03. септембар 2010.

Блер: Инсистирао сам да Србија буде бомбардована

Тони Блер о бомбардовању Србије

Бивши британски премијер Тони Блер објавио је да је одиграо кључну улогу у НАТО бомбардовању Србије 1999. године и да је његово инсистирање на војном решењу ставило под велики притисак одличне личне односе које је имао са тадашњим америчким председником Билом Клинтоном.

Бивши британски премијер, Тони Блер, признао је у својој новој књизи да није предвидео, како је описао, "кошмар" који се догодио у Ираку после свргавања Садама Хусеина. У управо објављеним мемоарима Блер каже да дубоко жали због изгубљених живота током војне кампање у Ираку, али да сматра да би останак Садама Хусеина на положају био опаснији по међународну безбедност. У интервјуу за ББЦ поводом своје нове књиге, Блер је још рекао да Британија треба да буде спремна да се суочи са Ираном ако Техеран настави са развојем нуклеарног оружја.

„КОСОВО“

У мемоарима насловљеним "Путовање", у поглављу "Косово" које заузима око 30 страна, Блер пише о својој улози у НАТО бомбардовању СРЈ, због, како је навео, "етничког чишћења на Косову", пренео је Би-Би-Си (ББЦ). Блер је, према сопственом уверењу, одиграо кључну улогу у тој војној интервенцији и признаје да је био у мањини када се залагао за војно решење косовске кризе.

Американци, за разлику од њега, нису били толико заинтересовани за војно решење, пошто га није било лако продати америчком јавном мњењу - за разлику од сукоба у Авганистану и Ираку, било је јако тешко рећи шта су директни амерички интереси на Косову, навео је британски радио.

Блер у мемоарима пише и да га је Клинтон критиковао зато што су се у америчкој штампи у то време појављивали текстови да британски премијер врши притисак на САД да пристану на слање копнених трупа на Косово и Метохију, уколико ваздушни напади не буду дали резултате, али да је напослетку ипак пристао и на копнене трупе.

Велико инсистирање Блера на војном решењу косовске кризе, у принципу се своди на његов већ познат став о тзв. "хуманитарним интервенцијама", пренео је Би-Би-Си. Бивши британски премијер пише да је у првом тренутку његов главни мотив за тражење војног решења за Косово био "бес због онога што се тада дешавало на Косову". Блер ја написао да је Косово за њега у суштини било "морално питање", истичући да свака војна интервенција са собом доноси одређене ризике, али и да је неинтервенисање такође ризично и навео као пример Босну и Херцеговину почетком деведесетих година.

Историјске лекције

"Боже, пита се Блер, зар нас европска историја ничему није научила?", и пише да је то за њега било шокантно, али да је још страшније било то што се у одређеним круговима признавало да је све то јако шокантно, али да се истовремено постављало питање - да ли ми заиста желимо да се мешамо? Блер у мемоарима пише и да га је Косово научило низу лекција - о власти, о вођству и о себи и да сада, када чита материјале из тог времена и размишља о томе како се ситуација развијала, "диви". Бивши британски премијер навео је да је Косово "дефинисало његово виђење спољних и војних интервенција уопште". Како је пренео британски радио, чини се да Блер не жали ни због једне одлуке из тог времена; жао му је, на пример, због тога што су НАТО-ови авиони током бомбардовања погодили један цивилни конвој - не наводи и који. Он је написао и да му је жао што је у бомбардовању Београда страдала и кинеска амбасада. Блер такође признаје да, како је написао, нико не може да каже да су проблеми Балкана сада решени, али да овај простор, који је више од века био синоним за нестабилност барем има шансу за бољу будућност.

Боља будућност за Балкан

Балкан, који је више од века био синоним за нестабилност, данас, каже Блер, барем има шансу за бољу будућност. Хрватска је почела преговоре о приступању Европској унији, Словенија је већ пуноправни члан ЕУ. Данашњу Србију не помиње, и не бави се питањем независности Косова. У косовском контексту Блер помиње и Ирак, и каже да пример те земље показује колико је тешко балансирати одлуке и зашто, како наводи, никада није мислио да они који се нису слагали са њим, глупи или слабоумни. У поглавље посвећеном Косову, на 30 страна, стало је и штошта друго осим Косова; Блер опширно говори о свом односу са Билом Клинтоном, кога сматра, како каже, "најимпресивинијем политичарем кога је икада упознао".

У поглављу посвећеном Косову Блер опширно говори и о свом односу са Билом Клинтоном, кога сматра "најимпресивинијем политичарем кога је икада упознао", помиње и Клинтонову аферу са Моником Левински, као и лични однос Била и Хилари Клинтон. Ту Клинтонову аферу са Моником Левински, пропратио је и својим виђењем људске сексуалности. Анализира и лични однос Била и Хилари Клинтон, за који каже да је заснован не на заједничким, политичким амбицијама, него на љубави.

Блер пише о свом односу са бившим руским председницима Јељцином и Путином, анализирајући руску политику.

У књизи Блер доста говори и о Сијера Леонеу као о још једном примеру, поред Косова, у којем је спољна интервенција дала добре резултате, а на пар страна пише и о "деволуцији власти" у Шкотској.

***

------------------ Довде можете копирати текст ------------------->