------------------
Одавде можете копирати текст
------------------->
Због раста евра
грађани више не могу да враћају кредите које су као врло повољне узели за
стан, или за белу технику и остало покућство
Шибицарска држава и
економија
У шибицарској
држави каву су од Србије направили ДОС-ови уличари превара грађана је основ
политичког и сваког другог деловања. Тако Тадић преварама својих грађана
покушава да преда КиМ Шиптарима, а Динкић својим економским „креацијама“
уништи све што на привреду и личи. Србија је данас земља превара од политике
до задњег друштвеног деловања.
Кад вам Динкић нешто понуди, „обезбеди“ као повољне стамбене кредите, или
обећа већ би требате да схватите да се ради о превари – само се не зна која
ће варијанта преваре бити у питању. Превише је до сада разних превара било
да сте те „лекције“ већ требали да научите. Прва превара је била
терминолошка како грађани не би схватили о чему се заправо ради. Тако су
Динкић и ДОС преварантска камарила после 05. октобра 2000 године увела
термин „страна улагања“ па тако кад у бесцење продате фабрику, друштвену или
државну, то је „страно улагање“. А онда се у пракси то „страно улагање“
заврши тако што нови „газда“ фабрику затвори, распрода машине, а раднике
шутне на улицу. Наравно без уплаћеног стажа и без отпремнине. А деонице које
су радници имали, или деоницама које су по приватизацији требали да добију,
као и дивиденде, нема ништа јер је фабрика затворена…
Друга превара је била чисто ат-хок, само за изборе. Ако за нас гласате и ми
дођемо на власт сви грађани од приватизације, односно тих чувених „страних
улагања“ добиће по 1.000 евра. Ајде народе (стоко моја) уписуј се и отварај
рачуне по банкама, јер еври само што нису стигли. Кад су се избори завршили,
ДОС-овци „победили“ а Динкић постао министар економије, на обећаних 1.000
евра се заборавило. И таман се НИС продаде, односно оде у „страна улагања“
кад оно наиђе светска економска криза.
Баш лепо оправдање за све дотадашње брљотине и пљачке кроз велика „страна
улагања“. Та криза нас је тако тешко погодила јер сада наша „моћна
привреда“ са „огромним извозом“ више није могла да ради и извози - јер
запад је упао у кризу па немамо коме робу га продамо. Због кризе нема ни тих
„страних улагања“ на које смо се једино и без алтернативе ослонили. Онда је
морало још 250 хиљада радника да добије отказе – сада не због горе наведених
отказа које су нам донела „страна улагања“, већ због светске кризе.
Један од чувених програма Владе били су и супер повољни кредити за станове
које Динкић данима рекламирао на свим ТВ каналима – а данас ти „повољни
кредити“ многима загорчавају живот. Само узмите јер камата је минимална а и
у прво време ће бити знатно нижа док нам плате не порасту – а онда ће се
кредит лакше отплаћивати. Ако нећеш стан ти оно узми кредит за белу технику,
намештај, кола… Ма само узми треба та „наша“, роба из увоза да се
распрода, а и да се еври поново извуку и однесу на запад.
Због свих ових горе наведених превара својих грађана дошло се и до тога да
на свим светски берзама евро пада, само код нас расте. Дошло се до тога да у
ствари више немамо шта да продамо па тих такозваних „страних улагања“ је све
мање свим. Остао нам је једино „адут“ да имамо јефтину радну снагу – али то
подразумева да радници треба да црнче за што мање плате од којих никада неће
моћи да купе стан или обезбеде себи и породици пристојнији стандард. Ма
шибицарско-преварантска држава и економија па „ко погоди добија“ – само што
код шибицара још нико добио није.
Грађани не могу да
враћају кредите
Људи више не могу да плаћају
рате које су драстично повећане, па се одлучују да продају станове пре него
што банке активирају хипотеке и понуде њихове некретнине на лицитацији. На
овај начин покушавају да спасу бар део новца који су у куповину стана
уложили, односно новац који су до сада дали банкама у отплати рата.
|

На улицу због пада динара...
Све више људи враћа станове или их продаје |
Све више
грађана Србије продаје станове купљене на кредит, јер није у могућности да
отплаћује рате. У агенцијама које се баве продајом некретнина Прессу је
потврђено да је у последње време нагло порастао број оваквих станова у
понуди.
Притиснути
драстичним падом вредности динара, смањеним платама и отпуштањима са посла,
људи који су пре две или три године узимали кредите како би решавали
стамбено питање сада су принуђени да се одрекну крова над главом и купе мањи
стан или пређу у подстанаре. Већина када се нађе у недаћама, како су нам
рекли у агенцијама, у почетку покушава некако да се снађе и премости кризни
период, али када види да јој то не полази за руком, жури да прода стан и што
пре отплати кредит док то уместо ње не уради банка. Људи покушавају да стан
сами продају јер банке то чине са знатно већим попустом који се креће од
25-35 посто. Проблем је, међутим, што на тржишту некретнина понуда и даље
надмашује тражњу, па није лако постићи жељену цену.
- Тачно је, у
последња два месеца број станова на тржишту који су под кредитом, а често и
хипотеком, драстично је порастао. Људи очигледно нису више у стању да
отплаћују кредите, па се одлучују да продају станове - каже Каћа Лазаревић,
власник београдске Агенције за промет некретнина „Алка".
Рата расте, плата пада
Због велике
разлике у вредности евра данас и пре две, три или четири године, месечне
рате које отплаћују клијенти банака далеко су веће, гледано у динарима. И то
не само код кредита везаних за евро, већ и оних везаних за швајцарски
франак. Тако је данас евро скупљи него 2007. године за око 25 динара,
односно више од 30 одсто. А плате ни издалека нису расле у том проценту.
Месечна рата за стамбени кредит од око 50.000 евра, била је заше грађане и
онако велика али је у задње два године порасла за готово још 8.000 динара.
Драган
Стевановић из Београда наводи да је кредит за стан узео 2007. године када је
вредност евра била 79,65 динара. - Рачунао сам да евро неће драстично
скакати, а пошто сам имао плату од око 60.000 динара, срачунао сам да ми
рата од 300 евра, односно нешто мање од 24.000 динара није превелико
оптерећење. Међутим, у међувремену се све променило. Евро вреди 106 динара,
моја рата је готово 32.000 динара, а плата је мало-помало пала на испод
50.000. динара. Пошто мој кредит траје још 28 година схватио сам да ја то
нећу моћи да издржим. Зато сам продао стан и вратио се код родитеља - јада
се Драган.
Каћа
Лазаревић објашњава да се цена станова који су под кредитом не разликује од
осталих на тржишту, мада се морају исплатити у целости. - Цена станова који
су под кредитом је тржишна, али купац не може да их узме по америчком
систему, односно да исплати власника за део који је он отплатио и да преузме
његов кредит, већ мора да га плати одједном - објашњава Лазаревићева и
додаје да се новац за неотплаћени део кредита прослеђује банци, а остатак
иде продавцу стана.
Цена нижа до 25 одсто
Дешава се,
наравно, и да клијент не успе да предухитри банку, која после неколико
неисплаћених рата, ако је стан под хипотеком, покреће поступак принудне
продаје. - Тада се дешава да цена падне и за 25 одсто испод тржишне. Овај
пад вредности стана је некада и већи јер зависи када је стан купљен и у
кавом је стању. Банци је битно само да продајом стана наплати своје улагање,
односно дати кредит, а хоће ли клијенту остати нешто новца и колико, није их
брига - наводи Каћа Лазаревић.
Проблем са
отплатом стамбених кредита постоји од када су они уведени, али је у последње
време први пут попримио масовне размере. - Од када су се појавили стамбени
кредити код нас 2006. године, дешавало се да их продају они који су узели
кредит. Ипак, пошто се животни стандард грађана драстично погоршао, број
оних који нису у стању да отплаћују кредит нагло је порастао - износи
председник Удружења посредника за промет некретнина и власник агенције
„Европа ексклузив" Томислав Секулић.
Банке: Најбоља продаја из прве
У банкама
тврде да се власници ипак најчешће одлучују да станове продају пре него што
дође до њиховог одузимања и принудне продаје. Из тога разлога наша банка је
за сада активирала само две хипотеке, али оне до овог тренутка нису
реализоване - каже Татјана Милијанчевић, ПР Сосијете женерал банке. Како она
а и у другим банкама наводе, продаја стана који је одузет због неплаћања
кредита спроводи се на јавној аукцији. Уколико се не прода из прве, на
свакој следећој аукцији цена му се додатно снижава.
Српска политика
------------------
Довде можете копирати текст
------------------->
|