15. август 2010.

Био је „Бљесак“ па „Олуја“ сада ће је нормално да дође српска „Поплава“ – која ће једном за сва времена да очистити тај фашистички шљам.

Србија, „Олуја“ и Крајина

Слушајући и читајући изјаве водећих србијанских политичара о агресији на Крајину и „Олуји“, дође ми да заплачем. Српске странке и лидери „осуђују“ овај злочини у коме су и сами учествовали и тобож траже од хрватских колега да и они осуде злочине и процесуирају злочинце.

Велики Предсједник, Месија нације, овај пут се није извинио али је накратко свратио до цркве да запали свијеће за покој душе својим сународницима. Потом је узео своју препознатљиву жуту рударску кацигу и кренуо у нови маркетиншки обилазак имагинарних градилишта по Србији. Пар стотина динара потрошених у цркви за куповину свијећа све је што уради наш предсједник, али и други његови пајтоси за прогнане Крајишнике.

Лидери позиционих и опозиционих странака, бивши министри и премијери искористили су прилику да се појаве у јавности и театрално узгред осуде агресију и злочине Хрватске војске и све је на томе стало. Србијански политичари никако да схвате да је и њихова одговорност за прогон Срба из Хрватске слична Фрањи Туђману и његовој дружини. Ви, србијански политичари, издали сте и оставили Крајишнике на цједилу, понижавали сте их и вређали, а сада тобоже жалите и осуђује злочине и етничко чишћење.

Мартићу, убиј се!
По одредбама Женевског споразума из 1991. године Србија је имала обавезу да штити Републику Српску Крајину уколико дође да напада Хрватске војске! Војска СР Југославије је била гарант безбедности РСК према споразуму који су прихватиле и УН. Али док су Хрвати иза леђа Крајини преко Купреса излазили на Динару србијански политичари размишљали су гдје да љетују и оду на одмор. Туђман није био хазардер, и он никада не би ни помислио да нападне Крајину да није имао прећутну сагласност српског руководства. Док су се стотине хиљада хрватских бојовника под вођством ваших „пријатеља“ Американаца и Британаца распоређивали на линији разграничења, Ви сте лежерно пијуцкали виски заваљени у удобне фотеље, и размишљали како да те исцрпљене и гладне мученике пребаците до Косова да опет крваре за „српску“ ствар.

То није, драги моји српски политичари, одговорна националне политика, али је Ви деценијама водите према нама, „прекодринским Србима“. Да сте, и када сте видјели шта се спрема, крајем јула 1995. дигли Србију на ноге, прогласили мобилизацију, почели војне вјежбе и манерве и запријетили да ћете искористити могућности и војно заштити Србе у Крајини, „Олује“ и других хрватских и војних акција никада не би ни било. Умјесто тога, из Србије су дошли обавјештајци који су имали задатак да ослабе одбрану и шире дефетизам. Информација да је пала Крајина објављена је пред крај Дневника на националној телевизији, као да се у Пакистану догодила саобраћајна несрећа..

Тадашњи српски предсједник, покојни Слободан Милошевић поручио је Милану Мартићу да се убије када га је овај упитао шта ће да ради када га Туђман нападне. То најбоље говори какву је политику Србија тада водила према „прекодринским Србима“. Блокадама на Дрини, цијепањем Републике Српске и издајом Крајине тадашња Србија мислила је да ће се додворити са старим српским непријатељима, Енглезима, Нијемцима и њиховим савезницима. Ипак, када су 1998. године почела дешавања на Косову, Милошевићу је било јасно какву је грешку направио и како је испао наиван да не кажемо нешто теже.

Чувајте се себе!
У тестаменту „Чујте Срби“, Арчибалд Рајс, између осталог, поручио је Србима да се никада не наслањају на своје традиционалне непријатеље, али наши политичари и дипломате никада га нису послушале - вјероватно то добронамерно упозорење нису ни прочитали, јер да јесу не би нам се ствари и грешке циклично вијековима понављале. Нажалост, и данас Србија наставља да води сличну политику. Умјесто да снажно подржи Србе у Републици Српској, буде им ослонац и подршка, Влада Србије и њен предсједник поново забадају нож у леђа. Милошевић је то радио под паролом да „мир нема алтернативу“, а сада „Европа нема алтернативу“.

Схватите побогу већ једном да једино нација и национални интереси немају алтернативу, све остали има и мора да има алтернативу. Али Вас за то боли брига. Када ће те већ једном схватити да не можете да усвајате којекаве декларације, извињавате се и понижавате у наше име, зближавате се и љубите са Турцима, јер ће Вас налогодавци као и у безброј пута до сада обманути. Не можете српски предсједниче рећи да је усвајање Декларације о Сребреници неопходно, јер би сутра и укидање Републике Српске такође могло да буде неопходно на путу у „Обећану земљу“. Немојте са нама да се поткусурујете ако нам већ не желите и нећете да помогнете. А размислите како би се Ви осјећали да ми признамо Косово и кажемо да је то неопходно за опстанак Републике Српске!

Умјесто што тражите од Хрватске да Србима обнови куће, пронађе и процесуира злочинце из агресије на Крајину, обезбједите том народу да после 15 година добије назад своју имовину или чекате да сви помру, паметније би Вам било да напокон нешто конкретно урадите за тај народ. Немојте нам палити само свеће на дан када сте требали бити у истом рову са нама.

Није европски посјећивати згаришта. Колико је Србија издвојила средстава за повратак, обновила кућа и купила пољопривредних машина повратницима у Крајину? Колико сте предузећа обновили? Да ли сте, Велики предсједниче и Месијо нације нешто о овом великом питању конкретно разговарали са колегом Јосиповићем? Јесте ли Ви и Ваши претходници икада посјетили попаљена мјеста као Ваш колега Суботицу? Нисте, наравно да нисте јер не желите и не смијете! То није европски! Умјесто тога, Ви и Ваши претходници сте поклонили Тодорићу и другим хрватским тајкунима за мале паре српска предузећа, па су они стекли утисак, на основу Ваше благонаклоности, да су у љето 1995. године учинили праву и исправну ствар.

Љубите се са Хрватима док Вам они туку наивне сународнике и суграђане дуж њихове обале који су због Вашег понашања помислили да се тамо може отићи на одмор. Да сте прави предсједник рекли бисте ДОСТА! Горди и уздигнути осудили бисте графите у Дубровнику, Сплиту, нападе по Далмацији, скрнављење цркава и манастира. Ишли би по свијету и причали о голготи Крајишника у свим ратовима, ако има још неко ко може да вас слуша. Преиспитали бисте сумњиве приватизације, и честим инспекцијским контролама провјеравали Тодорићеве и фирме других хрватских тајкуна по Србији. Организовали би донаторске вечере и издвојили средства у буџету за повратак Крајишника и обнову кућа, повратак станарских права, враћање летовалишта и бројних кућа на Јадранској обали и тако дали примјер привредницима да отварају мале погоне у Огулину, Бенковцу, Обровцу, Книну... Посјетили бисте Лику, Барању, Срем, Западну Славонију, Сјеверну Далмацију, и видјели како тамо живе преостали Срби. Истраживали бисте ратне злочине, и расписивали потјернице за хрватским официрима и војницима који су се иживљавали на српској нејачи. Подржали бисте историчаре који би документовали дешавања у последњих седам, осам деценија. Али, Ви само запалисте свијеће – ако је то Ваш цео учинак у помоћи крајишких Срба, нисте ни то морали.

Пише: Небојша Вукановић

Дан (по)БЕДЕ у неофашистичкој Хрватској држави

Неофашистичка творевина звана Хрватска, 05 август, дан када је окупирана Република Српска Крајина, проглашава државним празником и обележава га као дан (ПО)БЕДЕ. Био је „Бљесак“ па „Олуја“ сада ће је нормално да дође српска „Поплава“ – која ће једном за сва времена да очистити тај фашистички шљам.

На тај дан пре 15 година, окупирна је Република Српска Крајина - уз помоћ својих савезника из Другог светског рата: Немачке, Аустрије и Ватикана, којима су се придружили: Америка, Француска и Британија. Окупирана је РСК, а била је под заштитом УН? Венсов план УН је за РС Крајину одредио, да се ...неће признати промене граница до којих би дошло применом силе... Свесни чињенице да таква формулација у Венсовом плану даје могућност да се у блиској или даљој будућности, у неком другачијем односу снага у свету, на окупираним територијама поново успостави власт РС Крајине, Хрватска и њени ментори се труде да легализују постојећу окупацију српске државе. То зло желе да легализују учлањењем окупаторске Хрватске у НАТО и ЕУ. Свој допринос овом међународном злу против Срба истичу и српски ратни профитери и колаборационисти из Београдског круга двојке: Кандић, Бисерко, Павићевић, Лихт, Димитријевић, Јовановић, Кораћ, Пешић...

Обележавању хрватског дана (по) БЕДЕ, присуствовали су домољуби, драговољци, удруге, постројбе... Искоришћена је и нацистичка хрватска (усташка) иконографија из Другога светскога рата. Уместо фашиста Павелића, Степинца, Лубурића, Филипа Мајсторовића и Миле Будака, присуствовали су нови криминалци и убице – којима су командовали: Тудјман, Шекс, Главаш, Марчеп, Орешковић. Биле су ту и убице породице Зец, убице из Лоре, из Госпића, Медачког Џепа, Пакраца, Мариног Села, Сиска, Осека.... Са председником Хрватске, Јосиповићем и другима. Изненађење је уследило изостанком представника држава које су помагале Хрватску у прогону Срба из Републике Српске Крајине?! Први пут - нека земља обележава дан (ПО)БЕДЕ, а не присуствују јој ратни савезници?!  Очигледно, запад је свесан да је хрватска над Србима извршила геноцид, па чини све да се не сматрају хрватским саучесником.

"НАЗОЧНИ" припадници клерофашистичких Удруга домољубног рата, истомишљеници Јосиповића и Јаранке Косор, који су 27. 07 у Србу  на представи режираној за ЕУ, при обнови антифашисичког споменика срушеног у домољубном рату, узвикивали нацистички поздрав ...За дом спремни!!! Јосиповић је са одушевљењем говорио о највећој тековини домољубног рата. Коначно смо постали:"...своји госоподари..." али није признао да су постали господари на Српским Земљама. Тако је и хрватска премијерка, Јадранка Косор, постала свој господар у луксузном стану српске породице Дробац. А из тог српског стана је избачено двоје самохране деце, од којих је једно извршило самоубиство о друго се прехрањује по контејнерима. Аерогрупа, „Крила олује“ су потврдила нацистички дух ове хрватске манифестације. Та "Крила олује" предвођена су неофашистичким крвницима и убицама по угледу на хрватске нацисте из Другог светског рата. Зато су и певали о учинцима бомбрдовања српских избегличких колона у Пкрацу, на Петровачкој цести, Банији...

Хрватска држава учи децу и будући нараштај да се диве нацистичким злочинима, а да им злочинци који су у Другом светском рату извршили геноцида над Србима, буду узор. Деца и омладина већ одају захвалност родитељима за те злочине над Србима. Увече, по кафићима и на стадионима, певају песме Марка Перковића Томсона, у којима се злочин према Србима подиже на ниво врлине, а мржња према Србима постаје цењена карактерна особина. Зато радо, на стадионима и концертима, песму одмах почињу с песмом: уби, уби, Србина! А све то, без реакција, па чак и радо, слушају присутни хрватски државници и интелектуалци.

Па, Републико Хрватска, честитам Ти дан (по)БЕДЕ! Надам се да ти је то последњи који обележавате у РСК! Био је „Бљесак“ па „Олуја“ сада ће је нормално да дође српска „Поплава“ – која ће једном за сва времена да очистити тај фашистички шљам.

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->