно. - Превладали су политички, а не правни аргументи. Проучићемо пресуду и одлучити о жалби. Одбрана Ганића се користила различитим средствима и управо прича о политичким договорима јасно је демантована дописом Министарства правде Србије. Чини ми се да је ово наставак медијске кампање пред поступак у Вишем суду у Лондону. Морам да кажем и да још увек ни од једне правосудне институције нисмо добили одговор ко је одговоран за убиство 52 војника у Добровољачкој улици у Сарајеву. Питање је и како међународни тужилац Филип Алкок може да буде сведок у случају Ганић, када је радио истрагу која још није окончана у Босни - закључио је Вукчевић.

Аутор: А. Рокнић

Додик: Лицемерје суда у Лондону

Одлука Екстрадиционог суда у Лондону да члана ратног Председништва Босне и Херцеговине др Ејупа Ганића не изручи Србији у Републици Српској је оцењена као наставак политике западноевропских земаља да одрже стереотип о Србима као „лошим момцима” и Бошњацима, као „добрим момцима” у босанскохерцеговачком рату.

Бањалука, 28. јула – „Велике силе су пре и у току рата подржавала Бошњаке и оне сада не желе да окрену лист и признају да су и Бошњаци чинили ратне злочине над Србима и Хрватима”, изјавио је нашем листу лидер Партије демократског прогреса и бивши министар иностраних послова БиХ Младен Иванић.

„Образложење одлуке Екстрадиционог суда у Лондону да др Ејупа Ганића не изручи Србији, јер би му суђење у њој било политички мотивисано је лицемерно. Правосуђе Србије је доказало своју објективност у процесима које је водило за ратне злочине против својих држављана оптужених за злочине на Косову и Метохији, БиХ и Хрватској”, изјавио нам је Додик. Он је додао да се порука суда у Лондону може свести на једну, застрашујућу, реченицу: „Можете убијати Србе колико хоћете и мирно шетати по Европи”.

Савез за демократску Српску, чији је лидер бивши председник Српске демократске странке др Драган Калинић, саопштио је да је за ову странку одлука суда у Лондону наставак „игнорантског и пристрастног односа међународних званичника према српским жртвама злочина у протеклом рату у БиХ”. Калинић је позвао Тужилаштво БиХ да се, у овом предмету, „издигне изнад утицаја дневне политике и да осумњичене за ратне злочине изведе пред лице правде”. Ако се то не догоди, наглашено је у саопштењу, отвориће се питање да ли је БиХ као „држава која опстаје на оваквим правним, моралним и другим принципима уопште одржива”.

Одлука британског Екстрадиционог суда да члана ратног Председништва БиХ др Ејупа Ганића не изручи Србији пољуљала је поверење Републике Српске у објективност правосудног система Велике Британије, навео је у писаној изјави достављеној медијима председник Републике Српске др Рајко Кузмановић. И он је констатовао да оваква одлука „додатно доприноси промовисању стереотипа о грађанском рату у БиХ” и да „политичка мотивисаност суда показује да је правда у овом случају била селективна”. Кузмановић је истакао своје дубоко разочарење због тога што је „британско правосуђе подлегло политичком утицају на штету владавине права и демократије”. Председник РС је оценио да је одлука о неизручивању Ганића Србији „мотивисана политичким разлозима и донесена после недозвољене интервенцији неких бивших и садашњих британских политичара”. Он је одлуку суда оквалификовао као „изразито противправну”. Др Рајко Кузмановић се нада да ће Ејупу Ганићу бити суђено у БиХ и да је правда у вези са злочином у сарајевској Добровољачкој улици, ипак,

Председник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз је нашем листу рекао да је одлука суда у Лондону „посрнуће права и правде” и да, у суштини, „представља поигравање са српским жртвама ратних злочина”.

Б. Марић

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->