Како треба да изгледа УСД

Кроз неколико карата желимо да на што сликовитији начин укажемо на путеве решења и стварање УСД Уједињених Српских Држава. Решење које би и Србима омогућило да живе у једној држави, поштујући интересе наших суседа али не занемарујући своје. Срби на Балкану морају створити своју јединствену државу и ови предлози су наш допринос у том правцу.

Ова карта представља тренутну ситуацију где се виде сви етнички простори ( плаво ) који су одузети Србима а који су бело осенчани. Можете уочити да су територије са Муслиманима скоро равноправно размењене али је зато Хрватска отела територије које скоро надмашују површину њених етничких простора. Веома се водило се рачуна да чак ни један км² Хрватског етничког простора, случајно не припадне Србима или Муслиманима.

 Овакво стање је неодрживо и свакако привремено, па стога желимо да кроз наредних неколико карата покажемо неке предлоге који би довели до уравнотежења, реалних територијалних подела и размена и стварања функционалних и стабилних држава на Балкану.

Прва етапа у дефинитивном разграничењу треба да буде решавање ових тачака које су за Србе од виталног привредног и стратешког значаја.

Свим досадашњим »споразумима« боље речено наметнутим решењима водило се рачуна да и то мало српских етничких простора који су остављени Србима буде доведено у што тежи комуникацијски, привредни и стратешки положај како би са тих простора исцурело преостало српско становништво.

У склопу те стратегије посебну улогу играо је Дубровник, како Срби не би добили излаз на море и како би се ртом Превлака фактички затворила и контролисала Бока Которска. Посебном медијском кампањом у западним медијима обрађен је Дубровник и његово наводно бомбардовање како би се могло наметнути данашње нелогично решење које је и ван свих светских мерила о границама. Нећемо улазити у историјски контекст где је Стефан Немања у злату платио Млетцима самосталност Дубровачке регије.

Сви ови простори, дефинисани кроз ове три тачке, морају бити хитно враћени у корпус српског етничког простора.

Да би и Хрватска могла да заокружи свој територијални простор, створи хомогену, комуникацијски функционалну и стратешки лако брањену државу, треба извршити територијалну размену. Све беле осенчане територије РСК припојити Хрватској а територију између Источне и Западне Славоније. осенчану црвеном бојом припојити РСК.

Српски етнички простори које треба разменити су знатно већи од Хрватских и износе 1,7:1 у км² док је економски потенцијал приближно једнак.

Овај простор је после И светског рата и пре стварања прве Југославије био обећан Србима па је сасвим логично да ако се већ разграђује Југославија пођемо од тада предвиђених граница. Титове административне републичке границе су импровизација комунистичког времена и оне не могу представљати основу за претварање у државне границе.

Стварање Муслиманско-Хрватске федерације у току самог рата на просторима Босне и Херцеговине имало је за циљ да се блокирају Срби те да им се и на тај начин одузму њихови етнички простори. Та глупост од федерације никад у суштини није ни заживела, данас представља тачку раздора и нестабилности а њено распадање је неминовно и сасвим логично.

Стварање неке квазимуслиманске државе на бази Брозових »нација« у самој Европи је илузорно и то нико па ни запад неће прихватити. Најлогичнија и најсврсисходнија би била подела те Муслиманско-Хрватске федерације где би жуто осенчане површине биле припојене Хрватској, а плаве Републици Српској.

Чак и на карти Босне и Херцеговине издате од стране КФОР-а јасно су означене зоне под контролом Хрвата односно Муслимана. Та подела фактички је већ направљена али се искључиво из тактичких разлога статус федерације одржава како би се вршио додатни притисак на Републику Српску.

После завршетка Првог светског рата Србији као чланици победничке коалиције и земљи која је највише страдала, савезничке слиле су понудиле територијална проширења, целу Босну и Херцеговину, део Далмације и Славонију. Стога вам и нудимо ову модификовану мапу где су тадашње обећане границе пренешене на етничку карту СФРЈ из 1981

Погрешном одлуком, и жељом да се у једној држави окупе сви Словенски народи створена је Југославија као заједница Срба Хрвата и Словенаца. Ако се управо на иницијативу Хрвата и Словенаца разбија Југославија наше је право да захтевамо територије које смо у ту заједницу и укључили.

Сада се морају створити јасно дефинисане границе како се са "браћом" не би поново сукобљавали већ били добре комшије.

Овакав концепт је једини логичан и одржив начин разграничења који једини обећава стабилност Балкана. То је знатно мање од онога што је Србији обећано после I светског рата и то се мора остварити.

После решавања свих ових територијалних спорова у облику неуралгичних тачака, неопходних размена територија и поделе Босне и Херцеговине долазимо до две заокружене и стабилне државе, Хрватске и Уједињених Српских Држава УСД.

Питање Македоније и њено укључење у УСД је превасходно питање схватања македонске јавности. Мислимо да та јавност тренутно не схвата неопходност укључења у УСД јер погрешно процењује могућност очувања Македоније као самосталне државе. Они тренутно не схватају да је њихова позиција неодржива и да могу бити распарчани од стране Албаније, Грчке и Бугарске и подељени у те три државе. Наше је мишљење да на Македонију као територију са православним становништвом не треба вршити притисак у правцу укључења у УСД јер ће они сами веома брзо увидети да им је то једино решење опстанка.

УСД је минимум српских интереса заснована на компромисним решењима, водећи рачуна о тренутној ситуацији, посебно поштујући интересе и других страна како у будућности не би било нових спорова и територијалних претензија. Предложени назив УСД симболише уједињење већине српских сада распарчаних или окупираних територија у јединствену државу српског и осталих народа као и националних мањина. Сва ова територијална разграничења као и сам назив треба посматрати флексибилно, као наш предлог, а о дефинитивном усвајању треба расписати референдум на коме би се утврдили назив државе, химна и грб. Предлажемо да као најбезболније решење УСД у овом тренутку буде организована као чврста федерација пет република, дводомном Савезном Скупштином и јаком Савезном Владом.

Ови минимални српски интереси се морају остварити ако као нација желимо да опстанемо и развијамо се на овим просторима. До сада ни Милошевићева ни ова марионетска власт никада нису изашли пред светску јавност са јасним ставом шта су минимуми српских интереса испод којих ми нећемо и не можемо да идемо. Све ово што се догађало у хаотичном распаду Југославије треба посматрати само као прву етапу распада, али је сада моменат да се покрене питање консолидације ових простора са трајним и дугорочним решењима која ће Балкан учинити стабилним и просперитетним делом Европе.

Предлог израдио:

СНБ – Београд

Српски Национални Борд