25. april 2011.

Beograd uvodi drakonske poreze

Na Savskom vencu za stan od 70 kvadrata moguć porez i do 86.000 dinara, za 200 kvadrata čak 4.000 evra Tako se na udaru neće naći samo Dedinje već svi delovi grada, pa će posle uskrsa svi stanovnici Beograda morati da računaju sa novim značajnim izdatkom.

Posle Uskrsa na adrese Beograđana, a potom i ostalih stanovnika Srbije, počeće da stižu rešenja sa drastično uvećanim porezom na imovinu. Po novom zakonu, dažbina ne može da bude veća od 60 odsto u odnosu na prošlogodišnju, a u praksi ovo može da pogodi žitelje prestonice, naročito one čija je imovina kojom raspolažu skupa, a džepovi prazni. Beograd je iskoristio zakonsku mogućnost da razreže porez svojim građanima, pa će tako primeniti progresivne poreske stope koje se sa 0,4 mogu popeti na čak dva odsto u elitnim delovima grada, poput Dedinja.

Tako može da se desi, na primer, da će građani opštine Savski venac za stan od 70 kvadrata morati da izdvoje 86.000 dinara, dok će oni koji žive u 200 kvadrata morati da spreme čak 4.000 evra. Iako je zakon, koji će drakonski oporezivati vlasnike skupih nekretnina, već doživeo izmene, suštinskih promena nema. Interesantno je da predlagač zakona, čija je prvobitna verzija usvojena poslednjeg radnog dana 2010. godine, tadašnja ministarka finansija Diana Dragutinović, već prvog radnog dana posle Nove godine nije mogla da ga prepozna. Šta se zapravo desilo?

Amandmanima Demokratske stranke u Skupštini uveden je veći broj poreskih stopa kako bi, navodno, oni koji imaju više, više i plaćali. Ideja tadašnje ministarke finansija bila je da se sistem pojednostavi uvođenjem jedinstvene poreske stope od 0,4 odsto. Međutim, iz Skupštine je izašao zakon sa progresivnom poreskom stopom koja se kreće od 0,4 do dva odsto. Poreski stručnjaci kažu da se ovim nije postigao željeni efekat oporezivanja najbogatijih, jer je pravnim licima ostavljena poreska stopa od 0,4 procenta.

– U praksi to znači da će svi biznismeni sa Dedinja kuće prevesti na firme, ako to već nisu učinili. Tako će, umesto da plate dva odsto poreza za višemilionski vredne vile na ime ove dažbine platiti istu stopu (0,4 odsto) kao vlasnici stanova vrednih do 100.000 evra. Ali će i bolje proći, jer im neće biti obračunavana tržišna, već knjigovodstvena vrednost nekretnine – kaže stručnjak za poreze koji je hteo da ostane anoniman.

Šta će se sa druge strane dešavati penzioneru koji, na primer, živi u stanu koji vredi 250.000 evra? Njegova poreska stopa biće 0,6 odsto, ali neće moći da očekuje oslobađanje od 70 odsto na osnovu starosti nekretnine niti isto toliki „oprost” po osnovu broja članova domaćinstva. Olakšica po osnovu starosti, po novom zakonu, maksimalno iznosi 40 odsto, dok je na ime broja članova domaćinstva odbitak limitiran na 20.000 dinara.

Imovina vrednija od 500.000 evra biće oporezivana po stopi od dva odsto, od 250.000 do 500.000 evra primenjivaće se stopa od jedan odsto, a 100.000 do 250.000 evra obračunavaće se namet od 0,6 odsto. Ovim zakonom izjednačeni su oni koji žive sami i porodice, a vrlo je verovatno da se više niko neće usuđivati da kupuje nove nekretnine, jer nikakve poreske olakšice neće imati, kažu stručnjaci.

Prema oceni Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, jedino što u porezu na imovinu odudara od evropske prakse jeste progresivnost. Odnosno, to što neko ko ima vrlo vrednu nekretninu mora da plati porez po stopi od dva odsto, na primer. – To znači da onaj ko na izdavanju nekretnine zarađuje pet odsto njene vrednosti mora bezmalo polovinu prihoda od rentiranja da izdvoji za plaćanje poreza. To je isto kao kada bi porez na dohodak bio 40 odsto, što je drastično – objašnjava Arsić. Prema njegovim rečima, Predlog zakona o porezu na imovinu koji je pre Nove godine ušao u parlament bio je u skladu sa evropskom praskom, koja je, kako kaže, često vrlo rigorozna.

Arsić smatra da država socijalnim merama ne može da izađe u susret poreskim obveznicima koji imaju vrednu imovinu, a mala primanja, jer ni po jednom kriterijumu nisu siromašni. – To nije predmet socijalne politike nigde u svetu. Građanima koji imaju takav problem u pomoć mogu da pritrče naslednici ili, ukoliko im je stalo do lokacije, mogu da prodaju stan i kupe nekretninu manje kvadrature u blizini. Ukoliko im je veličina stana bitna, mogu da kupe stan na drugoj lokaciji – sugerisao je Arsić.

Beograd smanjuje porez na imovinu

Beograd - Gradonačelnik Beograd Dragan Đilas najavljuje da će poreska stopa za ekstrazonu biti umanjena sa 2 na 1,4 odsto.

Za nas kao grad neprihvatljivo je da neko ko je u jednom stanu živeo pedeset godina, taj isti stan sada mora da proda kako bi platio porez na imovinu, kaže Đilas. Ekstra zona uključuje delove Savskog venca, Starog grada, Vračara, Čukarice i Novog Beograda. Ovaj predlog biće unet u Pravilnik Ministarstva finansija, prema kome je prvobitno planirano da se nekretnine progresivno oporezuju po stopama od 0,4 do 2 procenta.

"Nažalost, pri usvajanju zakona nije prihvaćen naš zahtev da firme koje imaju nekretninu plaćaju porez identično fizičkim licima, već im je ostavljena mogućnost da plaćaju po knjigovodstvenoj vrednosti. Shvatamo da treba pomoći kompanijama u ovim teškim vremenima, ali se plašimo da će to dovesti do toga da deo vlasnika koji su prebacili kuće na firme izbegne plaćanje poreza. U Skupštini Srbije naš predlog nažalost nije prihvaćen", navodi Đilas.

Da bi ove godine porez bio koliko-toliko prihvatljiv, promenjene su granice ekstrazone i zadržana je stara procena cene kvadrata koja je znatno manja nego tržišna. "Procenjene vrednosti Poreske uprave od 1.200 evra za Novi Beograd ili 1.400 za Savski venac, Vračar i Stari grad daleko su ispod tržišnih cena. Time smo takođe uticali da porez bude manji, jer poštujemo i činjenicu da na Vračaru ili na Starom gradu ima i dosta starih zgrada, ali i puno starijih sugrađana sa ograničenim prihodima", objašnjava Đilas.

Gradonačelnik Beograda zalaže se za to da ovogodišnje povećanje poreza do 60 odsto bude primenjeno i u narednim godinama. "Za sledeću godinu mora da se promeni Zakon o porezu na imovinu i da ostane ograničen iznos povećanja od 60 odsto, jer ako bi se od 2012. godine primenio bez tog ograničenja, došlo bi do drastičnog skoka poreza. A to nije dobro za građane. Možda bismo mogli malo da ga ublažimo smanjenjem koeficijenata, ali bi povećanje bilo veliko", kaže Đilas. 

Đerđ Pap, stručnjak za poreze i bivši direktor Poreske uprave, pak, smatra da uopšte nije pravedno naplaćivati porez na imovinu. On to ilustruje sledećim primerom. "Ako bi ostala maksimalana poreska stopa dva odsto, onda to znači da će vam država za 50 godina oduzeti celu vrednost vaše imovine", objašnjava.

------------------ Dovde možete kopirati tekst ------------------->